* saosećajnost sa drugima - da pritekne u pomoć kada je potrebno ,
* poštovanje i razumevanje ,
* želja da se mirno u razgovoru reši svaka razmerica ili nerazumevanje,
* poznaja da se nasiljem ništa ne može postići ,
* svesnost o značaju života svakog život bića (od biljaka do čoveka) - svaki ugašen život je šteta (ponekad i velika) i za celu državu ,
* da se poštuje tudji rad i delo - da se ne uništava ili krade ,
* umeće dobre komunikacije - da se ćuje u potpunosti šta govori druga osoba , bez generalizacije i iskrivljavanja reči ...
* ...
Ućestali svi primeri lošeg kulture ponašanja prema drugim bićama (životinjama, biljkama, deci, ženama ...), kao da je popularno biti takav ( nasilan, bahat, bez osećanja i poštovanja prema drugim bićima, misčiš da si najbolji od svih pa uništivaš tudje deli zarad zadovoljavanja svog bolesnog ega ...) pošto odredjeni programi promovišu prostakluk i nasilje ( bahatost, vredjanje, tuču ...). Pre neki dan, čovek je napao ženu na Adi Ciganliji - samo je jedan stariji ćovek ustao da je odbrani od nasilnika dok su ostali muškarci ostali na svom mestu ( verujem da je bilo i mladjih ). Godinama bahati vlasnici pasa uništavaju uredjene zelene površine koje neko uporno sredjuje i održava da je jako mučno proći tuda kad je jako toplo vreme od jakog neprijatnog mirisa urina i / ili izmeta. Dobro se sećam godina kada je bilo par dana jako vruće bez kiše, jaki bolovi od struka do stopala su me prikovali za krevet - borila sam se za život. Bilo je noći kada mi je bilo jako loše i povraćala sam jer umesto čistog vazduha sam mogla samo udisati jako neprijatan miris urina i izmeta pasa koji su cik ispod mog prozora izvršili svoju nuždu, te noći su bili noći pakla i za mamu i za tetku koje su bdile nad mnom. Sve mi ovo liči na onu staru izreku ,,Sa obzirom na moj obzir, tvoj obzir ne dolazi u obzir.''; ne razmišljaju da li će nekim delom povrediti nekoga kao što su bahati vlasnici dovodjenje pasa cik ispod mog prozora pogoršavali meni već narušeno zdravlje zbog tromboze sa tipom spleta crevi koji se javlja jednom u 100 godina. Sumljam da nisu znali, deca su vidjala kako me ambulatna kola voze u i dovoze iz bolnice - izgled mi je bio kao da sam na samrti. Takodje, komšije iz zgrade su bili svedoci svakodnevne moje borbe za život ( jakih bolova, povraćanja ... ) i borbe moje familije da ozdravim i povratim samostalno funkicionisanje. Odredjene komšinice su mi tada donosile neku vrstu voća ili teglu mlevenog susama ili teglu meda sa sačem da bi što ojačala i ozdravila, ostali organi su mi i tada bili u odličnom stanju - čak i tanko crevo ( ostalo je elastično iako je bilo ispošteno ).
Da li je došlo vreme da se svako od nas ( naročito ženski deo ) da :
* uči od malih nogu samoodbrani ( karate / djudo / aikido / kik boks / boks / kapueru ... ) ;
* da ima biber sprej uz sebe sa umećem brzog trčanja kao atletičar Bold?
Kako mi se čini, uveliko je došlo vreme za ovo - kao što se radi u Kini (sastavni deo fizičkog vaspitanje je neki od borilačkih veština).
Idući na kontrolu INR-a, čula sam kako je jedan od vlasnika pasa ubedjivao druge vlasnike da se mogu obraiti odredjenoj osobi na Sajmu, koja radi na vakcinaciji, da im da potvrdu za date obe doze vakcije protiv virusa Kovid-19 ukoliko se ne žele vakcinisati kao i da će im dati broj i ime te osobe. Ova izjava me je šokirala, samo sam se pitala ,,Šta bi uradili da im se desi slično onome što se desilo pre par godina ( sličnom mojim mukama i bolovima i bolestima koje su me ,,uhvatile'' ). Virus Kovid-19 uopšte nije bezazlen, moj rodjak (inženjer mašinstva i rekreativac u košarci) je bio ovaj virus i za par dana je završio na repiratoru gde je bio par dana a veliki broj je izgubio bitku sa virusom dok su bili na respiratoru. Izvukao se ( pobedio je ), sada je u jednoj banji na lečenju - kaže da je mnogo bolje nego što je bio.
