PESMA ''PRE NEGO STO''

                     Ovu pesmu posvecujem svima koji msli da se nasiljem moze pokazati svoja velicina i snaga, kao i da se resi svaki problem u komunikaciji u svakodnevnici. Svaka od tih osoba je u velikoj zabludi, tim nasiljem pokazuju nekulturu i lose osobine a i ne znajuci da ''sutra'' ONI mogu POSTATI ZRTVE tog istog nasilja. Svaki problem u komunikaciji ma koliki bio se moze resiti strpljivim i ljusko-otvorenim razgovorom, dosta ima primera u zivotu kroz istoriju.
                    Roditelji, stariji rodjaci, ucitelji, kumovi ... ucite decu dobrim manira, manirima velikih ljudi (strpljivost, mudrost, dobrotu, smirenost, iskrenost, pravicnost, kulturnu komunikacije, kulturu ponasanja prema drugima ...). Naucite sebe i svoju decu da ne treba odmah prihvatati i poverovati u  svaku dobijenu informaciju pre nego sto ih provere, cesto su te informacije neistine.
                    Nemoj ni sebi niti svojoj deci dopustiti da se ucini ista greska kao moja, poverovala sam jednoj iz razreda iz osnovne skole da me je najbolja prijateljica iza ledja ismejavala i najgroznije i najruznije stvari rekla o meni. Takva vest me je jako rastuzila i povredila, posvadjala sam se sa svojoj najboljoj prijateljicom, jedinom osobom koja me je prihvataila onakvu kakvu sam. Ostala sam sama, jaku tuzna i pitajuci se zasto je ona (moja najbolje prijateljica) to mogla da uradi. Dani su prolazili a moj bol i osecaj razocaranost si bili sve jaci, mucilo me je i sto sam iz dubine duse osecala da je ta vest bila neistinita. Posle par dana, saznala sam pravu istinu - moja bivsa najbolja prijateljica iz osvnovne skole nikada me nije ni ismejavala niti pricala najgroznije i najruznije stvari o meni.
                     Povucena tim iskustvom iz osnovne skole, nisam poverovala u svaku informaciju koju sam dobijala od coveka koga sam iskreno volela a kojeg sam trpela psihicko i mentalno nasilje. On je sve te neistine govorio zbog zlobe i ljubomore, hteo je da me odvoji od familije i prijatelja i kolega da bi mogao i fizicki da me povredjuje.
                     Psihicki ili mentalno ili fizicki nasilnici su neispunjeni, isfrustrirani ljudi koji misle da mogu sve probleme da resiti nasiljem i da se tako prave velikim i snaznim.

                                                    PRE NEGO STO


         PRE NEGO STO UVREDIS I PONIZIS NEKU OSOBU.
                                          ZAPITAJ SE ZASTO ZELIS DA JE UVREDIS I PONIZIS;
                                          ZAPITAJ SE DA LI TI JE ZLO NANELA,
                                          ZAPITAJ SE DA LI BI TI DA GRUBA REC ZABOLELA,
        UKOLIKO TI JE ZLO NANELA,
                                           TVOJ OPROST JE NAJVECA NJENA KAZNA.
        UKOLIKO MISLIS DA JE TO NEDOVOLJNO NASPRAM VELICINE ZLA,
                                           NE BRINI SE JER JE CEKA JOS VECA KAZNA IZA UGLA.
         KADA UVREDIS I PONIZIS NEKU OSOBU,
                                              STAVI SE ILI SEBI DRAGU OSOBU U NJENU KOZU;
         OSETICES SVAKU BOLNU RANU NA SVOJOJ KOZI OD TOG MACA.

         PRE NEGO STO UDARIS NEKU OSOBU,
                                            ZAPITAJ SE ZASTO ZELIS DA UDARIS TU OSOBU;
                                            ZAPITAJ SE DA LI CES NESTO SA TIM POSTICI ILI RESITI,
                                            ZAPITAJ SE DA LI BI TE TAJ UDARAC ZABOLEO.
        DAVNO SU STARI REKLI:  BATINA IMA DVA KRAJA,
        FIZICKIM OBRACUNOM SE NISTA NE RESAVA VEC SE SAMO DOKUVAVA.
        KADA UDARIS NEKU OSOBU,
                                           STAVI SEBE ILI SEBI DRAGE OSOBE I OSETICES BOL;
        OSETICES JACINU BOLI SVAKOG DELA TOG UDARCA I GNEV.
        KADA OSETIS DA BI HTEO PREBITI TU OSOBU I GLAVA TI VRI OD BESA I GNEVA,
        SETI SE DA SE SVAKI PROBLEM I NESPORAZUM SE MOZE RESITI MIRNIM PUTEM.

        PRE NEGO STO POVREDIS HLADNIM ILI TOPLIM ORUZJEM NEKU OSOBU,
                                      ZAPITAJ SE STA JE NAVELA DA TAKVO ORUZJE UZMES U RUKU;
                                      ZAPITAJ SE DA LI CES NESTO RESITI SA TIM,
                                      ZAPITAJ SE ZASTO GA ZELIS UPOTREBITI PROTIV TE OSOBE,
                                      ZAPITAJ SE STA CES DOBITI SA TIM I VREDI LI.
       PRE NEGO STO RANIS NEKU OSOBU HLADNIM ILI TOPLIM ORUZJEM,
                                 OSETI RANU OD TOG ORUZJA I KRV KOJA LIJE NIZ TVOJU KOZU;
       DOBICES ODGOVOR NA SVA PITANJA KOJE SI POSTAVIO.
       HLADNO ILI TOPLO ORUZJE NE MOZE NISTA RESITI VEC POGORSATI.
       UKOLIKO GA VIDIS NA STOLU, NEMOJ GA UZIMATI.
       UKOLIKO GA DRZIS U RUCI,
                                     BACI GA JER CE TI SAMO NEVOLJU I ZLO DONETI.      
       KADA POVREDIS HLADNIM ILI TOPLIM ORUZJEM NEKU OSOBU,
                            ZNAJ DA SI ZAKAZIO NA PUT SA DVA KRAKA:
                                    PRVI VODI KA DOBROM -
                                        BACITI TO ORUZJE I PRITECI U POMOC,
                                        PREVITI RANU I RECI ''OPROSTI MI'' TOJ OSOBI,
                                    DRUGI VODI KA LOSEM -
                                         ZADRAZATI ORUZJE U RUCI I OTICI BEZ GLASA
                                        ZADRZATI ORUZJE U RUCI I NASTAVITI DALJE RANJAVATI.
      UKOLIKO IZABERES PRVI KRAK,
                                        KRENUCES PUTEM POKAJANJA I POKAZACES DA IMAS DUSU.
      UKOLIKO IZABERES DRUGI KRAK, PA KOJI OD DVA PUTELJKA,
                                        KRENUCES PUTEM TUGE I NESRECE,
                                        PROGONICE TE OSECAJ KRIVICE STO SI URADIO TOJ OSOBI,
       UKOLIKO IZBABERES DA TOJ OSOBI KOJU SI POVREDIO NE POMOGNES VEC ODES                                                                                    ILI NASTAVIS DA JE DALJE POVREDUJES,
        NOCIMA NECES SPAVATI MIRNO OD ISCEKIVANJA KAZNE ZA TO DELO;
         AGONIJA CE SE NASTAVITI I JEDNOM ZA DRUGOM STVARI CE TI DONOSITI.
        KADA VEC POVREDIS NEKU OSOBU HLADNIM ILII TOPLIM ORUZJEM,
                                              IZABERI PRVI KRAK PUTA NA KOJEM SI SE NASAO;
                                             POMOGNI RANJENOJ OSOBI I RECI JOJ ISKRENO ''OPROSTI MI''.
       OD DAVNINA SE ZNA,
                                      NASILNIK ''SUTRA'' POSTANE ZRTVA DRUGOG NASILNIKA.
                         
 

DA LI SRBIJA IMA HIMNU PRAVU ZA NJU?

               Godinu i nesto dana razmisljam zasto himnu Srbije svi iz srca ne pevaju, slusaju himnu Srbije i himne drugih drzava shvatila sam ZASTO. Preslusavajuci sve te himne, samo je himna Srbija otskala. Tuga me je uhvatila kada sam cula reci ''Boze pravde, pomozi srpski rod'', kao da u Srbiji ne zive ljudi druge nacije i vere. Srbija jeste zemlje gde postuje hriscanstvo, pored hiscana su tu i muslimani i ateisti i druge vere.
             Po meni, najbolja himna za Srbiju je ''Oj, Srbijo mila mati'' od Vladimira Drzaka jer opisuje istoriju i osecanje svakog drzavljanina Srbije ma koje vere ili nacije bio. Napisana je 1909.godine kada su u razvoju i promenima a kasnije u ratu gradjani razlicitih vera i nacija. Svaki put kada preslusam ovu pesmu osetim motivaciju i energiju da mogu izdrzati sve da uspela u zadatom cilju, sto svaka himna bi trebalo da uradi.
              Drzavljani Srbije nisu samo srbi vec su i: hrvati, crnogorski, bosnjaci, romi ....; od hriscana preko ateisa do muslimana. Bilo bi logicno da drzavljani Srbije ima naziv SRBIJANAC kao sto drzavljani Francuske su FRANCUZI ili Kanade KANADJANI.
                Zar nisam upravu?
                Svi mi sto zivimo i radimo u Srbiji zasluzujemo srecu i uspeh i blago stanje, Srbija zasluzuje napredak i razvoj kao drzava sto mozemo mi sami da ostvarimo svojim uspehom i razvojem i promenama ka boljem. Hajde da tu zapocnemo i zavrsimo ru promenu na bolje, mozemo mi to. Svako da uradi svoj maksimum u svojoj promeni na bolje i razvitku licnosti i profesionalnosti, bice sjajan napredak.

SRBIJA; KOLIKO JE VOLIMO, POZNAJEMO, CUVAMO, POSTUJEMO I CENIMO?

                 Mnoga desanja i ponasanje mnogih osoba prema okolini u kojoj zive su me naveli da razmisljam koliko stvarno poznajemo, volimo, cuvamo, postujemo i cenimo Srbiju. Razmisljam i zasto vecina vise ceni svoje nego tudje, kao i zasto uzimamo samo lose novitete koji nam samo stete. Sreca i uspeh i blagostanje nas ne prate, polako propadamo a ne znajuci da je jedan od uzroka sto podistavamo zemlju u kojoj smo se rodili i zivimo. Prihvatamo sve lose i dobre novine i uvodimo ih odmah u praksu a da se svaka od njih detaljno proanalizira. Vecina mrzi Ameriku i amerikance a njihove proizvode i neke obicaje vole i koriste i rade u americkim kompanijama, sanjaju da zive u rade u Americi.
                  Srbija je zemlja u kojoj smo se rodili, vecina stanovika se iskolovala i skoluje u njoj a vecina je radilo ili radi. Treba da je volimo i cenimo, dosta nasih predaka je tokom proslih ratova dalo svoj zivot za njenu slobodu i svih osoba koje zive u njoj i koje ce ziveti u njoj (moji pretci su bili medju njima). Svaku novinu treba dobro ispitati bez teorije zavere, koja koci svaki napredak u razvoju i promenama ka boljem.
                  Tokom osnovne i srednje skole, saznala sam masu stvari o Srbiji (najvise o istoriji i kulturi) a tokom studija i agrogeoloski potencijal za uspesnu poljoprivrednu proizvodnju. Postala sam ponosna na svoje pretke, nisu se dali iako je bilo i ruznih i teskih dana. Poznavanje Srbije mi se sve vise siri upijanjem informacija iz emisija ''Mala istorija Srbije'', ''Moja lepa Srbija'', ''Zadnja kuca Srbijia''.... Srbiju ne cini samo Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenanjin i drugi veci gradu; nju cine i manja mesta i sela od kojih su veliki gradovi nastali i odakle je pocela prica zvana SRBIJA. Srbija je bogata istorije i oduvek je bila vazan deo svetskog desavanja u kulturi i nauci i sportu, u njoj se radjaju umetnike i naucnike i druge znamenite ljude (7 rimskim careva,Vuk Karadjic, Branko Veselinovic, Mileva Anstaj, Milena Pavlovic Barili, Mihailo Pupin ...). Stalno se nesto desava i stvara, nema razloga da Srbiju ne cuvamo, cenimo i postujemo.
                 Imamo jednu drzavu a to je Srbiju, nije nam druga data od predaka. Treba da je iskreno volimo, poznajemo, cuveamo, postujemo i zenimo: da bi je u sto boljem stanju ostavili pokolenjima. Srbija je nas dom, zemlja svih nas (srba, crnogoraca, hravata, slovenaca, makedonaca, bosnjaka, roma ...) koji dane zivota provodimo u njoj.
               
                 
                  

GDE SE IZGUBILA ONA COVECNOST PO KOJOJ JE NAROD U SRBIJI BIO POZNAT?

                    Danas se dogodilo nesto sto me pogodilo, radnice u jednoj prodacnici su se podrugljivim recima i ponasanjem preko starom coveku obolelom od Parkinsonove bolesti. Imala sam osecaj da su to u cilju da pobune druge klijente te prodavnice jer se on sporo kretao zbog bolesti po prodavnici kupujuci potrebne namernice. Slobodna radnica se nije makla sa mesta da mu pomogne da uzme zelje proizvode, sto me je kao covek povredilo i prisetilo na skolske dane kada sam bila u slicnoj poziciji zrtve podrugljivanja. Pokrenula se ta slobodna radnica cim je zena, koja je pomagla njemu po prodavnici da stavi u korpu zeljene namernice i da je prenese do kase, rekla ''Neka neka od vas pomogne coveku da uzme te  . Kada sam platila svoje namernice, nisam mogla da odem kuci dok tom coveku ne pomognem do kraja (i da mu odnesem kese na namernicama i pomognem da ode svojoj kuci) jer sam osetila da mu trebam pomoci. Tim cinom pomoci sam pokazala da sam VECI COVEK od tih radnica u toj prodavnici.
                    Da li smo stvarno postali bezosecajni i gladni prema vidno bolesnim osobama, kojih godina bile?
                    Gde se izgubila ona ljudskost (saosecanje, briznost, spremnost da se pomogne i fizicki ...) u ponasanju prema drugoj osobi kojih godina bila?
                    Cesto cujem ''Svako se rodi i umre sam.'', uvek me zivot dokaze da to nije tacno. Da bi se rodio, dvoje moraju da ucestuju u tvom stvaranju. Tokom razvitka u majcinom stomaku, ti si samim tim sa svojoj majkom i nisi sam. U momentu dolaska na OVAJ SVET, tu su i lekar i babica a ponekad se desi da su tu i drugi medicinski radnik (kao sto je anesteziolog) i tvoj otac. Kada izadjes sa majkom iz operacione sale, sacekaju te blizi rodjaci kojima je srecu donela tvoje rodjenje. Tokom odrastanja i skolovanja, nisi sam ni u vrticu niti tokom skolovanja. Kada dodje SUDNJI DAN (DAN ODLASKA NA ONAJ SVET), tada je tu tvoj kucni ljubimac ili najblizi ili najbolji prijatelj ili kolege ili neznaci (jer se to dogodilo iznenada van tvog stana). Covek ne moze dva datuma i dve stvari ne moze kontrolisati, kada i gde ce se roditi i kada i gde preminuti.
                    Samoca je grozna stvari, ni najvecem neprijatelju ne bih pozelela da oseti samocu. Za koje nisu upoznali SAMOCU, zamislite da ste na pustom ostrvu SASVIM SAMI vise od godinu dana gde nema ni zivotinja. Kada se doda i USAMLJENOST, dobija se siguran put u depresiju i sve sto ona donosi.
                    Dobro su stari rekli ''Sve se vraca, sve se placa.''. Kada dobro ucinis nekome, dobro ce ti se vratiti. Kada lose uradis nekome (povredis ga, uvredis ga...), ocekuj da ce ti se zlo vratiti trostruku.
                   Uvek je bilo i bice i u stanovnicima Srbija zlih i podmuklih ljudi, bili su u velikoj manjini (pojednici) i ostali su se klonili njih (po prici mojih predaka). Deca su se vaspitavala da cene i postuju starije i pomazu drugima u nevolji (i fizicki), a i stariji su postovali i voleli decu (svoje potomke).
                  Gde se izgubilo to medjusobno postovanje i cenjenje i ljudskost?
                  Da li su desavanja iz devedestih dvadestog veka i to pokvarile?
                  Bez osobina covecnosti (ljudskosti), drustvo propada a da ne primecuje. Kada pomognes drugome, ti se dobro osecas i VRATA USPEHA I SRECE I BLAGOSTANJA su ti otvorena.
                      

KADA OSETIS DA TE DRAGE I VOLJENE OSOBE IZ OKOLINE NE PODRZAVAJU I NE PRIZNAJU TI NI JEDAN USPEH VEC STALNO TE KOCE I VUKU NA DNO; STA URADITI, KAKO SE POSTAVITI?

                   Osecanje da te drage i voljene osobe ne podrzavaju, cija podrska ti puno znaci jer prolazis kroz tezak period, jako boli. Kada se nastavi taj osecaj, bez i jednog dokaza da gresis, pocnes da mislis i osecas da te te osobe ne vole. Bol postaje veci kada se na osecaj ne podrzavanja od tebi dragih i voljenih osoba doda i njihovo anuliranje (ne priznavanje) tvog ni jednog uspeha koliko mali ili veliki bio. U ovim trenucima, bol se pretvara u tihi ili glasan plac jer je tako jako osecaj da te ne vole tebi drage osobe i u njihovim ocima si NIKO i NISTA. Kako vreme prolazi, bol postaje sve jaci i jaci a ti ne znas kako da savladas taj bol i u dubini duse osecas da ti osoba koja je vredna i uspesna i da mozes biti draga i voljena osoba. Uvek je bilo i bice osoba koje od straha ponizavaju i vuku na dno osobe koje se jedinstvene i drugacije od ostalih.
                   Prvo, NEMOJ SE NERVIRATI. Fokus i energuju stavi na ostvarenje cilja kojeg si zacrtao (maturiras, diplomiras, uspesno zavrsis neki projekat ...). Znan da je tesko jer ti mozak radi 300 na sat u smisljanju nacina kako dokazes tim dragim i voljenin osoboa da zasluzujes da te podrzavaju, bila sam i ja u istoj situaciji. Posle nekog vremena, doda se i o nacinu sprecavanju istih osoba da te povuku na dno a nervi i psiha sve vise stradaju. Nerviranjem pomazes sebi da ojacas i nerve i psihu, VAZAN SI TI. Vaznio da imas podrsku u samom sebi, da znas i osecas da radis ispravno i ono sto volis. Svaki svoj uspeh, ma kakav bio (veliki ili mali), obelezi sam (da li cascenjem sebe sa necim sto volis ili pisanjem u DNEVNIK). Budi hrabar, uspeces.
                   Drugo, NEMOJ BITI KAO ONI. Znam da je i ovo tesko postici, uvek ima izazov da im se osvetis tako sto ces biti kao oni. Ukoliko pocnes da se ponasas kao oni, pasces na njihov nivo ponasanja i jako ces povrediti sebe a to ti ne treba. Budi VECI COVEK od njih, znam da je tesko ali i to ces uspeti uraditi. Kada se covek izdigne iznad svih losih stvari i losih ljudi, postane jaci i postojaniji da se sve izrecene zlobne reci o njemu ruse kao kula od karata na vetru. Kada podrzavas druge i za svaki uspeh druga toj osobi kazes ''Bravo, cestitam.'' ili ''Super, cestitam.'' (iako ne dobijas to o svojih dragih i voljenih osoba); pokazaces dve od nekolikog vrlina VELIKOG COVEKA. Kada odemo na ONAJ SVET, ostaju nasa dela i kako smo se ponasali prema drugima.
                   Trece, NEMOJ SE LJUTITI na drage i voljene osobe iz okoline sto te ne podrzavaju i ne priznaju ti ni jedan tvoj uspeh ma koje velicine bio - mozda ne umeju drugacije da pokazu. Cesto ljudi ne umeju da prikazu svoju podrsku na pravi nacin, kao i da motivisu neku osobu na pravi nacin.
                   Tokom istorije, uvek su se racunali veliki uspesi a mali zanemarivali. Odkud znam, valjda je to u ljudskoj psihu da se racunaju samo veliki uspesi a mali koji su doveli do velikih uspeha se ne racunaju (kao da ne postoje).
                    Uvek imaj na pameti, KUCA SE NE MOZE IZGRADITI BEZ CIGLE I JAKO TEMELJA.

KADA SE NADJES U CORSOKAKU, KAKO IZABRATI PRAVI PUT I IZACI IZ NJEGA

                 CORSOKAK je stanje kada ne znas kuda da ides, da li da ides levo ili desno (nastavis ili da odustanes) a znas da nema nazad vec samo napred. Tada si jako zbunjen, nemas nikoga da pitas za savet vec oslonjen na sebe i svoju intuiciju. Neprestano razmiljas kako da se izvuces iz corsokaka, svaka narodna uzrecica i svako iskustvo ti je zlata vredno, pokusavas da nadjes idealno resenje za svoju situaciju.
                 Bila sam i ja sama dva puta u tom stanju u toku studija, stanju ''corsokaka'', svaku rec uspesnih sam upijala i tragala za resenjem svoje situacije. Svaka recenica uspesnih i svaka narodna poslovica mi se ukazivala da trebam da se setim razloga ZASTO sam upisala Poljoprivredni Fakultet, nije bilo lako usled bombadovanja zelja osoba u mojoj okolini. Trebalo mi je da se osamim i popricam sama sa sobom, da odem u dubini mog bica da bi pronasla taj razlog ZASTO.  Ovaj proces je trajao par dana, uspela sam sa strpljenjem i upornoscu da ponovo nadjem svoje ZASTO sam upisala Poljoprivredni Fakultet i bas smer za vocarstvo i vinogradarstvo, Od tog trenutka kada sam ponovo nasla svoje ZASTO, sve je bilo mnogo lakse - vrata su mi se otvorila i odgovori na pitanja dosli. Corsokak nije bio vise corsokak vec raskrsce sa putokazom kuda treba ici, cvrsto sam odlucila da ne odustanem od diplome. Kako sam postala sve blize odbrani diplomskog rada, to sam nailazila na sve vece i teze izazove koje sam znala da trebam prevazici i znala sam da imam snage za to.
                 Sada, kada mi je ostalo jos par korak do odbrane diplomskog rada, mogu reci da sam ponosna na sebe sto sam izdrzala izazove svakakvih jacina i pritiske koji je nosio svako od njih. Svesna sam da me jos jaciji izazovi cekaju, znam da cu uspeti izaci kao pobednik iz svakoga od njih jer sam posle prodjenih izazova postala mudrija i snaznija nego sto sam bila.
                   

NE SLUSAJ RECI OKOLINE '' TI TO NE MOZES.'', ''TI SI NIKO I NISTA'', ''TI NISTA NE VREDIS'', ''VIDIS DA NE MOZES, BOLJE ODUSTANI.'' ..; TI SI VLADAR SVOG ZIVOTA

               Vecina ljudi je zaboravilo da REC moze POVREDITI osobu JACE OD MACA ILI DRUGOG ORUZJA. Reci poput ''Ti to ne mozes.'' ili ''Ti si niko i nista.'' ili ''Vidis da ne mozes poloziti, bolje odustani.'' mogu osobu naterati da pocne da veruje da nista ne moze i da je ne uspesna u svakoj stvari koje se uhvati pri cemu samopouzdanje snizi na nulu, u sta sam se i sama uverila. Posle par meseci i vise pobardovanjem okoline tim recima negativnosti i omalovazavanja, osoba koja je bombardovana tim negativnostima dodje do trenutka kada se pita ''Da li vredim ziveti kada ne mogu nista i kada nista ne vredim?''. U tom trenutku, sve je jaca zelja da se skrati sebi i drugima muka - svako nadje sopstven izlaz i ublazenje muka (zavostnost od ne zdrava hrana, zavisnost alkoholno pice, preterano bavljenje sportom, zavosnost od heroina i marihuane ...). Jedan deo se odluci da skrati sebi muke SKAKANJEM ili PREDOZIRANJEM LEKOVA, sto je isto pogresno. Ja sam svoj izlaz nasla u slatkisima i testu i mlecnim proizvodima (pavlaci, kajmaku ...) i brdi filmova, samo mi je prividno pomoglo.
              Svaka osoba na ovoj planeti je POSEBNA i VREDNA, VLADAR JE SVOG ZIVOTA i ZASLUZUJE SRECU. Zivot je JEDAN i VREDAN, svako od nas imamo obavezu i zaslujemo da ga maksimalno iskoristimo da ostvarimo svoj san i da zivimo SVOJ zivot a NE TUDJ (DA ZIVIMO ZIVOT PO SVOJOJ MERI A NE PO TUDJOJ). Svako moze da ostavi VELIKI POZITIVAN TRAG, kriminalce stvara okolina. Ovo sam shvatila kada sam slusala jednu poznatu i uspesnu osobu, jedne suncane nedelje.
              Kada sam upala u ''kandje'' negativnosti okoline, bilo je mi je tesko kao da nosim stenu na dusi i ledjima. Nesto u meni mi nije dalo da se PREDAM i ODUSTANEM, nesto me je GURALO. Dugo nisam znala sta je to, nastavila sam se traziti resenje i boriti se. Posle par dana, nasla sam odgovor sta mi to ne da se PREDAM i ODUSTANEM - to su bili GENI koje sam nasledila od crnogorskih predaka sa majcine strane. Stavila sam na papir ZA i PROTIV nastavka studija, zamislila sam sebe kao DIPLOMIRANOG INZENJERA POLJOPRIVREDE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO; porazmislala sam i odlucila da pratim svoj SAN i da diplomiram uprkos okoline koja je pricala da ne mogu diplomirati i da za mene nije fakultet. 
             Osoba, koja je upala u ''kandje'' negativnosti okoline zbog par ne uspeha, se moze spasiti i ponovno izvesti na pravi put da zivi svoj SAN. Najvazniji je razgovor pun razumevanja i sigurnosti, gde ona osetiti da je neko cuje. Takodje, vazno je da se shvati da je svaki fakultet je tezak na svoj nacin i da to zanimanje je vazno za svakoga bar jednom u zivotu.
             Svaka diploma dobijena trudom i radom i znojom je vredna ma posle kog vremena dobijena, covek moze da bude koristan sebi i drustvu dok ne ode na ONAJ SVET a tada se racunaju njegova dela.