KAKAV JE POSAO SELJAKA (POLJOPRIVREDNIKA) I STA IZISKUJE A STA PRUZA

                Kao sto sam rekla u jednom od prethodnih postova, moji pretci su bili seljaci (i sa majcine i sa oceve strane). Tokom odrastanja, slusala sam price nane i mame kako se zivelo i zivi na selu. U najranijim danima, pocela sam shvatiti kakav je posao i zivot ljudi na selu. Vremenom sam pocela i ceniti sva dobra sto su cinili a razumeti greske koje su cinili, davali su najbolje od seba kako bi njima i okolini bilo bolje. Tokom studiranja, shvatila sam i zasto nisu nikada kukuli i biti negativni vec su hrabro isli napred i bili vedri i pozitivni. Verujem da cu, tokom rada kao INZENJER POLJOPRIVREDE, saznati i shvatiti jos neke stvari u vezi posla u poljoprivredi.
               Posao POLJOPRIVREDNIKA je naizgled tezak jer se: ustaje u 4 sata a leze oko 22h-23h, obilazi se i brine se o onome sto imas (stoci, vinogradu, vocnjaku, zasadu ratarskih kultura, ribnjaku ...), odrazava se imanje i siti od cetocina .... Ovaj posao zahteva strpljenje i upornos da se vrsi stalna usavrsavanja radi poboljsanja rad i razvitka posla, vise nije dovoljno sto se saznalo do sada. Ovaj posao je timski gde kao pojedinac trebas dosta toga da uradis, u jednu roku. Kao pojedinac, radis na svom imaju. Kao timski igrac, dajes plodove svog rada na predaju preko svoje zadruge ili pijace gde si zakupio tezgu.
              Kada si na polju ili zasasdu (vocaka, vinove loze, ratarskih kultura) ili ribnjaku, dodir sa prirodom te opusta i napaja te sa pozitivnom energijom da ti vise nista nije tesko. Zemlja i voda ti smire i daju energiju da iz svakog izazova izadjes kao POBEDNIK i da nema neresivih situacija. Sama sam osetila tu moci prirode na svojoj kozi i shvatila dok sam bila na praksi na fakultetu, promenio mi se zivot na bolje.
              Sto se tice ekomoske strane, posao POLJOPRIVREDNIKA u Srbiji pruza dosta kada se nadje pravi i profesionalni partner koji te nece preci. Sam posao POLJOPRIPREDNIKA pruza veliku raspon sansi i mogucnisti za napredak i razvoj, od strucnoh seminara preko sajmova do strucnih putovanja radi razmene iskustava i znanja sa drugima.
              Jedno je univerzalno pravilo za sva zanimanja, NISTA NIJE TESKO KADA SE VOLI POSAO KOJI RADIS.

SELJAK (ZEMLJORADNIK) NIJE PROSTAK VEC DOMACIN

                     Tokom mog odrastanja i sada, cujem da mnogi za prostake i nekulturne osobe koje /(znaju da samo da vredjaju druge sto su bar malo razliciti bolji od njih) da nazivaju SELJACIMA sto me boli. Sve ima svoje ime, greh je da se koristi ime SELJAK u negativnoj konutaciji jer je tokom istorije seljak pokazao da je dobar i domacin i vojnik kada je trebalo; koji zna red i pravila kucnog vaspitanja. Kada cujem koriscenje u negativnoj konutaciji (smislu) ime SELJAK, zapitam se da se stvarno zaboravilo da je su gradovi nastali iz sela a gradjanin iz seljaka i sve dobra dela sto su seljaci ucinili za celu drzavu.
                    Mnogo ce reci ''I seljaci su se promenili na bolji'', ja cu da se vecina promenila na gore i da razlog tome ponasanje stavnika okoline i drzave prema njima dug niz godina. Kako stvari sada stoje, ophodjenje prema tom radnom coveku (koji radi i zivi od zemlje i hrani sebe i ostale) se promenio za malu trunku sto je zalosno. Celokupno drustvo (i vlada i narod) ne stvaraju atmosferu da spreci iseljavanje ljudi iz sela Srbije vec pojacava odlazak, treba ce dosta papira i vremena da se napravi spisak stvari sto pojacavaju odlazak sa sela i iz Srbije. Trebalo ponovo izgraditi povernje i dobru komunikaciju iznedju sela i grada, da se shvati da smo zajedno jaci i da se trebamo dopunjavati. Tim poboljsanjem odnosa, seljaci ce ujedini svoje znaje i iskustvo sa strucnjacima iz raznoh struka za bolje svih nas.
                  Moj djed je imao imanje na plainina kod Niksica u Crnoj Gori do drugog svetskog rata, moj deda je imao imanje u selu kod Leskovca; a da ne kazem za druge moje pretke. Ne stidim se da kazem da imam pretke koji su se bavili poljoprivredom, ponosna sam na njih jer su casno i posteno radili svoj posao. Rado se secan kako sam kao klinka isla sa mamom kod njene tetke, koja je drzala krave i pravila sir; te zivotinje su mi prve pokazale da sam dobra i vredna ljubavi i srece kada su me svi izbegavali u sirokom luku bez objasnjenja. Kada sam ih pomilovala po glavi, osetila sam mirnocu i ljubavi koju pre nisam osetila.
                 Kada budete hteli nekog prostaka i nekulturnog ili osobu koja vas izbacila iz takta nazovete SELJAKOM ILI SELJACUROM, setite se da sve ima svoje pravo ime i da su SELJACI DOMACINI KOJI ZNAJU RED I PRAVILA KUCNOG VASPITANJA. Ne zaborite da je verovatno bar jedan predak se bavio poljoprivredom, nekada davno. 

SVAKO SEBI MOZE DA BUDE NAJBOLJI I NAJVECI PRIJATELJ ILI NAJGORI I NAJVECI NEPRIJATELJ

                  Verujem da nema osobe koja nije bar jednom u zivoti cula od nekoga od svoje okoline 'Sto nisi kao ...?'', kao da je ta druga osoba VREDNA i IDEALNA u SVAKOM POGLEDU a osoba kojoj se to kaze DA JE NIKO I NISTA. Osecas se grouno, pocinjes da mrzis prvo sebe pa okolinu sto ti to govori jer znas iz dubine duse da si VREDAN i JEDINSTVEN i da ti je zivotn poziv drugaciji od te osobe. Znas u udubini duse da ces ostaviti SVOJ trag na OVOM SVETU na SOPSTVEN I JEDINSTVEN NACIN, jer imas svoje talente i osobine. Pokusavas da budes KOPIJA te osobe, jako te boli kada vidis da ti to ne uspeva. Vremenom, pocinjes da mrzis sebe i svoje teli i mislis da si BEZVERDAN i NULA.
                Meni su dug niz godina desavalo da cujem ovo pitanje i recence slicne njemu, nije bilo ni malo prijatno to slusati i jako mi je to bolelo. Nikome nisam govorila kako me bole te reci ''Sto nis kao ...?'', ''Sto ne sviras kao ovaj pa da budes na televiziji?'' ....., polako sam zamrzavala sebi jer nisam uspevala da budem KOPIJA tih osoba. Znala sam, u dubine duse, da ne mogu biti NJIHOVA KOPIJA  Godinama sam trpela i NEUPSEHE trudeci se da bidem KOPIJA osoba koje su cenili moja okolina, bilo mi je jos teze i sve sam vise mrzela SEBE. Zestoko sam patila, postalo mi je svejedno sta jedem i pijes i koliko se krecem jer se ucementiralo u mene DA NE NISTE NE VREDIM I DA MI JE SUDJENA SRECA I USPEH. Ovakvo stanje se ogledalo u nagomilovanje masnih naslaga i stalnom gradnjom ZIDA prema okolini, videli su ali nisu prihvatali za OZBILJNO i VAZNO. Samopouzdanje je skoro doslo n NULU, nesto iznutra me je gurala da se ne predam i da se izvucem iz te krize.
             Kao i mnogo puta pre toga, pocela sam istaruzivanja i potragu za IZLAZOM iz te krize po knjigama i iskustvima uspesnih osoba izvan moje okoline. Kako je teklo vreme, tako sam nalazila i odgovore i resenja na sva moje pitanje. Jedam psihijatar je rekao da je period OPORAVKA licnost od takvih povreda i rusenja jako mrkotrpan i ponekad i bolan, bila sam spremna da prodjem kroz taj tezak period jer sam znala da me cekaju bolji dani (dani srece i uspeha). Kako je vreme prolazilo, sve sam vise shvatala reci toj pshihijatra i reci mnogi druguh mudraca. Otkrivanje smisli reci mudrih i uspesnih ljudi se nastavlja i do danasnjih dana. kao da vezem najlespi komblen.
             Jedan mislilac je rekoa da je NAJVECI NEPRIJATELJ U NAMA SAMIMA A NE NEKA DRUGA OSOBA, covek je upravu. Covek kada sebe mrzi moze sebe da potpune unisti i ubije, pre i kasnije, sa ili bez zrtvama izvan njegovog bica (ima stosta primera kroz istoriju). Posasti savremenog doba (alkoholizam, nakromanija, zavisnost od duvana, zavisnost od antidepresiva ...) su nacini kako covek sam sebe polako i sigurno i unistava jer nije zadovoljan sa sobom i potajno mrzi sebe, kao i da pobegne od nekog problema. Osobe, koje iskreno vole i cene sebe, su zadovoljne i stalno iskreno vedre da im nista nije tesko.
             Do sada, prosla sam veliki put OPORAVKA i PROMENE - bilo je i teskih i bolnih dana a bilo je i malo laksih i boli. OPORAVAK i PROMENA se nastavljaju, imam dosta toga da promenim na bolje kod sebe i da se oporavim da bi postala ono sto zelim i stvorim da me se sa PONOSOM secaju moji potopmci. Osecam, dolaze jos tezi dani i vece promene; doslo je vreme da zavolim u potpunosti i iskreno svoje telo i gradju, da RESTARTUJEM SVOJ MOZAK I BICE NA USPEH (kako kaze jedan mislilac) jer su mi dos ada MOZAK I BICE radili na NE ZASLUJEM USPEH I DRUGIM NEGATIVNOSTI.
           Kao sto Gloria Gajner (Gloria Gaynor) kaze u pesmi ''I AM WHAT I AM'', zivot je jedan i trebas ga voleti i iskreno voleti sebi.
             ''JA SAM STA SAM,
                                JA SAM SOPSTVENA KREACIJA.
              ................
              ZIVOT NIJE VREDAN DOK NE MOZES DA KAZES
                                                                                       JA SAM STA SAM.
             TO JE MOJ SVET ,
                     STO ZELIM DA IMAM DA SE MALO PONOSIM.
             MOJ ZIVOT,
                    NIJE MESTO ZA SAKRIVANJE.
              ..............
              JA SAM STA SAM,
             NE ZELIM PONIZENJA, NE ZELIM SAZALJENJA.
             ..................''
         
           

''SLOMLJENO'' SRCE I SA NJIM I NADA I PLANOVE, STA DALJE

                   Emotivne rane srce se teze zalecuju, uvek je ih bilo i bice u ljudskom rodu. To ranjavanje srca ne mozemo spreciti iako bi smo hteli, to je kao signal da se trebamo menjati ka boljem i biti jaci. Dosta puta su mi drugi (momci koje sam iskreno volela i verovala, prijatelji ...) slamali srce a sa njim i nadu i planove, osecala sam kao da su mi oduzeli deo mene. Bilo mi je jako tesko, osecaj bezvrednosti mi je bio dobro poznat kao i tuga. Stalno mi se postavljalo pitanje ''Vredi li voleti i verovati drugima?'' i ''Da li sam vredna da budem srecna u ljubavi i da imam iskrene i prave prijatelje?''.
                   Menjajuci sebi ka bolje (gradeci i usavrsavajuci se), trzila sam odgovore na ova pitanja. Vremenom su dolazili sami odgovori, shvatila sam neke vazne stvari iz skole stvari kao sto je da trebas sretnes 100 losih prijatelja da bi nasao jednog dobrog i iskrenog ili dva dobra i iskrena prijatelja. Sada; kada me neko ''slomi'' srce, rane su mnogo manje bolne jer sam vec jaca. Tokom zalecanja te rane ili tih rana, postanem jaca nego sto sam bila pre. Svako ranjavanje me poseca da svaki pokret i svaki nacin izgovanja neke reci govore dosta toga o nekoj osobi, povede me ka jacanju licnosti.
                    Kao sto Djina iz filma ''Salon Lepote'' kaze Horesu (vlasniku salona gde je bila vredjana i ponizavana): ''Ma sta god uradio, ja cu stajati cvrsto na nogama i neces me slomiti niti pobediti jer sam fenomenalna zena.''. Posle svakog ranjavanja; ja sam sve sigurnija da sam VREDNA LJUBAVI I SRECE, VELIKI BORAC,  HEROJ, JAKA I FENOMENALNA ZENA.