PREMIJERI SE INATE UMESTO DA GLEDAJU STA DESAVA, OBICAN I POSLOVNI NAROD ISPASTA

              Sve mi ovo, sto se desava sa granicama Srbije i Hrvatske, me podseca ponasanje male dece kada jedno drugo ne daju nesto zbog uvrede koju je primilo a nerazmisljaju posledicima tih postupca. Posledice nisu toliko su i bice u narednom periodu na ekomoniju, ne samo Srbije i Hratske, vec i na druge zemlje Evrope i drugih kontinata jer sada sva preduzeca koja se bave trasportom ljudi i robe imaju duplo vece (ako ne i troduplo vece) troskove transport. Ma koliko se neki trudili da promene istoriju trgovnskih puteva, ne moguce je. Glavni put, kojim se putovalo i trgovalo i spajao SEVER SA JUGOM I ISTOK SA ZAPADOM, je bio i bice u Srbiji.
              IZAZOV zbrivanja i pomaganja izbeglica, ne zelim da kazem problem jer nisu, je izazov za sve vlade sveta. KOREN tolikog ezodusa jer tretiranje Asada i njegovih predaka prema narodu, tj. tretirali ih kao robove. RAT u Siriji je zapocet ne bi se Asad pomerio sa vlasti, a Asadovi ruse sve skole i druga kulturna i istorijske zgrade. Sirija bila jedna od najlepsih i najbogatijih (i po ekomskom pogledu i po razvoju znanja u svim predelima poslovanja), kako sam slusala u istorijskim emisija.                                Kako sam shvatila, Siriju je osnova SIN Solomana i kraljice Sibe (Solom je bio jedan od najmudrihijih i najpravicnih kraljeva a Siba je bila najlepsa i najpametnija kraljica). Siba je imala svoje kraljevstvo koje bilo rodno i bogato, tu je bio izgradjen sistem koji je bio i za navodnjavanje i za odvodnjavanje i za odbranu od toplava i za akumiliranje kisnice. Taj sistem je propao od nebrige, Siba se zaljubila u Soloma i pocela da proucava Kuran.
                          Kako sada cuje, ni jedna istorijski i kultrno vazna zgrada nije ostala ziva. Svetski mocnici su se nadali da ce Asada malo vise obracati paznju na potreba narodna i promoci zemlji da se u svakom pogledu razvije do svog pozitivnog maksimuma. Presli su, nisu pogladali iz kakve porodice je dosao i koliko se kao osoba razvio. Covek moze da ima diplome i doktorate najboljih univerziteta sveta a da kao osoba ostane na istom nivou razmisljanja, ne ispunjen i ne razvijen kao osoba.
                           IZAZOV sa izbeglicama treba resavati za stolom, otvorenim razgovorom (Sirijska Vlada, Vlada SAD-a, Vlada svake zemlje clanica Evropske Unije, Vlada Australije ...).
                 Kada se izbeglice pocele prelaziti ''zelenu'' granicu Hrvatske, trebalo se odmah zapoceti zajednicke sednice bar na nedeljnom nivou OBE VLADE (VLADE HRVATSKE I VLADE SRBIJE). Sa ovih ztvaranjem granica za svaki prelaz i transport je i jos ce nastetiti, ne samo ekonomiji Hrvatske i Srbije (a nama najvise), vec i ekomijama ostalih zemalja. Ne moze se prebrojiti kompanije iz Hrvatske rade i prodaju svoje proizvode u Srbiji, a da ne kazem kakve stete ce biti za turizam kada dodju zima i Novogodisnji i Bozicni praznici. Tuns i Egipat i Maroko vec sada osecaju zestoke ekonomske steke zbog napada ISILA i ARAPSKOG PROLECA.
               Dok se premijeri prave pametni zbog izbora, narod ispasta jer ekomija trpi stete. Nadam se da ce se zvati pameti i da sesti oba vlade za sto, i resiti taj izaov. Ukoliko se to ne desi, DRZAVLJANI SRBIJE I HRVATSKE CE POSTATI MIGRANTI jer nece imati novaca ni da zive a kamoli da pomazu drugima.
               

KADA UDJES U STANJE ''TEMPIRANA BOMBA'', KAKO DA IZADJES IZ TOG STANJA?

              U jednom od prethodnih postova, spomenula sam se stanje ''tempirana bobma'' (kako ja opisujem stanje pshihe coveka kada sav pod velikim naponon i svaka korak mu je kao po iglama jer sve guta a nista ne opusta mesecima i godinama). Kada cneka osoba udje u takvo stanje, okolina (najblizi, kolege, prijatelji ...)  to osete i vidi po promeni u kvalitetu rada i rezultatu pri zavrsavanju neke obaveze. Velika je greska kada okolina (najbolizi, kolege, prijatelji ...) odmah nalaze uzrok tim rezultati u lenjosti te osobe a sami osecaju i znaju da ta osoba nije ni malo lenja. Takav pritisak jos vise pogorsava stanje te osobe, ona se jos vise zatvara i upada jos dublje u stanje ''tempirana bomba''. U jednom trenutku posle antidepresiva, javlja se u glavi te osobe pomisao da nema spasa (nema izlaska) iz tog stanja. Imam dobru vest, ima nacina da se bezbedno izadje iz stanja ''tempirane mombe'' - ja sam se izvukla.:)
              Slicnu (ako ne i istu) gresku su uradili moji roditelji kada sam upala u stanje ''tempirane bombe'', u zelji da me motivisu da se izvucem i krenem dalje. Sve je bilo gore,sve sam se vise zatvarala u sebe a breme koje sam nosila na u sebi je bilo sve teze i obimnije. Blokada na kolokvijumima i ispitima je bila sve jaca, sve cesce se desavalo da ne mogu zaspati noc ispred kolokvijuma i ispita. Desavalo mi se da se probodim a da jedno pola sata ne mogu pokrenuti ni jedan deo tela, kao da mi je telo od stene. Nervi su postajali sve slabiji i slabiji, govor mi se zestoko pogorsao. Pocela sam nalaziti utehu u hranu, sto je rezultovalo povecanim sadrzajem masnih naslaga. Otac, u zelji da me motivise je svojim recima da nisam ne vredim i da je bolje da se ispisem sa fakulteta jer ne mogu da polozim jos tih par ispita za upis u sledecu visu godinu studija, me je oterao u srednje jaki nervni slom (jednom trenutku pomislila da mi nema spasa i da trebam da nestanem sa lica zemlje) , Tog trenutka, kao da su se sve karte sudbine otvorile. Cela familija je pocela potragu da mi pomognem da se izvucem iz tog stanja, tetka iz  CG je bila tu najupornijapa onda rodjena sestra a ni ujak nije zaostajao za njih. Ne znam vise koliko sam i koje sam antidepresive pula da bi se izvukla iz stnanja ''tempirane mombe'' koliko sam lekara obisla, depresivi su mi samo deo problema resuli ali nisu UZROK (KOREN) problema.
                Sestra me je nastavila voditi tamo gde je ista sa njenim drustvom ne bi li se bar malo oporavila i otvorila. osecala sam se usamljeno i me uspesno na spram njenim prijateljima iako sam bila svesna da oni znaju sta znaci studirati (nisam joj ovo nikada rekla). Nije bilo ni jednog teksta na netu o stanju u kojem sam se tada nalazila, nije odustajala od borbe da najdem sebi leka za takvo stanje moje psihe. Koristila sam internet za razgovor sa drugim ljudim, ne bi li cula jos neko iskustvo i saznala nesto novo. Cesto moja majka nije razumela razlog zasto toliko komuniciram sa ljudima na internetu, sto se ponekad dovodilo do malh svadja. Tetke (njene sestre) i sestra su joj cesto objasnjavale ZASTO ja toliko razgovaram sa ljudima na netu. Posle nekog razloga, shvatila je i razumela taj razlog. Sestra i tetke sa majcine strane su se trudile da me otvore da bi mi sto efikasnije pomogle da se izvucem iz stanja ''tempirana bomba'', osecali su da urok lezi duboko u meni.
             Kako je vreme prolazilo, borba i potraga za moje izlecenje su se nastavile. Tokom jednog od krecenja stanja, ujak je doveo svog prijatelja iz detinjstva Aleksandra Portnoja (vajara i slikar) koji je duze vreme i uspsno primenjivao na sebi i drugima metodu PREPORADJANJA i bio je vec duze vreme PREPORODITELJ. Aleksandar Ratko Portnoj je vec znao par informacija o mome stanju pre nego sto je dosao, ujak mu je rekao, da je i sam mogao da vidi u kakvom stanju sam ja tada bila. Dok su oni pricali, ja sam im kuvala kafu a mislima sam bila van tog prostora da se samo secam da je bilo jako toplo leto. Kada sam ih posluzila kafom sa osmehom na licu, vratila sam se na terasu da jos nesto pozavrsim. Oci su mi pratile sta njih troje razgovarju, a misli su mi bile okrenute ka more i da mogu bar par dana da se odmorim. Posle desetak minuta, majcino pitanje reci ''Hoces li da ides ove godine u kamp?'' me trgnuse iz tih misli o moru. Odgovorila sam joj ''Moze'', tada su se ona i Alesandar Ratko Portnoj dogovirili o terminu i nacinu placanja. Kada ujak i Aleksandar polazili, cula sam reci Aleksandra mojoj majci ''Dobru odluku si donela da je posaljes u kamp, odmorice se i mentalno i fizicki. Da joj nisi dozvolila da ode u kamp, ona bi ti pukla kao tempirana bomba.''. Tada je mama shvatila da je moje stanje psihe kriticno, i su moguce i gore posledice od losuh rezultata na fakultatu i gojaznosti. Majka je ocu rekla odluku i plan, otac nije cekao ni tren da krene u potragu za satorom i jakom za spavanje i ostalim kamperskim priborom. Sve je nasao za nekoliko dana, otisla sam u taj kamp. Priroda je bila predivna, odmarala sam se gledajuci u tu prirodu i setajuci se sa par njih iz tog kampa. Tada je prvi put videla da postoji med koji ne ''grebe'' i ovcije mleko koje nema onaj ne prijatan miris. Tokom dve nedelje, radili smo i par puta vezbe PREPORADJANJA. Tokom jednom od njih, osetila sam kako mi se telo pretvara u stenu a posle polako vraca u normalan oblik. Aleksandar je odmah to video, rekao mi je da je velika energija strasa i napetosti i negativnosti izasla iz mene kada smo zavrsili vezbu. Roditelji su primetila promenu na bolje kada su dosli po mene, otisli smo do bake sa oceve strane da je posetimo. Moja baka je isto primetila promenu na meni, bila je srecna kao i moji roditelji. Bila sam nestrpljiva da dodjemo kuci, zelela sam se okupati i napisati svoje utiske iz tog kampa.
                Taj kamp je oznacio pocetak moj izvlacenja iz stanja ''tempirane bombe'', veci deo ''bojevne municije'' (lose energije, stresa, napetosti ..)  je od tog trenutka izasao iz mene. Posle tog kampa, nisam imala vise budjenja i nalazenja tela u stanju stene a blokada je bila sve slabija i slabija. Kada sam se vratila iz tog kampa bogata novim poznanstvima i odmorna, prionula sam na spremanje kolokvijuma iz predmeta kojeg nisam dugo mogla poloziti. Jesen te godine sam izasla opet na taj kolokvijum, dala svoj maksimum da sprecim blokadu i da ga sto bolje uradim. Kada sam izlazila iz ucionice, bila sam zadovolja jer sam vec bila odlucila da ukoliko ne prodjem da cu nastvati da spremam drugi ispit koji imam na raspolaganju za sticanje uslova upisa u visu godinu studija. Rezultati su bili istaknuti sutra dan, osecala sam da cu poloziti a ipak za imala OPCIJU B ukoliko ne polozim. Nisam mogla verovati da sam na listi studenata koji su prosli taj kolokvijum, nisam mogla da verujem posle toliko meseci spremanja i polaganja tog kolokvijumu.
                 Pratikujem bar jednom nedeljno da radim te vezbe PREPORADJANJA putem kontrolisanog disanja, dosta sam vec izbacila lose emergije do sada. Nastavljam da radim te vezbe jer sam svesna da imam jos dosta losih energija i stresa i losih emocija koje trebam izbaciti iz sebe da bila uspesnija i srecnija. 

PRAVO JE LUTANJE I MUCENJE KADA SE U SMANJIVANJE MASNIH NASLAGA KRENE BEZ PRAVOG UCITELJA I VODICA

                Tema smanjivanja masnih naslaga je stalna tema bila i bice vecine ljudi, gojaznost je postala glavni zdrastveni problem celog sveta. Mali broj ljudi je svesno da ne pravilna i ne uravnotezena ishrana i fizicka aktivnost je 75 % svih bolesti i losih stanja organizma (medju kojima je i dijabetes koji polako ali sigurno zauzima prvo mesto u broju obolelih od nje); a da ostalih 15 % urroka pripada stressu, genskoj strukturi,uticaju spoljasne sredine ....
                Bilo je dosta i bice proizvoda (cajeva, tableta za mrsavljenje, napitaka za smanjivanje apetita ...) reklamiranih na televiziji i radiju, svi oni me resavaju ''koren'' problema talozenja masnih naslaha u telu vec samo posledice (''grane'') talozenja masnih naslaga. Cesto ljudi misle da se moze pravilno i zdravo ssmanjiti masne naslage uz neki od tih proizvoda reklamiranog na televiziji ili drugom mediju bez pomoci i pratke pravog coveka i ucitelja (koji poznajte fiziologiju ljudske ishrane i ima licnog iskustva sa nekom metodom manjivannja masnij naslaga i kvalitetnog povecanja misicne mase), kao i da se uspeti da odrzi dobijenu tezinu bez te njega ili nje.
                Tako sam i ja mislila, mucila sam se i lutala godinama dok nisam shvatila da pravim greske. Tragajuci za kvalitetnim resenjem za smanjivanje nastalih i sprecavanjem talozenja novih masnih naslaga, potrosila sam na hiljade i hiljade dinara na raznem proizvode sto su se reklamirali na televiziji ili casopisima. Svaki casopis, za koji sam cula da daje korisne savete o lepoti i zdravlju, sam kupovala da sam na kraju sakupila na desetine njih. Svaki od tih metoda (sto sam nalazila u tim casopisila) i svako goriscenje proizvoda za mrsavaljenje (sto sam vidjela na televiziji, u apotekama i u prodavnicama) mi pomogli samo da resim kratkorocno a osecala sam se izmoreno. Radila sam razne vezbe, ponekad i gladna jer sam cula da tako se lakse trosle nagomilane masne naslage. Osecaj stalnog vrtenja u krug me je poceo boleti i nervirati a jos vise osecaj stalnog lutanja. Razmusljala sam zasto se stalno vrtim u krug i zasto ne dobijam rezultate koje garantuju proizvodjaci to proizvoda na reklami, shvatila sam da negde gresim i da otkrijem gde gresim. Kada sam primetila da postajem alergicna na sve vrste luka i paradaiz (na koje pre nisam bila), odlucila sam da prekunem koriscenjem svakog proizvoda sa televizijske reklame i od kupovina casopisa o lepoti i zdravlju i primenjivanja metoda iz istih casopisa. Odlucila sa i da se okrenem da se setim svega sto me je profesorka Radmila Savic ucila po pitanju uravnotezene i pravilne ishrane i fizicke aktivnosti, osecala sam da je to jedini nacin da smanjim masne naslage a da mi se nivo energije poveca i da budem zdravija.
                Polako prisecajuci se i primenjujuci svega naucenog od profesorke Savic, pocela sam osecati boljitak u nivou energije i zdravlju. Zbog dugog vremena provedenog trazenja kvalitenog resenja i primene procitane mestode bez icije kontrole i pratnje, osetila sam strah da mozda nesto nauceno ne pravilno ne radim. Tog trenutka sam osetila da mi fali podrska osobe od znanja i iskustva, koja je vec prosla put kojim ja idem (trudun se da idem). Pocela sam upoznavati razne ljude, nijedna osoba mi nije davala utisak i znake da mi moze pomoci oko nagomilanih i nagomilavanja masnih naslaga a da mi se zdravlje ne osteti. Posle nekoliko 100 poznanstva; upoznala sam svog  pravog ucitelja i vodica u vezi uravnotezene i pravilne ishrane i fizicke aktivnosti, Srdjana Jovanovica, leta 2009.godine. Srdjan je covek sa znanjem stecenog od svetskih doktora ishrane i fioziologije ishran ljudi i licnim iskustvom, vremenom sam radeci sa njim sve vise stvarala povernje u njega. pomogao mi je da dodjem sa 80 kg  na 67 kg, 120 cm na 70 i nesto sm u struku.
             Kao i u svakom segmetu zivota, dosla sam u jednom trenutku prolseca 2010.godine na veliku prepreku koja me je naterala da preispitam sve sto sam uradila pre mog ucitelja i sa mojim uciteljem, Razmiljajuci i analizirajuci o svemu,  upala sam u rtlog negativne price okoline tip ''Ti mozes sama da smrsas, sta ce ti on. Trebas samo manje da jedes, da ustanes sa jela kada bih htela da jedes jos. Vidi Draganu sta je uadila, radi i ti tako. To su sve gluposti te tamo uce.''. Boreci se sa tim vrtlogom, zaboravila sam na osnovne stvari u uravnotezenoj ishrani i fizickoj aktivnosti i upala u vezu zbog koje sam skoro otisla nebo da budem pored Nane i drugih predaka. Posledica (rezultate) toga sveta je bio smanjena jacina imuno sistenama sa zestoko povecanim masnim naslagama. Srdjan je tada pokao koliko je veliki covek i ucitelj i prijatelj, nije dao olako digne ruke od svega i od samog zivota; pored Aleka. Kada sam se uspela izvuci i spasi iz tog vrtloga negativnosti okoline, pocela sam od pocetka sa mojim uciteljem i vodicem. Srdjan nije ni tada odustajao, trazio je pravi nacin mog povratka na put dobrog zdravlja i izgleda i dobro kondicije. Tokom ponovnog rada sa njim, pocela je i u Srbiji da se organizuje SKOLA ISHRANE - IZAZOV da bi se ljudi nauci sta je to pravilna i uravnotezne ishraa i fizicke aktivnosti i da se nauce da imaju istu tokom svakog dana zbog boljeg zdravlja i izgleda i fizicke aktnosti. Krenula sam leta 2012.godine ja u jednu od tih SKOLA ISHRANE, trajala je 12 nedelja, neka fizicka aktnosti je bila sastavni deo te skole jednom ili dva puta. Kada se fiticka aktnosti odrzavala negde van ucionaica, kada je bilo lepo vreme; to je bio FIT KAMP i svako je mogao da ucestvuje u njemu ne vezano da li je ucenik skole ili ne. Jeseni te godine, 2012.godine, sestila sam se svega sto me je profesorka Savic ucila i shvatila u potpunosti sve njene reci.
              Sada septembra 2015.godine mogu slobodno reci da sam na pravom putu da dobijem doobar izgled, dobru kondiciju a da sam zdrava kao dren; jer vise ne lutam. Zavrsetkom u par SKOLA ISHRANE gde su bili razliciti predavaci (medju kojima je bio je uspesan licni fines trener), pronasla sam jos loih navika koje me koce a nisu pijenje gaziranih sokova. U konsultaciji sa nekima od njih, odlucila sam leta 2015. godine da odem da proverim rad svoje stitaste zlezde zbog istorije te bolesti u mojoj porodici i pojave udebljalog slova ''V'' na vratu. Proverila sam i hormone i testove alergije na hranu i druge fakutore (koje sam radila 2004.godine kada sam imala alergiju MACIJI TRAGOVI U VIDU GREBANJA), zelela sam da budem sigurna. Rezultati svih tih provera i analiza su bili: hormoni super rade, postoje dve kvrzice na zlezdama, alergijska rekacija na psenicno brasno je 3 od 5 a na paradaiz 2 od 4, rekacija na ostalu hranu i faktore je nula. Posle razgovora sa mojim uciteljem i vodicem o svim ovim rezultatima provere stitaste zlezde i alergije, dogovorila sam se sa njim da potpuno izbacim psenicno brasno i proizvode od njega. Znala sam da ce biti tesko, sve sto sam pre volela da jedem bilo je od pcenickog brasna (razne pite, razne makarone, pice, lepinje, hleb, pohovane stvari, palacinke ...). Kada sam pocela (krajem jula) da izbacuje iz jelovnika i navike sve proizvode, nije me uhvatio strah da necu moci izdrzati i da necu mocu naci zamenu za psenicno brasno jer sam znala da imam osobu koja moze da mi pomogne i u vezi toga.
             Krajem avgusta 2015.godine bio je mesec dana od pocetka izbacivanja psenicnog brasna iz ishrane i iz navike, otisla sam da se izmerim na taniiti kod svog ucitelja i vodica. Rezultati su bili bolji u odnosu na rezultate koje sam imala leta te 2011.godine (2011. - oko 100kg, ukupne masti oko 50 i nesto, procenat vode oko 40 i nesto % stomacne oko 10, misicne mase oko 23 kg, kosti oko 2.4, obim struka oko 120 cm). Ovi poboljsani reultati (izmereni 31.8.2015.) su: 86.9 kg tezine, 41.9 % ukupne masti, 8 stomacne masti, 43.5 % vode, 48 kg misicne mase, kosti 2.5 a oko 104 cm u struku. Sigurnim koracima idem ka svom cilju: oko 62-64 kg tezine, 24 % ukupne masti, 60 % vode, 1 stomacne masti,  70 kg misicne mase i oko 68 cm u struku.
             Vreme je od zlata vrednije, kazu, vreme mozes ustedeti i kada nadjes pravog ucitelji i vodica za sebe i po pitanju oblikovanja tela i jacanje muskulature tela. Ta osoba ce te voditi sigurnim putem uspeha, neces lutati i gubiti vreme i zivce.                 

KADA SE NE USPE UPISATI U SLEDECU GODINU STUDIJA (DA LI PO PRVI PUT ILI DA LI DRUGI PUT ILI TRECI PUT UZASTOPCE), STA URADITI TADA?

                Neki su imali i imaju malo vise mudrosti i organizovanosti vremena pa su ucili i uce predmete uz vezbe i predavanja, oni su stekli ili sticu uslov za upis u novu skolsku godinu jos u junu-julu. Njima osecaj nepoznat osecaj kada se ne uspe upisati sledecu visu skolsku godinu (godinu studija) a drugi iz drustva su uspeli da upisu dok postoje studenti kojima je dobro poznat osecaj ne uspeha upisa a drugi iz drustva su upisali. Cesto roditelji i okolina misli da je to zbog ne ucenja, ne uzimajuci u obzir sva desavanja u zivotu te osobe (studenta) i reakcija te osobe na ta sva desavanja,  a istina je sasvim drugacija.
                Sve sto govorim i govoricu jeste iz mog iskustva. Dobro mi je poznat osecaj kada se ne uspe upisati u sledecu godinu studija a drugi iz drustva su upisali, desilo mi se da tokom studija ne uspem dve studijske godine iz cuga vec iz drugog ili treceg puta. Sama pomisao, da su drugi upisali sledecu visu skolsku godinu a ja nisam, me gurala polako u depresiju i bola me je kao otrovan trn. Da bi sledecu upisala sto pre sa sto manje zaostalih ispita, zatvorila se kuci a na letovanje i odlazak van grada sam zaboravila a telo i glava su vapili za promenom sredine. Gledajuci jednu rodjaku sta radi koja je isto vreme studirala, ali Farmaceutski Fakultet, shvatila sam da gresim u postupicima ostvarivanja cilja upisa sledece vise studujske godine jer ona  bila jako uspesna i srecna i isla je svuda sa drustvo ili rodjenim bratom.
               Rodtielji i okolina je mislila da ne uspeva da upisem u novu visu godinu studija jer ne ucim a nije bilo tacno, celo moje odrastanje i sazrevanje su pratila teska vremena i ratovi. Kada sam usla u tinedjestvo, poceo je rat i raspospad zemlje u kojoj sam rodjena (Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija) i sve sto sam to tada poznavala se pocelo rusiti i nestajati. Rat je pogodio i moju familiju, bezbriznost se pretovrila u tugu i bol. Pocetkom sednje skole, desila se jos jedna nestreca u familiji - teca je preminuo je od raka. Bio je skropan i vredan, davao je svoj maksimum svakog dana na svom poslu. Ta me je vest jako pogodila, jos uvek mi je tesko kada se setim tog vremena. Postala sam punoletna u vreme kada je zemlja gde sam zivela (Savezna Republika Jugoslavija) bila pod sankcijama i ekonomski se urusavala a prave vrednosti su vec odavno pale na dno kao talog. Fakultet sam upisala u leto pred NATO bombardovanje, strepnja od novih bombi mi nije dala mirno spavati i brinuti svoje studentske brige. Svaki od tih dogadja je ostavaljalo dubok trag na meni, emotivno i mentalno, sto je samo pridodalo slabijem rezultatu od zeljenog na svakom polju zivotu (druzenje sa drugim ljudima, fakultet ...). Moji to nsu primecivali, nisu mislila da moze ista uticati na nervno i mentalno zdravlje neke osobe.
                 Zatvaranjem u sobu tokom cele godine i stalnog slusanja i gutanja okoline kritika tipa ''Ti nista ne ucis, ti samo dangus.'' i ''Vidis da ne mozes studirati, lenja si'' i ''Ti to ne mozes, ispisi se pa da nadjes posao sa srednjom skolom'', pocele su mi sve vece blokade a zasicenjost ucenje je bilo sve vece da bi na kraju polako postajala ''tempirana bomba''. Stamje ''tempirane bombe'' je uzasno, stalno su napet i nervozan kao da si na iglama da vapis za smehom jer ti je dosta svega.
           Evo saveta sta uraditi kada se ne uspe upisati u sledecu visu godinu studija, nemojte ponavljati moje greske:
       1. Kada prodje upis u sledecu visu godinu studija i obnova prosle, otidjite negde van grada na 3 do 7 dana da odmorite i duh i telo bez knjiga za ispit. To je jako vazno, drugim akivnosti (setnjom, oblizaka, plivanje, planinarenje, rad na polju ...) cete se osloboditi svih nakupljenih stresova i napetosti tokom protekle godine a oseticete da ste uradili nesto korisno i lepo. Kada se vratite, bicet mnogo odmorniti i spremniji da kvalitetnije spremate neki predmet (kolokvijum ili/i ispit). Tu sam gresku napravila, nisam otisla ni kod bake i tetke i strica sa oceve strane a niti kod tetke i rodjaka sa majcine strane na 7 dana kada je prosao upis u sledecu godinu studija i upis obnove godine. Rezultat te moje greske je bio mentalni i psihicki umor i zasicenost ucenjem za ispite da nisam mogla ni da ucim strane jezike. Resenje za moju gresku sam uvidela kada sam otisla u posetu mojoj sestri na par dana, vratila sam se mnogo odmornija i spremnija da za nove radne pobede nego pre.
      2. Organizujete se sa prijateljima da bar jedno nedeljno se okupiti negde i provedete (bioskop, pozoriste, utakmica, obilazak grada, okupljane oko logorne vatre, setnja ...), odrzacete prijateljstvo a dobicete samo dobro raspolozenje i uciniti korak ka sprecavanju stanja ''tempirane bombe''. Svaki izlazak je jedan vid ventila za svaku osobu, moja greska je bila sto sam se zatvarala u sobu sto mi je vise stete nego koristi donosila a kontakte sa prijateljima sam polako prekidala i gubila. Ovu moju gresku sam uocila kada sam se vratila iz kampa kojeg je vodio Aleksandar Ratko Portnoj, vajar i porodicni prijatelj. Rezultati te moje greske su bili nesrecnosti, usamljenost i jako slab ucinak na ispitima. Videcete i sami, mnogo bolje i kvalitetnije cete uciti i uspesnija polagati ispite.
      3. Kada dodje letnji rasput, obavezno otidjite negde na nedelju-dve dana izvan grada (banja, selo, planina, jezero, more ...) da se mentalno i fizicki odmorite. Ovde je najvaznije da ne mislite na ispite i nosite knjigu za ispite jer necete kvalitetno odmoriti zbog stalnog posecanja da trebate da ucite, sto ce vas jos vise depremite i poremeteti odmor i prikupljanje snage i energije za nove radne zadatke. Uvek kada sam nosila tokom osnovne skole i srednje, knjigu za ucenje na odmor uvek se desavalo da se kvalitetno ne odmorim jer sam stalno mislila na ucenje a nisam mogla da pamtim od visokih temperature kada sam sela da ucim. Shvatila sam da sam napravila greske, nosenja knjige na odmor tokom osnovne i srednje i zatvaranja u sobu i tokom leta sa ciljem da sto bolje spremim neki kolokvijum ili ispit, analizirajaci postupke tokom skolske godine i rezultate moje rodjake i mene.Ona je svakog letnjeg raspusta negde bila na nedelju-dve dana i imala super rezultat na ispitima, dok sam ja ostajala zatvorena u sobu i ucila celog leta i na kraju imala sam mnogo losiji rezultat na ispitima od nje.
         Sve vas molim da moje greske ne ponovite, sebi cete ustedeti vreme za kvalitetnije spremanje ispita i uspesnije polaganje ispita i imacete bolju organizaciju vremena. Da sam pre shvatila ove moje greske i ispravila, odavno bih postala diplomiranji inzenjer poljoprivrede i samo nebo bilo bi mi granica. Ne zalim se vec kazem kakvu sansu sam propustila, placam za to. Dobra stvar je to sto sam shvatila pre nego sto je bilo kasno, sada sam jako blizu diplomskog rada.

KADA SE NE POLOZI KOLOKVIJUM (ISPIT), STA ONDA URADITI?

                 Studentima (vecini) bila dilema sta uraditi kada se ne polozi kolokvijum ili ispit da bi sledeci put isti polozili, isto pitanje sam i ja imala do pre neku godinu. Bilo je pravo mucenje traziti odgovor na ovo pitanje bez pomoci iskusnije osobe, koja je vec to prosla. Ja sam svoju pomoc nasla u rodjacima koji su tokom studiranja imali predmete polozene iz prvog puta i i predmete polozene iz vise puta. trebalo mi je vremena da skupim snage da ih pitam i vremena da shvatim sta su mi govorili. Nikada nisam krivila asistenta (profesora) sto nisam polozila kolokvijum (ispit), znala sam iz dubine duse da sam sama kriva sto nisam polozila neki kolokvijum (ispit).
                Prva moja greska je bila sto nisam sakupljala informacije od kolega i asistenta (profesora) sta se treba znati na kolokvijumu (ispitu), protrosila sam dosta sate ucenja na infromacije koje nisu bile potrebne i vazne.
               Druga moja greska je sto se nisam prvo odmorila pa onda prekontrolisala da li sam procitala svaku vezbu (svako predavanje) tokom spremanja kolokvijuma (ispita) nekog predmeta, odmoran i ''hladne'' glave se mnogo bolje i kvalitetnije zavrse analize spremanja kolokvijuma (ispita) jer inace se donose pogresni rezultati analize zbog umora i ''vrele'' glave od stresa i napetosti.
                Treca moja greska je sto nisam odmah po kolokvijumu (ispitu), kada svi studenti koji su izasli na kolokvijumu (ispitu) odu ili kada su rezultati, da zamolim asistenta (profesora) da mi pokate rad i da mi kaze gde sam pogresila, asistent (profesor) ima bolji i objektivniji pogled na nase znanje neke materije mego sto mi imamo i jedan od ciljeva asistenta (profesora) jeste da studenta sto bolje nauci nekoj materiji i da tu materiju sto bolje student razume. Verovatno ce neko pomisliti da postoje i mrgudi medju asistentima i profesorima, da se ne sme  prici njima a kamoli pitati ih nesto. Sretala sam tokom zivota i srecem ih jos dosta razlicitih ljudi po naravima, sama sam se uverila da svakome prije lepa i ljubazna rec. Kada sam pocela da koristim mogucnost konsultacije i pitam da vidim rad i da mi kazu gde sam pogresila, bolje i lakse sam spremala kolokvijum (ispit) za sledeci termin jer sam znala gde sam gresila i trudila se da te greske ispravim. Rezultat koriscenja konsultacija i pistanja kada ne polozim kolokvijum (ispit) je bio uvek na kraju polozen kolokvijum (ispit).
               Cetvrta moja greska, sto je jos uvek ispravljam, je sto na kolokvijumu (ispitu) pisem i pricam mnogo opsirno umesto sazeto i jasno i fokusirano, moze se mnogo reci i sa malim brojem reci. Cesto se setim price moje mame kako je jedan iz razreda (sada je pisac ili novinar) jednom na pismenom zadatku iz srposkog dobio najvecu ocenu na radu sa par redova a drugi iz razreda je na pismenom radu od  5-6 strana mnogo nizu ocenu iako su obojima imali bogat recnik. Pitao je nastavnika srposkog zasto je to tako, nastavnik mu je odgovorio da je pisao opsirno i ne fokusirano.
                Tri greske sam ispravila, polozila sam veci deo ispita na fakultute. Kada ispravim i cetvrtu gresku, to ce biti za mene malo veca pobeda jer cu kvalitetnije trositi svoje vreme i navicu se da pojednostavim sve u zivotu. Dosadanjim komplikovanjem tako jednostavnih stvari, zestoko sam sebi iskomplikovala zivot (sve je povezano ili na ovaj ili onaj nacin).
                 Komplikovanjem sasvim jednostavnih stvari se ne pravimo pametnim pred drugim vec glupim, to sam okusila na mojoj kozi.

ZIVOTNI PUT DO CILJA JE KRIVUDAVA LINIJA, PUN USPONA I PADOVA; SVI MOZEMO OSLOBODITI HEROJA U SEBI

                Zivot mi je stalno pokazivao da je pun dobrih i losih iznenadjenja i trenutaka, kao i uspena i padova. Dugo sam razmisljala zasto je to tako, nisam razumela zasto to tako. Pocela sam misliti, zbog price mojih stari o uspesnim osobama, da su mi sudjeni losa vremena i nesreca i padovi. Nesvesno sam pocela sama sebe gurati u provaliju nesrece i tuge, bilo mi je jako tesko sto se pokazivalo i na moj ucinak u svakom segmentu zivota. Nesto u meni mi nije dalo da odustanem, govorilo mi je da sam vrednija i bolja nego sto mislim.
                Kada sam dosla do presudnog trenutka za moje fizicko zdravlje (stalno sam se razboljevala i pretilo da dobijem jacu bolesti, bilo me briga sta i koliko jedem, zatvorila se u kucu ...), mama i ja smo cule da postoji organizacija koja ovde dva cela dana drzi predavanja iz SILVA METODE. Otisla sam na taj kurs od dva dana, upoznala sam mnoge ljude koji su imali slican problem. Jedna od lekcija je bila da je ZIVOT (ZIVOTNI PUT)PUN USPONA I PADOVA i da nije RAVNA LINIJA, tu sam naucila da je VAZNO USTATI KADA PADNES I VIDIS GDE SI BIO PRE. Naucila sam da tim pogledom mozes da vidis koliko si napredovao od trenutka kada si krenuo, to ce ti dati snage da krenes dalje. Kada sam pocela da primenjujem u svom zivotu sve sto sam tamo naucila, pocela sam primecivati promene na bolje u svakom segmentu mog zivota. Svaka rec je bila na mestu, bili su u pravu. Posle mesec-dva dana, cula sam cele price o uspesnim osobama, shvatila sam da i uspesni imaju zivot pun uspona i padova. Posle dva-tri meseca, primetila sam da se mnogo zdravije hranim nego pre i da sam fizicki zdravija iako sam nosila ograman teret na sebi.
               Verovatno je neko od vas nekada cuo pesmu ''Hero'' (Heroj), koju izvodi Maraj Keri, mozda je cuo/la rece te pesme a mozda nije ni obracao paznju. Ova pesma je puna istinosti, u to sam se sama uverila. Svako ima u sebi heroja, koji treba da se oslobodi a sto mi samo odlucujemo. Nikome nije bilo i nece biti lako da ostvari svoj SAN (CILJ), ni jedan put ka bilo kom cilju nije lak jer ima dosta prepreka razlicitih velicina i latica cveca. Kada je tesko, svako moze snagu i motivaciju naci kada uroni u svoju licnost i san sto sanja i kada je budan.
               Roditelji su odavnina zeleli sve najbolje za svoje dete ili svoju decu, ponekada iz te zelje su pravili greske. Od silne zelje da im dete ili deca budu najbolja, nesvesno su ih gurali ka onome sto NIJE BILO INTERESOVANJE ILI SAN tog deteta ili te dece. Da bi udovoljilo dete roditeljima i da budu ponosni na njega ili nju, nesvesno i polako je gubito put ka spoznaji KO JE ONO U SUSTINI BICA (koji su njegovi ili njeni taleti, koje kvalitete ima, sta zeli kada poraste ...). Kada udje u tinedjerstvo, ono ne prati svoju put razvoja licnosti vec prati i menja se po kalupu koji daju mediji i drustvo i postaje KOPIJA a ne ORGINAL. Isti slucaj sam i ja imala sa svojim roditeljima, zeli su da budem najbolja u muzici i da nastupam po svetu i televiziji a ja sam znala da mi je SAN drugaciji i vodi me na drugu stranu (uvek sam naginjala ka pisanju, pomaganju drugima a muzika mi je uvek bila hobi i stvar za dusu). Ttrudila sam da im zadovoljim. zelela sam da budu ponosini na mene i na moj uspeh. Kako je vreme prolazilo a ja se sve jace truda ulagala, sve sam vise dozivljavala ne uspeh i bila sve nesrecnija i nesrecnija. Dosao je trenutak odluke sta dalje i na tom pitanju, shvatila sam da sam pocela da ZIVIM PUNIM PLUCIMA tek kada sam krenula da ZIVIM SVOJ ZIVOT sa strahom da moji nece hteti prihvatiti tu moju odluku.
               Strah (jedan ili vise) je bio i bice sastavni deo zivota svakoga od nas, heroji se suocavaju sa strahom a kukavice beze od njih. Suocavanjem sa strahom, razvojimo se i postajemo bolje osobe. Strah nas koci  da stignemo gde smo krenuli ukoliko mu dopustimo, mi samo mozemo strah pretvoriti u pokretac.
               ''Nista nije gotovo, dok ne pobedim'' -  Lesli Braun
               ''Nije vazno koliko jak udarac mozes da das vec je vazno koliko jak udarac mozes primiti i ustati da bi krenuo dalje.'' - film Roki V