NIKADA NIJE KASNO DA UPOZNAS DOBRE I ISKRENE. PRIJATELJE

                      Dobri i iskreni prijatelji su mi falili jos kada sam bila malo dete, odbacivanja su mi se smucila jos kao malom detu. Stalno sam se pitala ''Zasto ja ne mogu da imam iskrene i dobre prijatelje kao svi ostali?'', stalno sam trazila odgovor na to pitanja a odgovora nigde nije bilo. Naslucivaka san da je razlog zasto nemam iskrene i dobre prijatelje moja govorna mana, jako mi je bilo vazno da je nemam vise. Kada sam pocela da sve tecnije i tecnije da govorim, to je zelja da i ja imam iskrene i dobre prijatelje bila sve jaca i jaca. U silnom trudu da nadjem svoje dobre i iskrene prijatelje, pocela se ishkazivati cinjenica da nemam sposobnost komunikacije sa drugim ljudima i postojanja straha u komunikacije zbog silnih ruganja i odbacivanja.
                Tokom drugog i treceg razreda osnovne, nasla sam prijatelje sa kojima se pocela lepo druziti. To drustvo sam izgubila a da nisam bila svesna zbog moje glupe odluke da budem po merilu losih vrednosti koji su vladale devedestih godina, ostala sam sama do fakulteta sa dosta rana na srcu. Na sredini srednje, potpuno i iz dubine sam shvatila koje sam dobre priajtelje izgubila zbog svoje glupe zelje da budem po tadasnjim merilima drustva rusuci ono sto sam u bicu.
                  Na prvoj godini, upoznala sam cetri dobre osobe sa kojima sam postala dobra prijateljica. Opet strah da im naporna i sramota sto nisam uspela sa njima upisati i trecu godinu me malo vise odvojilo od njih, one su primetile i shvatile. Nisu odustajale od naseg prijateljstva, davale su mi na znanje da me smatraju za prijateljicom i da im nisam naporna a niti im smetam u drustvu. Internet mi pomaze da odrzavam kontakt sa svima njima.
                  Prvi kompjuter smo kupili septembra 1999.godine, a prvi program za komunikaciju smo instalirale oktobra 1999.godine i pocela da ga koristim. Od tog trenutka, pocela sam razvijam sebe i svoju komunikaciju. Bilo je dosta odbijanja i vredjanja na tim programima, nisam odustajala jer sam uvek imala nadu da cu i ja naci svoje dobre i iskrene prijatelje. Posle nekoliko godina i upoznavanja raznih dobrih i losih osoba, upoznala sam Aleksandra Aleka koji mi je postao najbolji prijatelj. Na jednom od njegovih rodjendana, upoznala sam Sandru koja mi je sada dobra prijateljica. Pre dve godine, upoznala sam Dejana koji mi je postao iskren i dobar prijatelj.
                  Dosta puta su mi stari govorili da ne trebam brinuti sto ne mogu naci prijatelje u vrticu i osvnovnoj, iskrene i dobre prijatelje mogu naci i kasnije kada odrastem i diplomiram. Sada shvatam reci svojih starih kada imam tri iskrena i dobra prijatelja i upoznajem ih jos. Svakog meseca idem negde i cujemo se po jedan ili dva puta a ponekad i vise. Svako okupljanje drustva ma kakvo bilo (kafa, pice, kocice, pivo ili u grad) je fenomenalan provod, salimo se i otvaramo se jedno drugome bez straha da ce ta ispovest biti zloupotrebljena ukoliko dodje do neke svadje.

PUT KA SAVLADAVANJU MUCANJA I DRUGIH GOVORNIH MANA

                Put od starta od cilja nikada ni na kom polju (sportu, umetnosti, ekonomiji, skolovanju, oblikovanju tela ...) nije bio lak, mnogo lakse se prelazi taj put kada se ima pored sebe osoba koja je vec zna taj put i zna ga u sitne detalje. Vazno je naci pravu osobu za prelazak tog puta puno izazova i prepreka, osobu u koju ces imati poverenja i veliki oslonac. Do pronalazenja te prave osobe, predje se veliki put i upoznaju se razliciti ljudi i razlicite metode.

                 Od kada san se rodila do naseg punoletstva, moja mama je uvek trazila dobre strucnjake koji meni i sestri mogu pomoci oko necega, Desava se i sada trazi strucnjake iako smo obe odrasle i posobne osobe. Njena borba da mi pomogne da savladam mucanje nikada nije prstajala, voodile me svuda po celoj ex Jugoslaviji gde je cula da je neko pomocu neke metode savladao mucanje. Vodila me lekaru da proveri da li postoji neki organski uzrok mom mucanju, posto sam se rodila sa obavijenom pupcanom vrpcom oko vrata. Mnogi su joj se divili zbog snage i upornosti, nikada nije volela status skvo (''mozda je ovo a mozda je ono''). 

                 Rodjaci i ostali u okolini su u zelji da mi pomognu oko izgovora reci prekidali me u trudu da izgovorim neku recenicu kako sam ucila da treba u Institutu u Jovanovoj ulici, bolelo me je. Uvek sam htela i trudila se da sama (bez icije pomoci u izgovoru) izgovorim svoje misli, borila sam se svom snagom. Drugi ljudi iz okoline nisu imali nerava i vremena da me saslusaju, pa sam pronasla resenje u brzom govoru kojim je govorio i govori jos jedan moj rodjak. 

                  Posle dugog trazenja kvalitetnog resenja i razlicih metoda koji su davali jako mali rezultat, vise sile su sredile da leta izmedju prvog i drugog razreda upoznamo osobu koja ce mi na pravi nacin pomoci da savladam mucanja. To je bila profesorka Radmila Savic (u jednom od prethodnih postova sam govorila o njoj), prava dama u drzanju i izrazavanju. Zbog iskustava sa isprobanim metodama i rada sa tim strucnjacima, bila sam skepticna u vezi nje i njene metoda. Kako je vreme prolazilo i moj rad sa njom, pocela sam da razvijam poverenje u nju i kao osobu i strucnjaka. Razvoj mog poverenja u nju je doveo da se postali vidljiviji rezultati rada na mom govoru, bila sam ispunjena. Pored vezbi govora i disanja, profesorka Savis je obracala paznju i da me nauci i uranotezenoj ishrani i fizickoj aktvnosti a i damskom ponasanju. Svako od nas joj je bio jednako drago, bilo joj je stalo da svako od nas pobedi svoje mucanje i da ima gospodstvene navike ponasanja (drzanja) i izrazvanja i zdrav stil zivota. Niko od nas nije imao razloga za sumlju, ona je svaki dan imala navike kojima nas je ucima (rano je legala, rano je ustajala, setala se, radila jogu, imala je uravnotezenu ishranu). Svaki ucenik je imao obavezu da ima uradjen zadatak i date veze za sledeci cas. Zahvaljujuci njoj, naucila sam mnoge pozitivne stvari koji mi i sada koriste i sto me karakterisu kao damu.

                 Profesrka Savic je posvetila svoj zivot pomaganju drugima da pravilno pobede mucanje, stvorila  je i masainu gde pritskom na dugme se upali neko slovo a dole je bilo parce razmnog materijala i razlicito uvijenog metala. Tu je masinu koristila za vezbu (na kraj casa), ne znam gde je ta njena masina (izum) sada a bilo bi velika steta da je na djubristu. Ne znam da li se njen metod izucavam na smeru za logopediju, trebalo bi jer je pomogla bezbroj ljudima tom njenom metodom i pristupom i promenila im zivot na bolje. 

MUCANJE I DRUGA VRSTA GOVORNE MANE NISU ZA STID NITI SU NE POBEDIVE

     Tema mucanja i drugih govornih mana nije toliko javno obradjena, kao i ponasanje okoline prema osobi koja muca ili ima neku govornu manu. Cesto ljudi od ne znanja sta je govorna mana i kako nastaje povredjuju ljude koji imaju tu manu (neku vrstu govorne mane) zaleci ih ili vredjajuci sto ne mogu tecno i razgovetno izgovaraju reci. 

       Ja sam imala tu priliku da sam postala i bila tokom detinstva i odrastanja zrtva diskreminacije, grubih reci i ponizavanja, desava se da i sada budem zrtva diskreminacije. Sve te reci uvrede i ponizavanja su me bolele i bole i danas, a to ljudi ne primete. Zaboli me i danas kada me neko sazaljeva sto zamucam na nervnoj bazi (kada me jako boli stomak, kada sam jako nervozna ...), ima jos osoba koje me odbacuju samo zbog mucanja. 

       Da mucanje i druge govorne mane nisu za stid, shvartila sam tek kada sam cula i procitala price o velikim ljudima vaznih za istoriju koji su imali neku govornu manu. Tokom odrastanja, saznala sam za jos dva umetnika koji su mucali a predivne pesme stvarali. Najveci govornik stare Grcke je mucao, pobedio je mucanje dovikivanjem sa talasima i postao najveci govornik. 

        Mucanje i druge vrste govorne mane nisu ne pobedive, shavitila sam tokom odlazenja kod profesorke Radmile Savis (sada pokojne) na govorne vezbe. Secam se kao da je juce bilo, ona je svaki cas posvecivala disanju i ritmici i smirenosti. Ucila nas je i da pazimo sta jedemo i pijemo, nije volela gazirano pice i brzu hranu (virsli, hamburgera ...), Ucila nas je i da svaki dan budemo fizicki aktivni (setamo se, radimo fiskulturu). Dugo sam se pitala ZASTO, razlog ZASTO je bila protiv gaziranih pica i brze hrane sam shvatila tek na fakultetu kada mi je jedna profesorka rekla da je profesorka Savic radila ispitivanje uticaja voca na glasne zice zajedno sa profesorom kome je bila ona (ta profesorka) asistentkinja. Primenjujuci ono sto me ona ucila, mucanje se ne primecuje. 

      Hvala Vam profesorka Radmila Savuc, ma gde god bili sada na nebu.

KADA IZGUBIS SEBE, KAKO PRONACI PONOVO SEBE

     Dosta puta se cuje od starih ''Kada izgubis SEBE, nisi vise SVOJ. Izgubio si sve.'' Upravu si, covek kada izgubi SEBE (svoje ''JA'') zbog prihvacanja nekog drustva ili osobe se izgubi i vise ne zna kuda ide i gde zeli da stigne.
     Kao tinedjerka, pocela sam gubiti sebe i sve se dobre manire sam smatrala za losim jer sam svojski pokusavala da me prime neki ljudi iz razreda. Nisam htela vise da budem usamljenja i odbacivana, zelela sam budem deo nekog drustva. Penjajuci sebe da bi me to drustvo prihvatilo, nisam videla da vec imam drustvo kulturnih i pametnih ljudi koji me prihvataju bez obzira na moje mucanje. Dugo se kajem i krvo mi je zbog tog mog slepila, svaka od njih je uspela u svom zivotu (ostvarila svoj cilj).
     Kaznjavala sam SEBE raznim dijetama i jelim, iako nisam gojazna bila, jer smatrala da sam gojazna gledajuci devojke iz tog drustva i sa televizije. Shvatila sam da sam SEBE izgubila; da to nisam JA, da to nije MOJ ZIVOT; sredinom srednje skole kada sam osetila da se ne osecam zivom i da sam jako tuzna i nesrecna. Bila sam uvek ismejana i izigrana od slicnih ljudi tom drustvom, uvek sam ostajala sama sto me je jako bolelo a osmehom sam skrivala bol.
     Kada sam shvatila da ce mi srce puci i moja glava sa njim, shvatila sam da sam na vaznoj prekretnicu zivota - ili cu pronaci SEBE ili cu se odati nekom poroku da pobegnem od tuge i bola. Dugo i detaljno sam razmiljala, odlucila sam da opet pronadjem SEBE i da izgradim sto bolju licnost od sebe. Ni jedan tren nije bio lak, bilo je teskih izazova ali sam znala da trebam istrajati zbog SEBE SAME pa onda zbog mojih u familiji. Snagu i motivaciju sam nalazila u pricama o mojim pretcima, koje sam slusala od roditelja i rodjaka, kako se nisu dali i u najtezim vremenima. Nisam smela odustati a ni pokleknuti zbog tih velikih ljudi, nisam zelela da se sramote.
          Kada sam krenula u ponovno traganje za svoje ''JA'' pa do sada, imala sam podrsku svoje porodice (iako ponekad tako nije izgledalo). Prvi korak je bio da sa znam odgovor ''Ko sam ja, uposte?'', posle su dolazila mnoga druga pitanja kao da su vezana jedno za drugo (Da li sam vredna zivota? Zasto su me ucim svim dobrim i lepim manirima? Koji su moji zivotni ciljevi? Da li i ja mogu stvoriti i imati iskreno i dobro prijateljstvo? Kuda idem i sta zelim biti? ...).
     Rad na vajanju i promeni moje licnosti ka boljem, traju jos uvek. Kako idem ka sto boljoj licnosti (boljim osobinama), tu su jos teze prepreke koje trebam savladiti. Kako sve cistije vidim svoj cilj a na cilju nagradu, to su sve manji bolovi od predjenih prepreka i teskih vremena.

PAR RECI O MENI I ZASTO PISEM BLOG

 Zdravo,
Moje ime je Vera, stanovnik sam Beograda od svog rodjenja.
Verovatno se pitati zasto se pojavila jos jedna osoba koja pise blog, ima dosta blogera koji pisu o nekom segmenta zivota. Dugo sam razmisljala da li da krenem u ovaj posao blogera, bilo dosta razloga ZA i PROTIV a najvise pitanje ''KOME CE PRICA O MOM ZIVOTU POMOCI DA ISTRAJE U NJEKOM CILJU?''. Odlucila sam, bilo je tesko, moj zivot je od pocetka postojanja na ovoj planeti bio i jeste put pun trnja i prepreka. Bicu srecna ukoliko bar jednoj osobi pomognem da krene da zivi SVOJ a ne TUDJ zivot, grozan je zivot kada si senka necije licnosti i zivis tudj san.
Pozdrav