Zašto neko ima potrebu da uništava samopuzdanje druge osobe u svojoj okolini?
Da li je to uništavanje samopouzdanja druge osobe vid straha i slabosti da ta druga osoba ne bude uspešnija od te osobe?
Da li je to uništavanje znak da ta osoba krije veliku traumu iz destinjstva da misli da je sasvim normalno uništavati drugima samopouzdanja i da se to radi sa dobrom namerom?
Uništavanje samopouzdanja je, po meni, cin :
- kukavica koje nemaju hrabrosti da se zadube duboko u sebe i da priznaju sebi sve svoje dobre i loše strane pa se kriju iza maske ,,idealne'' osobe koja se razume sve i koja se ponaša kao da je ona idealna i bezgrešna a ostali oko nje su ljudi sa dosta mana i grešaka ;
- osobe koje ne želi da osoba pored nje ili oko nje bude uspešna i srećna i zdrava jer bi se videlo da ta osoba imam probleme u razvoju rada ;
- osobe koja je bila kao dete podištavanja okoline jer je niže gradje nego u toj okolini, da li od straha da neće moći ništa da postigne u životu pa okolina hoće da motivišu da uspe - da li od zlih govora odredjenih osoba iz šire okoline da je to dete sposobno samo da bude fizički radnik (ukoliko je žensko, samo za radjanje dece i rad po kući) - postoje osobe koje ne žele videti i ćuti uspešnije i mudrije jer bi tada bili još svesniji koliko toga je potrebno da se nauče i da se promene na bolje i koliko još je potrebno da rade i sa sobom da bi bili i oni i istinski srećniji i uspešniji ;
- osobe koje se prave pametnjakovići i misli da su sve oni saznali i sve oni videli pa smatraju da mogu da drugima ,,prenose znanje'' tj. kritikuju i zvocaju
- zlih osoba pod maskom iskrenih vernik koji traže svoju sreću i uspeh u tudjoj nesreći i ne uspeh
- ...
Ljudi nisu ni svesni koliko se može da unište mlade naraštaje sto rečima - što delima - što pogrešnim pristupom; sve u želji da to dete ili tu mladu osobu da motivišu da krenu dalje i bolje za bolje sutra.
Verujte mi, jako je loša motivacija kada se podištava dete - stvara se samo kontra efekat (udaljavanje deteta od roditelja tipa gradnje velikog i debelog zida izmedju tog deta i roditelja i ne pričanja šta se dešava jer sve samo guta i samo se suočava i sa dobrim i sa lošim stvarima). Po ponašanju mog bratanca Didija, vidim da se promenio dosta na bolje - da je vedriji i smireniji a i pristupačniji kada je razgovor sa odraslima od kada sam mu prišla bez odmah napadanja i kritikovanja za stvari koje nije ni uradio. Kao i sa svakim, prišla san spremna da čujem i ,,njegov glas'' i da smireno mu kažem gde greši ukoliko greši i poneku mudru reč - pustila sam da osetim i njegovu energiju i da posmatram njegovo ponašanje da bi znala kakvo je stvarno stanje stvari. Pre neki dan su bili u Atini kod rodjake, rodjaka kaže da Didija nije mogla prepoznati kako se bolje ponaša nego pre - pažljiv je i kulturan i obazriv i ima jače strpljenje a rečnik malog djetlmena.
Nije ni malo lako ,,zaroniti'' u dubinu svoje ličnosti očišćen od upliva mišljena okoline kakav i šta želis u životu postići, žestoko je teško očistiti um od misli i reči okoline o tebi i tvojoj ličnosti - tu su i stalno ozvonjavaju u glavi. Sve pričam iz ličnog iskustva, bilo mi je potrebno par godina da očistim um od svih tih reči drugih o meni samoj i mojoj ličnosti (nekoliko od njih bile su zle reči od osoba koja me nisu ni videla niti poznala moju porodicu došle su do mojih roditelja preko odredjenih komšija) - bolne rane su mi pravile te zle i neistine reči o meni kao ličnosti da vam ne mogu opisati. Počela sam biti zbunjenja, osećala sam da nisam onakva kakvu me drugi opisiju - loša, zlobna ...
Jednom razmišljajući o sebi kao ličnsti, postapila sam prosta pitanje:
Ko sam JA ustvari?
Da li su moje želje želje okoline ili su stvarno moje želje?
Počela je ,,čišćenje'' mog bića od svih ne potrebnih ,,tereta'' koji nisu moji (emocije, reči, brige ...), nije bilo ni lako ni jednostavno saznati koji je moj lični ,,teret'' a koji nije moj kojeg sam ne svesno primila u želji da pomognem nekoj osobi. Posle odredjenog vremena, videla sam da je gomila tog tudjeg ,,tereta'' veliki kao Avala. Kako je vreme prolazilo, ta gomila je postala sve veća i veća do oblika Mont Eversta - najgroznije je što odredjeni ljudi iz okoline žele da mi još nadodaju svoju ,,teret'' preko mame a ja se ne dam pa se diže tenzija u našem domu.
Osobi, koju su kao dete podištavali i nosi u sebi bol zbog toga i veoma nisko samopouzdanje, je potrebno da krene pravinlo u izlečenju te rane i tog bola zbog ponižavanja okoline (da smiri um i da ,,zaroni'' u samog sebe i da oktrije sve svoje mane i vrline a potom da popriča sa nekom mudrom glavom) a ne da krene ka osobi koja će joj reći da su odredjene osobe zlobne a da je ona idealna. Nažalost, imam u komšiliku jednu osobu koja sav svoj bol i ranu od podštavanja prenosi na druge čim vidi da ta osoba je krenula putem uspeha i sreće do tačke pucanja porodice te osobe a pravi se da je iskreni vernika. Jednostavno, žena misli i govori da je ona najbolja i svetica a njena deca su isto nabolja i najpametnija i zaslužuju odličan posao sa okruženjem koji će ih ceniti kao kraljave.
Koliko oni rade sa sobom, iskreno i uporno na svim poljima, da bi bili uspešni i cenjeni i poštovani i kao osobe i kao profesionalci?
Nazalost, ta porodice nema sreće iako imaju dva vedra i fina pomoka - svu nesreću koju je drugima uradima došla je na naplatu (ćerka živi u vanbračkoj zajednici - ona ne radi a on povremeno ima neki posao selidbe kako mi mama kaže, sin je imao srećnu i ozbiljnu vezu pa ga je devojka ostavila - ima posao gde ima pola plate na ruke a pola preko računa, muzevljev rodjak se povredio na staklo od terase ...).
Juri okolo sa maskom iskrenog vernika pomažući familiji i ostalima, mislim da bi je mogli žaliti i dati joj nešto para ili neke stvari da bi ona bila pred nekim drugima ,,veliki čoveka i darodavac'' - mama odbija da vidi pravo lice te komšinice. Ja sam pročitala tu porodicu, verujem da zbog toga ne žele ni ta komšnica niti njena kćerka da ne vide srećnu i uspešnu.
Zašto su porodici te komšinice verni pratioci NE SRECA I MALER?
Sada ću preći na veličinu štete uništenja samopouzdanja neke odredjene osobe na okolinu te osobe, retko ko razmišlja o širim posledicima uništavanja samopouzdanja odredjene osobe a one mogu biti K A T A S T R O F A L N E (poput uništenja jedne ,,loze'' da te porodice više nema poput Obrenovića). Čovek je biće kojeg su stvorile dve porodice (majčine i očeve), čak i plod ima isto proces i mesto nastanka. Osoba kojoj je uništenog samopouzdanja ima žestoko velikih problema (na primer da odgovara lekcije koje zna odlicno napamet i razume ih) da slabo jede i spava ili se oda nekom poroku (prejedanju, piću, drozi, kartanju ...) da bi nasao rešenje za neki svoj problem. Veoma teško se otvar ljudima u okolini, bol iz te rane uništenja je ne snosan. Toj osobi je žestoko teško, a i njegovoj porodici je isto - želi da pomogne ali ne zna kako jer ne znaju ništa o tome. Sve je postalo jako teško u životu porodice, VIKA SA NERVIRANJE i OHLADNELI ODNOSI su postali sastavni deo svakodnevnog zivota porodice. Muke i problemi su počeli praviti nizove TEŠKIH LANACA BOLA I SUZA sa zaljučenim ranama. Umesto SREĆE i BLAGOSTANJA, vladaju NESREĆA I BEZPARICA SA STALNIM KUKANJEM KAKO NEMA PARA NI ZA ŠTA VIŠE OD HRANE I KIRIJE. Dešava se da se osobe, sa uništenim samopouzdanjem, odluče da skrate sebi život a uvek nadju i načina poput skoka sa mosta u reku ili sa visoke zgrade na beton ili predoziranje sa alkoholom ili drogom; kada ne može naći osobu kojoj veruje da joj može pomoći. Osoba uništenog samopuzdanja razmišlja ovako iako nije istina:
- JA SAM NIKO I NISTA, NE ZASLUŽUJEM ZIVETI,
- MOJ ŽIVOT NE VREDI NIŠTA, NIKO ME NE VOLI I NIKO ME NE ČUJE.
Kada osoba uništenog samopuzdanja okonča pre vremana svoj život, unesrećio je celu familiju i druge osobe koje su ga poznavale i iskreno volele i poštovale.
Kako mogu da znaju osobe iz šire okoline, koje ne vidjaju niti ne znaju tu odredjenu porodicu čije dete kritikuju, da neće ,,sutra'' to dete postaju veliki čovek i profesionalac u nekoj od profesija (majstor za vodovne instalacije ili za strujne istalcije ili neku drugu vrstu znastva, frizer, ekonomistar, profesor ...)?
Kako mogu da znaju te osobe talente i želje tog dete kojeg nikada nisu vidjali a ne poznaju nekoga iz porodice tog deteta?
Davno su naši stari rekli NE TRĆI PRED RUDU, što znači da je potrebno biti strpljiv i smiren kada se nešto rešavala i se razgovara sa nekim da se ne donesu izhitrene odluke sa manjom ili nekikavim informacijama.
Iako svog sestrica Mateju slabo vidjam uzivo, osećam da ce biti neki od inženjera tehnika jer ga već zanimaju kako rade pojedine alatke za kućne majstorije. Sestricina Tamara je uskoro se početi razmisljati gde i na koji fakultet - talenat je za jezike i komunikacije a dobar je libero u odbojkaškom timu gde trenira. Ja kao tetka, daću sve od sebe da im pomognem i oni da ostvare svoje snove i zasijaju kao NAJSJANIJI DIJAMANTI kao osobe i profesionalci.
