Sta se to desava sa nama ljudima?
Nema dana da ne cujem da ruzne vesti o nekoj vrsti nasilja a da se rane na srcu, koje sam dobila tokom zivota od nasilnika, ne zabole. Rane na srcu tesko se zalecuju, a i potrebno je dosta vremena. Zivot je pokazao i pokazuje da nasilje ni jednoj strani ne donosi koristi i ni jedan problem ne resava, zrtva je slomljena i zestoko povredjena a nasilnik ostaje duboko u sebi nesrecan i nezadovoljan sa sobom iako je naizgled zadovoljan i srecan sa svojim zivotom.
Kada cujem da je neko dete povredilo svog drugara/drugare iz skole, rane od vrsnjackog nasilja me zestoko zabole. Setim se druga iz razreda koji je nahuskan od drugih slomio mi nos, posle je upao u lose drustvo koje ga je odvelo u kriminal a bio je jako inteligentan i mogao je doci na *vrh sveta* sa svojim otkricima sto bi otkrio. Lose drustvo i kriminal su ga doveli na mestu gde je sada, unesrecio je svoje zanavek (kako sam cula) a to mu nije bilo potrebno.
Dugo sam se pitala sta je to sto nagoni jednu osobu da izvrsi naslje nad drugom, kopkalo me je. Radeci vezbe sa obuke (vec spomenute u prethodnim tekstovima), otkrila sam da tu postoji citav niz uzroka u toj samoj osobi (poput nezadovoljstva sa sobom jer nije po "kalupu" koji namecu drustvo i neke televizije, isfrustriranost sto joj nesto ne uspeva pa vidi uzroke u drugima ili stvarima oko sebe, lose joj se desilo na nekom mestu, dobila je zasluzenu kaznu za ne postovanje propisa ...). Te sve stvari nisu i ne smeju da budu ralog da se vrsi nasilje na drugom osobom, postoje i drugi nacini da se izadje iz beznadja i vrati na put uspeha i srece (razgovori sa mudrim i strucnim ljudima, vezbe koje postoje godinama ako ne i vekovima za izbacivanje iz sebe svih losih energija i emocija, pisanje dnevinika ili pesama ili tekstova o onome sta nam se desilo i sta osecamo ...).
Kada mi je bilo najteze a nisam nalazila u svojoj okolini osobu sa kojom bih mogla pricati i posvetovati o onome sto mi se desava, pocela sam pisati dnevnik i pesme jer sam tako mogla reci sta me tisti i sta mi se desava a i cak zaplakati bez napada i kritike svoje okoline. Kako je vreme odmicalo; polako sam nalazila resenja i odgovore koje sam trazila kroz literaturu koju sam citala, stare price i bajke, zivotne price drugih i mojih predaka. Kako u zivotu idu; kada se rese prostiji problemi i nadju odgovori na prostija pitanja, dolaze na red malo komplikovaniji problemi i pitanja. Tako je i kod mene bilo, dolazili su problemi cije resenje nisam mogla naci samo u literaturi ili zivotnim pricama predaka vec mi je bila potrebna pomoc i mudre i ucene osobe. Kako je vreme dalje prolazilo, psiholozi sa kojim sam pricala nisu imali odgovore ili resenja za pitanja i probleme koje sam pocela imati. Daljim radom na sebi, vrata su mi se pocela otvarati i pocela sam nalaziti trazena i resenja i odgovore. Kada sam se pocela osecati kao u corsokaku i nemocno i da mi nedostaje tako malo da bi ostvarila svoj cilj po pitanju kvaliteta licnosti, desilo se da sam saznala za tribinu MENTALNA HIGIJENA a na tribini za osobe koje ce mi pokazati put da otkrijem sta je to "tako malo" sto mi nedostaje da bi ostvarila svoj cilj. To "tako malo" su sva losa osenja koje sam gutala i gurala a nisam mogla ih izraziti kroz reci i svu losu energiju koju sam nesvesno upijala a i primala sam svu krvicu za sve i svasta koja nije bila moja.
NASILJE JE LOSE, ONO NIJE NACIN ZA POKAZIVANJE EMOCIJA A NITI NACIN ZA RESAVANJE NEKOG PROBLEMA ILI NESPORAZUMA ILI KONFLIKTA.
Nema dana da ne cujem da ruzne vesti o nekoj vrsti nasilja a da se rane na srcu, koje sam dobila tokom zivota od nasilnika, ne zabole. Rane na srcu tesko se zalecuju, a i potrebno je dosta vremena. Zivot je pokazao i pokazuje da nasilje ni jednoj strani ne donosi koristi i ni jedan problem ne resava, zrtva je slomljena i zestoko povredjena a nasilnik ostaje duboko u sebi nesrecan i nezadovoljan sa sobom iako je naizgled zadovoljan i srecan sa svojim zivotom.
Kada cujem da je neko dete povredilo svog drugara/drugare iz skole, rane od vrsnjackog nasilja me zestoko zabole. Setim se druga iz razreda koji je nahuskan od drugih slomio mi nos, posle je upao u lose drustvo koje ga je odvelo u kriminal a bio je jako inteligentan i mogao je doci na *vrh sveta* sa svojim otkricima sto bi otkrio. Lose drustvo i kriminal su ga doveli na mestu gde je sada, unesrecio je svoje zanavek (kako sam cula) a to mu nije bilo potrebno.
Dugo sam se pitala sta je to sto nagoni jednu osobu da izvrsi naslje nad drugom, kopkalo me je. Radeci vezbe sa obuke (vec spomenute u prethodnim tekstovima), otkrila sam da tu postoji citav niz uzroka u toj samoj osobi (poput nezadovoljstva sa sobom jer nije po "kalupu" koji namecu drustvo i neke televizije, isfrustriranost sto joj nesto ne uspeva pa vidi uzroke u drugima ili stvarima oko sebe, lose joj se desilo na nekom mestu, dobila je zasluzenu kaznu za ne postovanje propisa ...). Te sve stvari nisu i ne smeju da budu ralog da se vrsi nasilje na drugom osobom, postoje i drugi nacini da se izadje iz beznadja i vrati na put uspeha i srece (razgovori sa mudrim i strucnim ljudima, vezbe koje postoje godinama ako ne i vekovima za izbacivanje iz sebe svih losih energija i emocija, pisanje dnevinika ili pesama ili tekstova o onome sta nam se desilo i sta osecamo ...).
Kada mi je bilo najteze a nisam nalazila u svojoj okolini osobu sa kojom bih mogla pricati i posvetovati o onome sto mi se desava, pocela sam pisati dnevnik i pesme jer sam tako mogla reci sta me tisti i sta mi se desava a i cak zaplakati bez napada i kritike svoje okoline. Kako je vreme odmicalo; polako sam nalazila resenja i odgovore koje sam trazila kroz literaturu koju sam citala, stare price i bajke, zivotne price drugih i mojih predaka. Kako u zivotu idu; kada se rese prostiji problemi i nadju odgovori na prostija pitanja, dolaze na red malo komplikovaniji problemi i pitanja. Tako je i kod mene bilo, dolazili su problemi cije resenje nisam mogla naci samo u literaturi ili zivotnim pricama predaka vec mi je bila potrebna pomoc i mudre i ucene osobe. Kako je vreme dalje prolazilo, psiholozi sa kojim sam pricala nisu imali odgovore ili resenja za pitanja i probleme koje sam pocela imati. Daljim radom na sebi, vrata su mi se pocela otvarati i pocela sam nalaziti trazena i resenja i odgovore. Kada sam se pocela osecati kao u corsokaku i nemocno i da mi nedostaje tako malo da bi ostvarila svoj cilj po pitanju kvaliteta licnosti, desilo se da sam saznala za tribinu MENTALNA HIGIJENA a na tribini za osobe koje ce mi pokazati put da otkrijem sta je to "tako malo" sto mi nedostaje da bi ostvarila svoj cilj. To "tako malo" su sva losa osenja koje sam gutala i gurala a nisam mogla ih izraziti kroz reci i svu losu energiju koju sam nesvesno upijala a i primala sam svu krvicu za sve i svasta koja nije bila moja.
NASILJE JE LOSE, ONO NIJE NACIN ZA POKAZIVANJE EMOCIJA A NITI NACIN ZA RESAVANJE NEKOG PROBLEMA ILI NESPORAZUMA ILI KONFLIKTA.
