KAKAV JE POSAO SELJAKA (POLJOPRIVREDNIKA) I STA IZISKUJE A STA PRUZA

                Kao sto sam rekla u jednom od prethodnih postova, moji pretci su bili seljaci (i sa majcine i sa oceve strane). Tokom odrastanja, slusala sam price nane i mame kako se zivelo i zivi na selu. U najranijim danima, pocela sam shvatiti kakav je posao i zivot ljudi na selu. Vremenom sam pocela i ceniti sva dobra sto su cinili a razumeti greske koje su cinili, davali su najbolje od seba kako bi njima i okolini bilo bolje. Tokom studiranja, shvatila sam i zasto nisu nikada kukuli i biti negativni vec su hrabro isli napred i bili vedri i pozitivni. Verujem da cu, tokom rada kao INZENJER POLJOPRIVREDE, saznati i shvatiti jos neke stvari u vezi posla u poljoprivredi.
               Posao POLJOPRIVREDNIKA je naizgled tezak jer se: ustaje u 4 sata a leze oko 22h-23h, obilazi se i brine se o onome sto imas (stoci, vinogradu, vocnjaku, zasadu ratarskih kultura, ribnjaku ...), odrazava se imanje i siti od cetocina .... Ovaj posao zahteva strpljenje i upornos da se vrsi stalna usavrsavanja radi poboljsanja rad i razvitka posla, vise nije dovoljno sto se saznalo do sada. Ovaj posao je timski gde kao pojedinac trebas dosta toga da uradis, u jednu roku. Kao pojedinac, radis na svom imaju. Kao timski igrac, dajes plodove svog rada na predaju preko svoje zadruge ili pijace gde si zakupio tezgu.
              Kada si na polju ili zasasdu (vocaka, vinove loze, ratarskih kultura) ili ribnjaku, dodir sa prirodom te opusta i napaja te sa pozitivnom energijom da ti vise nista nije tesko. Zemlja i voda ti smire i daju energiju da iz svakog izazova izadjes kao POBEDNIK i da nema neresivih situacija. Sama sam osetila tu moci prirode na svojoj kozi i shvatila dok sam bila na praksi na fakultetu, promenio mi se zivot na bolje.
              Sto se tice ekomoske strane, posao POLJOPRIVREDNIKA u Srbiji pruza dosta kada se nadje pravi i profesionalni partner koji te nece preci. Sam posao POLJOPRIPREDNIKA pruza veliku raspon sansi i mogucnisti za napredak i razvoj, od strucnoh seminara preko sajmova do strucnih putovanja radi razmene iskustava i znanja sa drugima.
              Jedno je univerzalno pravilo za sva zanimanja, NISTA NIJE TESKO KADA SE VOLI POSAO KOJI RADIS.

SELJAK (ZEMLJORADNIK) NIJE PROSTAK VEC DOMACIN

                     Tokom mog odrastanja i sada, cujem da mnogi za prostake i nekulturne osobe koje /(znaju da samo da vredjaju druge sto su bar malo razliciti bolji od njih) da nazivaju SELJACIMA sto me boli. Sve ima svoje ime, greh je da se koristi ime SELJAK u negativnoj konutaciji jer je tokom istorije seljak pokazao da je dobar i domacin i vojnik kada je trebalo; koji zna red i pravila kucnog vaspitanja. Kada cujem koriscenje u negativnoj konutaciji (smislu) ime SELJAK, zapitam se da se stvarno zaboravilo da je su gradovi nastali iz sela a gradjanin iz seljaka i sve dobra dela sto su seljaci ucinili za celu drzavu.
                    Mnogo ce reci ''I seljaci su se promenili na bolji'', ja cu da se vecina promenila na gore i da razlog tome ponasanje stavnika okoline i drzave prema njima dug niz godina. Kako stvari sada stoje, ophodjenje prema tom radnom coveku (koji radi i zivi od zemlje i hrani sebe i ostale) se promenio za malu trunku sto je zalosno. Celokupno drustvo (i vlada i narod) ne stvaraju atmosferu da spreci iseljavanje ljudi iz sela Srbije vec pojacava odlazak, treba ce dosta papira i vremena da se napravi spisak stvari sto pojacavaju odlazak sa sela i iz Srbije. Trebalo ponovo izgraditi povernje i dobru komunikaciju iznedju sela i grada, da se shvati da smo zajedno jaci i da se trebamo dopunjavati. Tim poboljsanjem odnosa, seljaci ce ujedini svoje znaje i iskustvo sa strucnjacima iz raznoh struka za bolje svih nas.
                  Moj djed je imao imanje na plainina kod Niksica u Crnoj Gori do drugog svetskog rata, moj deda je imao imanje u selu kod Leskovca; a da ne kazem za druge moje pretke. Ne stidim se da kazem da imam pretke koji su se bavili poljoprivredom, ponosna sam na njih jer su casno i posteno radili svoj posao. Rado se secan kako sam kao klinka isla sa mamom kod njene tetke, koja je drzala krave i pravila sir; te zivotinje su mi prve pokazale da sam dobra i vredna ljubavi i srece kada su me svi izbegavali u sirokom luku bez objasnjenja. Kada sam ih pomilovala po glavi, osetila sam mirnocu i ljubavi koju pre nisam osetila.
                 Kada budete hteli nekog prostaka i nekulturnog ili osobu koja vas izbacila iz takta nazovete SELJAKOM ILI SELJACUROM, setite se da sve ima svoje pravo ime i da su SELJACI DOMACINI KOJI ZNAJU RED I PRAVILA KUCNOG VASPITANJA. Ne zaborite da je verovatno bar jedan predak se bavio poljoprivredom, nekada davno. 

SVAKO SEBI MOZE DA BUDE NAJBOLJI I NAJVECI PRIJATELJ ILI NAJGORI I NAJVECI NEPRIJATELJ

                  Verujem da nema osobe koja nije bar jednom u zivoti cula od nekoga od svoje okoline 'Sto nisi kao ...?'', kao da je ta druga osoba VREDNA i IDEALNA u SVAKOM POGLEDU a osoba kojoj se to kaze DA JE NIKO I NISTA. Osecas se grouno, pocinjes da mrzis prvo sebe pa okolinu sto ti to govori jer znas iz dubine duse da si VREDAN i JEDINSTVEN i da ti je zivotn poziv drugaciji od te osobe. Znas u udubini duse da ces ostaviti SVOJ trag na OVOM SVETU na SOPSTVEN I JEDINSTVEN NACIN, jer imas svoje talente i osobine. Pokusavas da budes KOPIJA te osobe, jako te boli kada vidis da ti to ne uspeva. Vremenom, pocinjes da mrzis sebe i svoje teli i mislis da si BEZVERDAN i NULA.
                Meni su dug niz godina desavalo da cujem ovo pitanje i recence slicne njemu, nije bilo ni malo prijatno to slusati i jako mi je to bolelo. Nikome nisam govorila kako me bole te reci ''Sto nis kao ...?'', ''Sto ne sviras kao ovaj pa da budes na televiziji?'' ....., polako sam zamrzavala sebi jer nisam uspevala da budem KOPIJA tih osoba. Znala sam, u dubine duse, da ne mogu biti NJIHOVA KOPIJA  Godinama sam trpela i NEUPSEHE trudeci se da bidem KOPIJA osoba koje su cenili moja okolina, bilo mi je jos teze i sve sam vise mrzela SEBE. Zestoko sam patila, postalo mi je svejedno sta jedem i pijes i koliko se krecem jer se ucementiralo u mene DA NE NISTE NE VREDIM I DA MI JE SUDJENA SRECA I USPEH. Ovakvo stanje se ogledalo u nagomilovanje masnih naslaga i stalnom gradnjom ZIDA prema okolini, videli su ali nisu prihvatali za OZBILJNO i VAZNO. Samopouzdanje je skoro doslo n NULU, nesto iznutra me je gurala da se ne predam i da se izvucem iz te krize.
             Kao i mnogo puta pre toga, pocela sam istaruzivanja i potragu za IZLAZOM iz te krize po knjigama i iskustvima uspesnih osoba izvan moje okoline. Kako je teklo vreme, tako sam nalazila i odgovore i resenja na sva moje pitanje. Jedam psihijatar je rekao da je period OPORAVKA licnost od takvih povreda i rusenja jako mrkotrpan i ponekad i bolan, bila sam spremna da prodjem kroz taj tezak period jer sam znala da me cekaju bolji dani (dani srece i uspeha). Kako je vreme prolazilo, sve sam vise shvatala reci toj pshihijatra i reci mnogi druguh mudraca. Otkrivanje smisli reci mudrih i uspesnih ljudi se nastavlja i do danasnjih dana. kao da vezem najlespi komblen.
             Jedan mislilac je rekoa da je NAJVECI NEPRIJATELJ U NAMA SAMIMA A NE NEKA DRUGA OSOBA, covek je upravu. Covek kada sebe mrzi moze sebe da potpune unisti i ubije, pre i kasnije, sa ili bez zrtvama izvan njegovog bica (ima stosta primera kroz istoriju). Posasti savremenog doba (alkoholizam, nakromanija, zavisnost od duvana, zavisnost od antidepresiva ...) su nacini kako covek sam sebe polako i sigurno i unistava jer nije zadovoljan sa sobom i potajno mrzi sebe, kao i da pobegne od nekog problema. Osobe, koje iskreno vole i cene sebe, su zadovoljne i stalno iskreno vedre da im nista nije tesko.
             Do sada, prosla sam veliki put OPORAVKA i PROMENE - bilo je i teskih i bolnih dana a bilo je i malo laksih i boli. OPORAVAK i PROMENA se nastavljaju, imam dosta toga da promenim na bolje kod sebe i da se oporavim da bi postala ono sto zelim i stvorim da me se sa PONOSOM secaju moji potopmci. Osecam, dolaze jos tezi dani i vece promene; doslo je vreme da zavolim u potpunosti i iskreno svoje telo i gradju, da RESTARTUJEM SVOJ MOZAK I BICE NA USPEH (kako kaze jedan mislilac) jer su mi dos ada MOZAK I BICE radili na NE ZASLUJEM USPEH I DRUGIM NEGATIVNOSTI.
           Kao sto Gloria Gajner (Gloria Gaynor) kaze u pesmi ''I AM WHAT I AM'', zivot je jedan i trebas ga voleti i iskreno voleti sebi.
             ''JA SAM STA SAM,
                                JA SAM SOPSTVENA KREACIJA.
              ................
              ZIVOT NIJE VREDAN DOK NE MOZES DA KAZES
                                                                                       JA SAM STA SAM.
             TO JE MOJ SVET ,
                     STO ZELIM DA IMAM DA SE MALO PONOSIM.
             MOJ ZIVOT,
                    NIJE MESTO ZA SAKRIVANJE.
              ..............
              JA SAM STA SAM,
             NE ZELIM PONIZENJA, NE ZELIM SAZALJENJA.
             ..................''
         
           

''SLOMLJENO'' SRCE I SA NJIM I NADA I PLANOVE, STA DALJE

                   Emotivne rane srce se teze zalecuju, uvek je ih bilo i bice u ljudskom rodu. To ranjavanje srca ne mozemo spreciti iako bi smo hteli, to je kao signal da se trebamo menjati ka boljem i biti jaci. Dosta puta su mi drugi (momci koje sam iskreno volela i verovala, prijatelji ...) slamali srce a sa njim i nadu i planove, osecala sam kao da su mi oduzeli deo mene. Bilo mi je jako tesko, osecaj bezvrednosti mi je bio dobro poznat kao i tuga. Stalno mi se postavljalo pitanje ''Vredi li voleti i verovati drugima?'' i ''Da li sam vredna da budem srecna u ljubavi i da imam iskrene i prave prijatelje?''.
                   Menjajuci sebi ka bolje (gradeci i usavrsavajuci se), trzila sam odgovore na ova pitanja. Vremenom su dolazili sami odgovori, shvatila sam neke vazne stvari iz skole stvari kao sto je da trebas sretnes 100 losih prijatelja da bi nasao jednog dobrog i iskrenog ili dva dobra i iskrena prijatelja. Sada; kada me neko ''slomi'' srce, rane su mnogo manje bolne jer sam vec jaca. Tokom zalecanja te rane ili tih rana, postanem jaca nego sto sam bila pre. Svako ranjavanje me poseca da svaki pokret i svaki nacin izgovanja neke reci govore dosta toga o nekoj osobi, povede me ka jacanju licnosti.
                    Kao sto Djina iz filma ''Salon Lepote'' kaze Horesu (vlasniku salona gde je bila vredjana i ponizavana): ''Ma sta god uradio, ja cu stajati cvrsto na nogama i neces me slomiti niti pobediti jer sam fenomenalna zena.''. Posle svakog ranjavanja; ja sam sve sigurnija da sam VREDNA LJUBAVI I SRECE, VELIKI BORAC,  HEROJ, JAKA I FENOMENALNA ZENA. 

KUDA IDE LJUDSKI ROD?

                   Sta se to desava sa nama, sa ljudskim rodom?
                   Kda idemo sa ovakvim ponasanjem prema zivotnoj okolni i drugima?
                   Gde zelimo sa tkakvim ponasanjem i stavim stici?
                   Gledam sta se desava u svetu i u mom gradu, ne mogu da verujem i pitam se ova pitanja. Sve vise se pitam da li smo stvarno zaboravili osnovna pravila ljudskog ponasanja, koja su nam pomogla da prezivimo i najteze trenutke tokom istorije.
                   Protekle nedelje nije bilo dana kada sam cula neku lepu vest, sto iz svoje okoline sto iz sveta, samo ruzne vesti (tragedije, otmice, kradje, ubistva ...).
                   Sta se to desava sa ljudskim rodom?
                   Da li je stvarno novac postao NAJVAZNIJI i IDEAL u nasem zivotu?
                   Da li smo stvarno zaboravili pravu vrednost ZIVOTA?
                   Ima bezbroj primera, komsinicu su u AMANU u mom kraju pokrali tako sto su joj otkucali i ono sto nije kupila tokom placanja kupljenih namernica. Kada im je to rekla, oni su se pravili ludi i pokusavali su da je naprave ludom. Mojoj mami su jednom tu tom istom AMANU naplatili vrstu slanine koju ona nije uzela, i nisu joj ceo kusur vratili.
                   Jednoj zeni u RODI u kraju je jedan lik pokrao cela kolica kada je otisla da jos nesto kupi i doplati i spakuje, zena je pala dozivela nervni slom i pala u nesvest. Tu je bila kamera i sve se snimilo, tok coveka su nasli i uhvatili. Rodjaci komsinice su na prakingu IDEA-E EKSTRA ukrali kolica puna upakovanih i placenih namernica, mami u jednoj prodavnici blizu nase zgrade nisu vratili kusur uopste a pravili se ludi kada se vratila da to ispravi sa racunom.
                    Neki ljudi koji rade u trgovini su zaboravili reci stari i zlatno pravilo trgovine ''Cist racun, duga ljubav.''. Istina je, svako se radje i milije vraca tamo gde se postuje ovo pravilo nego gde ga pokradu kada kaze keks.
                   Kada pogledam kakve mere stednje i koje postupke preduzimaju vlade iz okolnih zemalja, ponekad se pitam da li nas to nasa vlada laze i maze i pokrada.
                  Briga o zivotnoj okolini je malo bolja, radi se na edukaciji. Postoje lincencirane firme za elektronski otpad, tu se stanje menja na bolje. Nazalost, navika bacanja smeca tamo gde mu nije mesto (van kante za smece) jer im je mrsko da ga odnesu u kantu. Uveliko me je frapiralo kada vidim da komsija sa sprata (edukovana osoba) baca kesu sa smece u uredjen vrt oko zgrade jer mu je mrsko da sidje i da ga odnese u kantu za smece. Treba ce vremena da se ova losa navika baca smeca iskoreni iz mozga i bice nekih ljudi koji to rade, kao i da shvate da je to bruka. Meni su od malih nogu usadili i pricom i primerom da smece ima svoje mesto a to je kanta za smece, uvek sam osetila stid kada mi ispadne iskoriscena papirna maramica ili papiric od cokoladice ili bombone izvan kante za smece. Umela sam da drzim u cepu masu omota od slatkisa ili omot od maramica dok ne nadjem kantu za smece, nisam htela da to bacom van kante i zagatim okolinu jer je ne kulturmo.
                 Jesen je stigla, dosta ima opalog lisca , Vreme je da se izvrsi jesenje ciscenje grada, i u ulicama koje nisu glavne. Mama je danas isla do poste u nasem kraju. kaze da je za malo pala i slomila i kuk i nogu koliko je bilo lisca po putu.
                  Kuda ide ovaj svet?
                  Gde zeli stici?
                  U sta zelimo da se pretvorimo?
                  Vreme ce pokazati gde smo stigli i u sta smo se pretvorili, jos imamo vremena da sprecimo propast naseg ljudskog roda a i biljaka i zivotinja jer smo postali najmocniji od njih zbog moci razmisljanja i izbora.

PESMA ''PRE NEGO STO''

                     Ovu pesmu posvecujem svima koji msli da se nasiljem moze pokazati svoja velicina i snaga, kao i da se resi svaki problem u komunikaciji u svakodnevnici. Svaka od tih osoba je u velikoj zabludi, tim nasiljem pokazuju nekulturu i lose osobine a i ne znajuci da ''sutra'' ONI mogu POSTATI ZRTVE tog istog nasilja. Svaki problem u komunikaciji ma koliki bio se moze resiti strpljivim i ljusko-otvorenim razgovorom, dosta ima primera u zivotu kroz istoriju.
                    Roditelji, stariji rodjaci, ucitelji, kumovi ... ucite decu dobrim manira, manirima velikih ljudi (strpljivost, mudrost, dobrotu, smirenost, iskrenost, pravicnost, kulturnu komunikacije, kulturu ponasanja prema drugima ...). Naucite sebe i svoju decu da ne treba odmah prihvatati i poverovati u  svaku dobijenu informaciju pre nego sto ih provere, cesto su te informacije neistine.
                    Nemoj ni sebi niti svojoj deci dopustiti da se ucini ista greska kao moja, poverovala sam jednoj iz razreda iz osnovne skole da me je najbolja prijateljica iza ledja ismejavala i najgroznije i najruznije stvari rekla o meni. Takva vest me je jako rastuzila i povredila, posvadjala sam se sa svojoj najboljoj prijateljicom, jedinom osobom koja me je prihvataila onakvu kakvu sam. Ostala sam sama, jaku tuzna i pitajuci se zasto je ona (moja najbolje prijateljica) to mogla da uradi. Dani su prolazili a moj bol i osecaj razocaranost si bili sve jaci, mucilo me je i sto sam iz dubine duse osecala da je ta vest bila neistinita. Posle par dana, saznala sam pravu istinu - moja bivsa najbolja prijateljica iz osvnovne skole nikada me nije ni ismejavala niti pricala najgroznije i najruznije stvari o meni.
                     Povucena tim iskustvom iz osnovne skole, nisam poverovala u svaku informaciju koju sam dobijala od coveka koga sam iskreno volela a kojeg sam trpela psihicko i mentalno nasilje. On je sve te neistine govorio zbog zlobe i ljubomore, hteo je da me odvoji od familije i prijatelja i kolega da bi mogao i fizicki da me povredjuje.
                     Psihicki ili mentalno ili fizicki nasilnici su neispunjeni, isfrustrirani ljudi koji misle da mogu sve probleme da resiti nasiljem i da se tako prave velikim i snaznim.

                                                    PRE NEGO STO


         PRE NEGO STO UVREDIS I PONIZIS NEKU OSOBU.
                                          ZAPITAJ SE ZASTO ZELIS DA JE UVREDIS I PONIZIS;
                                          ZAPITAJ SE DA LI TI JE ZLO NANELA,
                                          ZAPITAJ SE DA LI BI TI DA GRUBA REC ZABOLELA,
        UKOLIKO TI JE ZLO NANELA,
                                           TVOJ OPROST JE NAJVECA NJENA KAZNA.
        UKOLIKO MISLIS DA JE TO NEDOVOLJNO NASPRAM VELICINE ZLA,
                                           NE BRINI SE JER JE CEKA JOS VECA KAZNA IZA UGLA.
         KADA UVREDIS I PONIZIS NEKU OSOBU,
                                              STAVI SE ILI SEBI DRAGU OSOBU U NJENU KOZU;
         OSETICES SVAKU BOLNU RANU NA SVOJOJ KOZI OD TOG MACA.

         PRE NEGO STO UDARIS NEKU OSOBU,
                                            ZAPITAJ SE ZASTO ZELIS DA UDARIS TU OSOBU;
                                            ZAPITAJ SE DA LI CES NESTO SA TIM POSTICI ILI RESITI,
                                            ZAPITAJ SE DA LI BI TE TAJ UDARAC ZABOLEO.
        DAVNO SU STARI REKLI:  BATINA IMA DVA KRAJA,
        FIZICKIM OBRACUNOM SE NISTA NE RESAVA VEC SE SAMO DOKUVAVA.
        KADA UDARIS NEKU OSOBU,
                                           STAVI SEBE ILI SEBI DRAGE OSOBE I OSETICES BOL;
        OSETICES JACINU BOLI SVAKOG DELA TOG UDARCA I GNEV.
        KADA OSETIS DA BI HTEO PREBITI TU OSOBU I GLAVA TI VRI OD BESA I GNEVA,
        SETI SE DA SE SVAKI PROBLEM I NESPORAZUM SE MOZE RESITI MIRNIM PUTEM.

        PRE NEGO STO POVREDIS HLADNIM ILI TOPLIM ORUZJEM NEKU OSOBU,
                                      ZAPITAJ SE STA JE NAVELA DA TAKVO ORUZJE UZMES U RUKU;
                                      ZAPITAJ SE DA LI CES NESTO RESITI SA TIM,
                                      ZAPITAJ SE ZASTO GA ZELIS UPOTREBITI PROTIV TE OSOBE,
                                      ZAPITAJ SE STA CES DOBITI SA TIM I VREDI LI.
       PRE NEGO STO RANIS NEKU OSOBU HLADNIM ILI TOPLIM ORUZJEM,
                                 OSETI RANU OD TOG ORUZJA I KRV KOJA LIJE NIZ TVOJU KOZU;
       DOBICES ODGOVOR NA SVA PITANJA KOJE SI POSTAVIO.
       HLADNO ILI TOPLO ORUZJE NE MOZE NISTA RESITI VEC POGORSATI.
       UKOLIKO GA VIDIS NA STOLU, NEMOJ GA UZIMATI.
       UKOLIKO GA DRZIS U RUCI,
                                     BACI GA JER CE TI SAMO NEVOLJU I ZLO DONETI.      
       KADA POVREDIS HLADNIM ILI TOPLIM ORUZJEM NEKU OSOBU,
                            ZNAJ DA SI ZAKAZIO NA PUT SA DVA KRAKA:
                                    PRVI VODI KA DOBROM -
                                        BACITI TO ORUZJE I PRITECI U POMOC,
                                        PREVITI RANU I RECI ''OPROSTI MI'' TOJ OSOBI,
                                    DRUGI VODI KA LOSEM -
                                         ZADRAZATI ORUZJE U RUCI I OTICI BEZ GLASA
                                        ZADRZATI ORUZJE U RUCI I NASTAVITI DALJE RANJAVATI.
      UKOLIKO IZABERES PRVI KRAK,
                                        KRENUCES PUTEM POKAJANJA I POKAZACES DA IMAS DUSU.
      UKOLIKO IZABERES DRUGI KRAK, PA KOJI OD DVA PUTELJKA,
                                        KRENUCES PUTEM TUGE I NESRECE,
                                        PROGONICE TE OSECAJ KRIVICE STO SI URADIO TOJ OSOBI,
       UKOLIKO IZBABERES DA TOJ OSOBI KOJU SI POVREDIO NE POMOGNES VEC ODES                                                                                    ILI NASTAVIS DA JE DALJE POVREDUJES,
        NOCIMA NECES SPAVATI MIRNO OD ISCEKIVANJA KAZNE ZA TO DELO;
         AGONIJA CE SE NASTAVITI I JEDNOM ZA DRUGOM STVARI CE TI DONOSITI.
        KADA VEC POVREDIS NEKU OSOBU HLADNIM ILII TOPLIM ORUZJEM,
                                              IZABERI PRVI KRAK PUTA NA KOJEM SI SE NASAO;
                                             POMOGNI RANJENOJ OSOBI I RECI JOJ ISKRENO ''OPROSTI MI''.
       OD DAVNINA SE ZNA,
                                      NASILNIK ''SUTRA'' POSTANE ZRTVA DRUGOG NASILNIKA.
                         
 

DA LI SRBIJA IMA HIMNU PRAVU ZA NJU?

               Godinu i nesto dana razmisljam zasto himnu Srbije svi iz srca ne pevaju, slusaju himnu Srbije i himne drugih drzava shvatila sam ZASTO. Preslusavajuci sve te himne, samo je himna Srbija otskala. Tuga me je uhvatila kada sam cula reci ''Boze pravde, pomozi srpski rod'', kao da u Srbiji ne zive ljudi druge nacije i vere. Srbija jeste zemlje gde postuje hriscanstvo, pored hiscana su tu i muslimani i ateisti i druge vere.
             Po meni, najbolja himna za Srbiju je ''Oj, Srbijo mila mati'' od Vladimira Drzaka jer opisuje istoriju i osecanje svakog drzavljanina Srbije ma koje vere ili nacije bio. Napisana je 1909.godine kada su u razvoju i promenima a kasnije u ratu gradjani razlicitih vera i nacija. Svaki put kada preslusam ovu pesmu osetim motivaciju i energiju da mogu izdrzati sve da uspela u zadatom cilju, sto svaka himna bi trebalo da uradi.
              Drzavljani Srbije nisu samo srbi vec su i: hrvati, crnogorski, bosnjaci, romi ....; od hriscana preko ateisa do muslimana. Bilo bi logicno da drzavljani Srbije ima naziv SRBIJANAC kao sto drzavljani Francuske su FRANCUZI ili Kanade KANADJANI.
                Zar nisam upravu?
                Svi mi sto zivimo i radimo u Srbiji zasluzujemo srecu i uspeh i blago stanje, Srbija zasluzuje napredak i razvoj kao drzava sto mozemo mi sami da ostvarimo svojim uspehom i razvojem i promenama ka boljem. Hajde da tu zapocnemo i zavrsimo ru promenu na bolje, mozemo mi to. Svako da uradi svoj maksimum u svojoj promeni na bolje i razvitku licnosti i profesionalnosti, bice sjajan napredak.

SRBIJA; KOLIKO JE VOLIMO, POZNAJEMO, CUVAMO, POSTUJEMO I CENIMO?

                 Mnoga desanja i ponasanje mnogih osoba prema okolini u kojoj zive su me naveli da razmisljam koliko stvarno poznajemo, volimo, cuvamo, postujemo i cenimo Srbiju. Razmisljam i zasto vecina vise ceni svoje nego tudje, kao i zasto uzimamo samo lose novitete koji nam samo stete. Sreca i uspeh i blagostanje nas ne prate, polako propadamo a ne znajuci da je jedan od uzroka sto podistavamo zemlju u kojoj smo se rodili i zivimo. Prihvatamo sve lose i dobre novine i uvodimo ih odmah u praksu a da se svaka od njih detaljno proanalizira. Vecina mrzi Ameriku i amerikance a njihove proizvode i neke obicaje vole i koriste i rade u americkim kompanijama, sanjaju da zive u rade u Americi.
                  Srbija je zemlja u kojoj smo se rodili, vecina stanovika se iskolovala i skoluje u njoj a vecina je radilo ili radi. Treba da je volimo i cenimo, dosta nasih predaka je tokom proslih ratova dalo svoj zivot za njenu slobodu i svih osoba koje zive u njoj i koje ce ziveti u njoj (moji pretci su bili medju njima). Svaku novinu treba dobro ispitati bez teorije zavere, koja koci svaki napredak u razvoju i promenama ka boljem.
                  Tokom osnovne i srednje skole, saznala sam masu stvari o Srbiji (najvise o istoriji i kulturi) a tokom studija i agrogeoloski potencijal za uspesnu poljoprivrednu proizvodnju. Postala sam ponosna na svoje pretke, nisu se dali iako je bilo i ruznih i teskih dana. Poznavanje Srbije mi se sve vise siri upijanjem informacija iz emisija ''Mala istorija Srbije'', ''Moja lepa Srbija'', ''Zadnja kuca Srbijia''.... Srbiju ne cini samo Beograd, Novi Sad, Subotica, Zrenanjin i drugi veci gradu; nju cine i manja mesta i sela od kojih su veliki gradovi nastali i odakle je pocela prica zvana SRBIJA. Srbija je bogata istorije i oduvek je bila vazan deo svetskog desavanja u kulturi i nauci i sportu, u njoj se radjaju umetnike i naucnike i druge znamenite ljude (7 rimskim careva,Vuk Karadjic, Branko Veselinovic, Mileva Anstaj, Milena Pavlovic Barili, Mihailo Pupin ...). Stalno se nesto desava i stvara, nema razloga da Srbiju ne cuvamo, cenimo i postujemo.
                 Imamo jednu drzavu a to je Srbiju, nije nam druga data od predaka. Treba da je iskreno volimo, poznajemo, cuveamo, postujemo i zenimo: da bi je u sto boljem stanju ostavili pokolenjima. Srbija je nas dom, zemlja svih nas (srba, crnogoraca, hravata, slovenaca, makedonaca, bosnjaka, roma ...) koji dane zivota provodimo u njoj.
               
                 
                  

GDE SE IZGUBILA ONA COVECNOST PO KOJOJ JE NAROD U SRBIJI BIO POZNAT?

                    Danas se dogodilo nesto sto me pogodilo, radnice u jednoj prodacnici su se podrugljivim recima i ponasanjem preko starom coveku obolelom od Parkinsonove bolesti. Imala sam osecaj da su to u cilju da pobune druge klijente te prodavnice jer se on sporo kretao zbog bolesti po prodavnici kupujuci potrebne namernice. Slobodna radnica se nije makla sa mesta da mu pomogne da uzme zelje proizvode, sto me je kao covek povredilo i prisetilo na skolske dane kada sam bila u slicnoj poziciji zrtve podrugljivanja. Pokrenula se ta slobodna radnica cim je zena, koja je pomagla njemu po prodavnici da stavi u korpu zeljene namernice i da je prenese do kase, rekla ''Neka neka od vas pomogne coveku da uzme te  . Kada sam platila svoje namernice, nisam mogla da odem kuci dok tom coveku ne pomognem do kraja (i da mu odnesem kese na namernicama i pomognem da ode svojoj kuci) jer sam osetila da mu trebam pomoci. Tim cinom pomoci sam pokazala da sam VECI COVEK od tih radnica u toj prodavnici.
                    Da li smo stvarno postali bezosecajni i gladni prema vidno bolesnim osobama, kojih godina bile?
                    Gde se izgubila ona ljudskost (saosecanje, briznost, spremnost da se pomogne i fizicki ...) u ponasanju prema drugoj osobi kojih godina bila?
                    Cesto cujem ''Svako se rodi i umre sam.'', uvek me zivot dokaze da to nije tacno. Da bi se rodio, dvoje moraju da ucestuju u tvom stvaranju. Tokom razvitka u majcinom stomaku, ti si samim tim sa svojoj majkom i nisi sam. U momentu dolaska na OVAJ SVET, tu su i lekar i babica a ponekad se desi da su tu i drugi medicinski radnik (kao sto je anesteziolog) i tvoj otac. Kada izadjes sa majkom iz operacione sale, sacekaju te blizi rodjaci kojima je srecu donela tvoje rodjenje. Tokom odrastanja i skolovanja, nisi sam ni u vrticu niti tokom skolovanja. Kada dodje SUDNJI DAN (DAN ODLASKA NA ONAJ SVET), tada je tu tvoj kucni ljubimac ili najblizi ili najbolji prijatelj ili kolege ili neznaci (jer se to dogodilo iznenada van tvog stana). Covek ne moze dva datuma i dve stvari ne moze kontrolisati, kada i gde ce se roditi i kada i gde preminuti.
                    Samoca je grozna stvari, ni najvecem neprijatelju ne bih pozelela da oseti samocu. Za koje nisu upoznali SAMOCU, zamislite da ste na pustom ostrvu SASVIM SAMI vise od godinu dana gde nema ni zivotinja. Kada se doda i USAMLJENOST, dobija se siguran put u depresiju i sve sto ona donosi.
                    Dobro su stari rekli ''Sve se vraca, sve se placa.''. Kada dobro ucinis nekome, dobro ce ti se vratiti. Kada lose uradis nekome (povredis ga, uvredis ga...), ocekuj da ce ti se zlo vratiti trostruku.
                   Uvek je bilo i bice i u stanovnicima Srbija zlih i podmuklih ljudi, bili su u velikoj manjini (pojednici) i ostali su se klonili njih (po prici mojih predaka). Deca su se vaspitavala da cene i postuju starije i pomazu drugima u nevolji (i fizicki), a i stariji su postovali i voleli decu (svoje potomke).
                  Gde se izgubilo to medjusobno postovanje i cenjenje i ljudskost?
                  Da li su desavanja iz devedestih dvadestog veka i to pokvarile?
                  Bez osobina covecnosti (ljudskosti), drustvo propada a da ne primecuje. Kada pomognes drugome, ti se dobro osecas i VRATA USPEHA I SRECE I BLAGOSTANJA su ti otvorena.
                      

KADA OSETIS DA TE DRAGE I VOLJENE OSOBE IZ OKOLINE NE PODRZAVAJU I NE PRIZNAJU TI NI JEDAN USPEH VEC STALNO TE KOCE I VUKU NA DNO; STA URADITI, KAKO SE POSTAVITI?

                   Osecanje da te drage i voljene osobe ne podrzavaju, cija podrska ti puno znaci jer prolazis kroz tezak period, jako boli. Kada se nastavi taj osecaj, bez i jednog dokaza da gresis, pocnes da mislis i osecas da te te osobe ne vole. Bol postaje veci kada se na osecaj ne podrzavanja od tebi dragih i voljenih osoba doda i njihovo anuliranje (ne priznavanje) tvog ni jednog uspeha koliko mali ili veliki bio. U ovim trenucima, bol se pretvara u tihi ili glasan plac jer je tako jako osecaj da te ne vole tebi drage osobe i u njihovim ocima si NIKO i NISTA. Kako vreme prolazi, bol postaje sve jaci i jaci a ti ne znas kako da savladas taj bol i u dubini duse osecas da ti osoba koja je vredna i uspesna i da mozes biti draga i voljena osoba. Uvek je bilo i bice osoba koje od straha ponizavaju i vuku na dno osobe koje se jedinstvene i drugacije od ostalih.
                   Prvo, NEMOJ SE NERVIRATI. Fokus i energuju stavi na ostvarenje cilja kojeg si zacrtao (maturiras, diplomiras, uspesno zavrsis neki projekat ...). Znan da je tesko jer ti mozak radi 300 na sat u smisljanju nacina kako dokazes tim dragim i voljenin osoboa da zasluzujes da te podrzavaju, bila sam i ja u istoj situaciji. Posle nekog vremena, doda se i o nacinu sprecavanju istih osoba da te povuku na dno a nervi i psiha sve vise stradaju. Nerviranjem pomazes sebi da ojacas i nerve i psihu, VAZAN SI TI. Vaznio da imas podrsku u samom sebi, da znas i osecas da radis ispravno i ono sto volis. Svaki svoj uspeh, ma kakav bio (veliki ili mali), obelezi sam (da li cascenjem sebe sa necim sto volis ili pisanjem u DNEVNIK). Budi hrabar, uspeces.
                   Drugo, NEMOJ BITI KAO ONI. Znam da je i ovo tesko postici, uvek ima izazov da im se osvetis tako sto ces biti kao oni. Ukoliko pocnes da se ponasas kao oni, pasces na njihov nivo ponasanja i jako ces povrediti sebe a to ti ne treba. Budi VECI COVEK od njih, znam da je tesko ali i to ces uspeti uraditi. Kada se covek izdigne iznad svih losih stvari i losih ljudi, postane jaci i postojaniji da se sve izrecene zlobne reci o njemu ruse kao kula od karata na vetru. Kada podrzavas druge i za svaki uspeh druga toj osobi kazes ''Bravo, cestitam.'' ili ''Super, cestitam.'' (iako ne dobijas to o svojih dragih i voljenih osoba); pokazaces dve od nekolikog vrlina VELIKOG COVEKA. Kada odemo na ONAJ SVET, ostaju nasa dela i kako smo se ponasali prema drugima.
                   Trece, NEMOJ SE LJUTITI na drage i voljene osobe iz okoline sto te ne podrzavaju i ne priznaju ti ni jedan tvoj uspeh ma koje velicine bio - mozda ne umeju drugacije da pokazu. Cesto ljudi ne umeju da prikazu svoju podrsku na pravi nacin, kao i da motivisu neku osobu na pravi nacin.
                   Tokom istorije, uvek su se racunali veliki uspesi a mali zanemarivali. Odkud znam, valjda je to u ljudskoj psihu da se racunaju samo veliki uspesi a mali koji su doveli do velikih uspeha se ne racunaju (kao da ne postoje).
                    Uvek imaj na pameti, KUCA SE NE MOZE IZGRADITI BEZ CIGLE I JAKO TEMELJA.

KADA SE NADJES U CORSOKAKU, KAKO IZABRATI PRAVI PUT I IZACI IZ NJEGA

                 CORSOKAK je stanje kada ne znas kuda da ides, da li da ides levo ili desno (nastavis ili da odustanes) a znas da nema nazad vec samo napred. Tada si jako zbunjen, nemas nikoga da pitas za savet vec oslonjen na sebe i svoju intuiciju. Neprestano razmiljas kako da se izvuces iz corsokaka, svaka narodna uzrecica i svako iskustvo ti je zlata vredno, pokusavas da nadjes idealno resenje za svoju situaciju.
                 Bila sam i ja sama dva puta u tom stanju u toku studija, stanju ''corsokaka'', svaku rec uspesnih sam upijala i tragala za resenjem svoje situacije. Svaka recenica uspesnih i svaka narodna poslovica mi se ukazivala da trebam da se setim razloga ZASTO sam upisala Poljoprivredni Fakultet, nije bilo lako usled bombadovanja zelja osoba u mojoj okolini. Trebalo mi je da se osamim i popricam sama sa sobom, da odem u dubini mog bica da bi pronasla taj razlog ZASTO.  Ovaj proces je trajao par dana, uspela sam sa strpljenjem i upornoscu da ponovo nadjem svoje ZASTO sam upisala Poljoprivredni Fakultet i bas smer za vocarstvo i vinogradarstvo, Od tog trenutka kada sam ponovo nasla svoje ZASTO, sve je bilo mnogo lakse - vrata su mi se otvorila i odgovori na pitanja dosli. Corsokak nije bio vise corsokak vec raskrsce sa putokazom kuda treba ici, cvrsto sam odlucila da ne odustanem od diplome. Kako sam postala sve blize odbrani diplomskog rada, to sam nailazila na sve vece i teze izazove koje sam znala da trebam prevazici i znala sam da imam snage za to.
                 Sada, kada mi je ostalo jos par korak do odbrane diplomskog rada, mogu reci da sam ponosna na sebe sto sam izdrzala izazove svakakvih jacina i pritiske koji je nosio svako od njih. Svesna sam da me jos jaciji izazovi cekaju, znam da cu uspeti izaci kao pobednik iz svakoga od njih jer sam posle prodjenih izazova postala mudrija i snaznija nego sto sam bila.
                   

NE SLUSAJ RECI OKOLINE '' TI TO NE MOZES.'', ''TI SI NIKO I NISTA'', ''TI NISTA NE VREDIS'', ''VIDIS DA NE MOZES, BOLJE ODUSTANI.'' ..; TI SI VLADAR SVOG ZIVOTA

               Vecina ljudi je zaboravilo da REC moze POVREDITI osobu JACE OD MACA ILI DRUGOG ORUZJA. Reci poput ''Ti to ne mozes.'' ili ''Ti si niko i nista.'' ili ''Vidis da ne mozes poloziti, bolje odustani.'' mogu osobu naterati da pocne da veruje da nista ne moze i da je ne uspesna u svakoj stvari koje se uhvati pri cemu samopouzdanje snizi na nulu, u sta sam se i sama uverila. Posle par meseci i vise pobardovanjem okoline tim recima negativnosti i omalovazavanja, osoba koja je bombardovana tim negativnostima dodje do trenutka kada se pita ''Da li vredim ziveti kada ne mogu nista i kada nista ne vredim?''. U tom trenutku, sve je jaca zelja da se skrati sebi i drugima muka - svako nadje sopstven izlaz i ublazenje muka (zavostnost od ne zdrava hrana, zavisnost alkoholno pice, preterano bavljenje sportom, zavosnost od heroina i marihuane ...). Jedan deo se odluci da skrati sebi muke SKAKANJEM ili PREDOZIRANJEM LEKOVA, sto je isto pogresno. Ja sam svoj izlaz nasla u slatkisima i testu i mlecnim proizvodima (pavlaci, kajmaku ...) i brdi filmova, samo mi je prividno pomoglo.
              Svaka osoba na ovoj planeti je POSEBNA i VREDNA, VLADAR JE SVOG ZIVOTA i ZASLUZUJE SRECU. Zivot je JEDAN i VREDAN, svako od nas imamo obavezu i zaslujemo da ga maksimalno iskoristimo da ostvarimo svoj san i da zivimo SVOJ zivot a NE TUDJ (DA ZIVIMO ZIVOT PO SVOJOJ MERI A NE PO TUDJOJ). Svako moze da ostavi VELIKI POZITIVAN TRAG, kriminalce stvara okolina. Ovo sam shvatila kada sam slusala jednu poznatu i uspesnu osobu, jedne suncane nedelje.
              Kada sam upala u ''kandje'' negativnosti okoline, bilo je mi je tesko kao da nosim stenu na dusi i ledjima. Nesto u meni mi nije dalo da se PREDAM i ODUSTANEM, nesto me je GURALO. Dugo nisam znala sta je to, nastavila sam se traziti resenje i boriti se. Posle par dana, nasla sam odgovor sta mi to ne da se PREDAM i ODUSTANEM - to su bili GENI koje sam nasledila od crnogorskih predaka sa majcine strane. Stavila sam na papir ZA i PROTIV nastavka studija, zamislila sam sebe kao DIPLOMIRANOG INZENJERA POLJOPRIVREDE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO; porazmislala sam i odlucila da pratim svoj SAN i da diplomiram uprkos okoline koja je pricala da ne mogu diplomirati i da za mene nije fakultet. 
             Osoba, koja je upala u ''kandje'' negativnosti okoline zbog par ne uspeha, se moze spasiti i ponovno izvesti na pravi put da zivi svoj SAN. Najvazniji je razgovor pun razumevanja i sigurnosti, gde ona osetiti da je neko cuje. Takodje, vazno je da se shvati da je svaki fakultet je tezak na svoj nacin i da to zanimanje je vazno za svakoga bar jednom u zivotu.
             Svaka diploma dobijena trudom i radom i znojom je vredna ma posle kog vremena dobijena, covek moze da bude koristan sebi i drustvu dok ne ode na ONAJ SVET a tada se racunaju njegova dela. 

PREMIJERI SE INATE UMESTO DA GLEDAJU STA DESAVA, OBICAN I POSLOVNI NAROD ISPASTA

              Sve mi ovo, sto se desava sa granicama Srbije i Hrvatske, me podseca ponasanje male dece kada jedno drugo ne daju nesto zbog uvrede koju je primilo a nerazmisljaju posledicima tih postupca. Posledice nisu toliko su i bice u narednom periodu na ekomoniju, ne samo Srbije i Hratske, vec i na druge zemlje Evrope i drugih kontinata jer sada sva preduzeca koja se bave trasportom ljudi i robe imaju duplo vece (ako ne i troduplo vece) troskove transport. Ma koliko se neki trudili da promene istoriju trgovnskih puteva, ne moguce je. Glavni put, kojim se putovalo i trgovalo i spajao SEVER SA JUGOM I ISTOK SA ZAPADOM, je bio i bice u Srbiji.
              IZAZOV zbrivanja i pomaganja izbeglica, ne zelim da kazem problem jer nisu, je izazov za sve vlade sveta. KOREN tolikog ezodusa jer tretiranje Asada i njegovih predaka prema narodu, tj. tretirali ih kao robove. RAT u Siriji je zapocet ne bi se Asad pomerio sa vlasti, a Asadovi ruse sve skole i druga kulturna i istorijske zgrade. Sirija bila jedna od najlepsih i najbogatijih (i po ekomskom pogledu i po razvoju znanja u svim predelima poslovanja), kako sam slusala u istorijskim emisija.                                Kako sam shvatila, Siriju je osnova SIN Solomana i kraljice Sibe (Solom je bio jedan od najmudrihijih i najpravicnih kraljeva a Siba je bila najlepsa i najpametnija kraljica). Siba je imala svoje kraljevstvo koje bilo rodno i bogato, tu je bio izgradjen sistem koji je bio i za navodnjavanje i za odvodnjavanje i za odbranu od toplava i za akumiliranje kisnice. Taj sistem je propao od nebrige, Siba se zaljubila u Soloma i pocela da proucava Kuran.
                          Kako sada cuje, ni jedna istorijski i kultrno vazna zgrada nije ostala ziva. Svetski mocnici su se nadali da ce Asada malo vise obracati paznju na potreba narodna i promoci zemlji da se u svakom pogledu razvije do svog pozitivnog maksimuma. Presli su, nisu pogladali iz kakve porodice je dosao i koliko se kao osoba razvio. Covek moze da ima diplome i doktorate najboljih univerziteta sveta a da kao osoba ostane na istom nivou razmisljanja, ne ispunjen i ne razvijen kao osoba.
                           IZAZOV sa izbeglicama treba resavati za stolom, otvorenim razgovorom (Sirijska Vlada, Vlada SAD-a, Vlada svake zemlje clanica Evropske Unije, Vlada Australije ...).
                 Kada se izbeglice pocele prelaziti ''zelenu'' granicu Hrvatske, trebalo se odmah zapoceti zajednicke sednice bar na nedeljnom nivou OBE VLADE (VLADE HRVATSKE I VLADE SRBIJE). Sa ovih ztvaranjem granica za svaki prelaz i transport je i jos ce nastetiti, ne samo ekonomiji Hrvatske i Srbije (a nama najvise), vec i ekomijama ostalih zemalja. Ne moze se prebrojiti kompanije iz Hrvatske rade i prodaju svoje proizvode u Srbiji, a da ne kazem kakve stete ce biti za turizam kada dodju zima i Novogodisnji i Bozicni praznici. Tuns i Egipat i Maroko vec sada osecaju zestoke ekonomske steke zbog napada ISILA i ARAPSKOG PROLECA.
               Dok se premijeri prave pametni zbog izbora, narod ispasta jer ekomija trpi stete. Nadam se da ce se zvati pameti i da sesti oba vlade za sto, i resiti taj izaov. Ukoliko se to ne desi, DRZAVLJANI SRBIJE I HRVATSKE CE POSTATI MIGRANTI jer nece imati novaca ni da zive a kamoli da pomazu drugima.
               

KADA UDJES U STANJE ''TEMPIRANA BOMBA'', KAKO DA IZADJES IZ TOG STANJA?

              U jednom od prethodnih postova, spomenula sam se stanje ''tempirana bobma'' (kako ja opisujem stanje pshihe coveka kada sav pod velikim naponon i svaka korak mu je kao po iglama jer sve guta a nista ne opusta mesecima i godinama). Kada cneka osoba udje u takvo stanje, okolina (najblizi, kolege, prijatelji ...)  to osete i vidi po promeni u kvalitetu rada i rezultatu pri zavrsavanju neke obaveze. Velika je greska kada okolina (najbolizi, kolege, prijatelji ...) odmah nalaze uzrok tim rezultati u lenjosti te osobe a sami osecaju i znaju da ta osoba nije ni malo lenja. Takav pritisak jos vise pogorsava stanje te osobe, ona se jos vise zatvara i upada jos dublje u stanje ''tempirana bomba''. U jednom trenutku posle antidepresiva, javlja se u glavi te osobe pomisao da nema spasa (nema izlaska) iz tog stanja. Imam dobru vest, ima nacina da se bezbedno izadje iz stanja ''tempirane mombe'' - ja sam se izvukla.:)
              Slicnu (ako ne i istu) gresku su uradili moji roditelji kada sam upala u stanje ''tempirane bombe'', u zelji da me motivisu da se izvucem i krenem dalje. Sve je bilo gore,sve sam se vise zatvarala u sebe a breme koje sam nosila na u sebi je bilo sve teze i obimnije. Blokada na kolokvijumima i ispitima je bila sve jaca, sve cesce se desavalo da ne mogu zaspati noc ispred kolokvijuma i ispita. Desavalo mi se da se probodim a da jedno pola sata ne mogu pokrenuti ni jedan deo tela, kao da mi je telo od stene. Nervi su postajali sve slabiji i slabiji, govor mi se zestoko pogorsao. Pocela sam nalaziti utehu u hranu, sto je rezultovalo povecanim sadrzajem masnih naslaga. Otac, u zelji da me motivise je svojim recima da nisam ne vredim i da je bolje da se ispisem sa fakulteta jer ne mogu da polozim jos tih par ispita za upis u sledecu visu godinu studija, me je oterao u srednje jaki nervni slom (jednom trenutku pomislila da mi nema spasa i da trebam da nestanem sa lica zemlje) , Tog trenutka, kao da su se sve karte sudbine otvorile. Cela familija je pocela potragu da mi pomognem da se izvucem iz tog stanja, tetka iz  CG je bila tu najupornijapa onda rodjena sestra a ni ujak nije zaostajao za njih. Ne znam vise koliko sam i koje sam antidepresive pula da bi se izvukla iz stnanja ''tempirane mombe'' koliko sam lekara obisla, depresivi su mi samo deo problema resuli ali nisu UZROK (KOREN) problema.
                Sestra me je nastavila voditi tamo gde je ista sa njenim drustvom ne bi li se bar malo oporavila i otvorila. osecala sam se usamljeno i me uspesno na spram njenim prijateljima iako sam bila svesna da oni znaju sta znaci studirati (nisam joj ovo nikada rekla). Nije bilo ni jednog teksta na netu o stanju u kojem sam se tada nalazila, nije odustajala od borbe da najdem sebi leka za takvo stanje moje psihe. Koristila sam internet za razgovor sa drugim ljudim, ne bi li cula jos neko iskustvo i saznala nesto novo. Cesto moja majka nije razumela razlog zasto toliko komuniciram sa ljudima na internetu, sto se ponekad dovodilo do malh svadja. Tetke (njene sestre) i sestra su joj cesto objasnjavale ZASTO ja toliko razgovaram sa ljudima na netu. Posle nekog razloga, shvatila je i razumela taj razlog. Sestra i tetke sa majcine strane su se trudile da me otvore da bi mi sto efikasnije pomogle da se izvucem iz stanja ''tempirana bomba'', osecali su da urok lezi duboko u meni.
             Kako je vreme prolazilo, borba i potraga za moje izlecenje su se nastavile. Tokom jednog od krecenja stanja, ujak je doveo svog prijatelja iz detinjstva Aleksandra Portnoja (vajara i slikar) koji je duze vreme i uspsno primenjivao na sebi i drugima metodu PREPORADJANJA i bio je vec duze vreme PREPORODITELJ. Aleksandar Ratko Portnoj je vec znao par informacija o mome stanju pre nego sto je dosao, ujak mu je rekao, da je i sam mogao da vidi u kakvom stanju sam ja tada bila. Dok su oni pricali, ja sam im kuvala kafu a mislima sam bila van tog prostora da se samo secam da je bilo jako toplo leto. Kada sam ih posluzila kafom sa osmehom na licu, vratila sam se na terasu da jos nesto pozavrsim. Oci su mi pratile sta njih troje razgovarju, a misli su mi bile okrenute ka more i da mogu bar par dana da se odmorim. Posle desetak minuta, majcino pitanje reci ''Hoces li da ides ove godine u kamp?'' me trgnuse iz tih misli o moru. Odgovorila sam joj ''Moze'', tada su se ona i Alesandar Ratko Portnoj dogovirili o terminu i nacinu placanja. Kada ujak i Aleksandar polazili, cula sam reci Aleksandra mojoj majci ''Dobru odluku si donela da je posaljes u kamp, odmorice se i mentalno i fizicki. Da joj nisi dozvolila da ode u kamp, ona bi ti pukla kao tempirana bomba.''. Tada je mama shvatila da je moje stanje psihe kriticno, i su moguce i gore posledice od losuh rezultata na fakultatu i gojaznosti. Majka je ocu rekla odluku i plan, otac nije cekao ni tren da krene u potragu za satorom i jakom za spavanje i ostalim kamperskim priborom. Sve je nasao za nekoliko dana, otisla sam u taj kamp. Priroda je bila predivna, odmarala sam se gledajuci u tu prirodu i setajuci se sa par njih iz tog kampa. Tada je prvi put videla da postoji med koji ne ''grebe'' i ovcije mleko koje nema onaj ne prijatan miris. Tokom dve nedelje, radili smo i par puta vezbe PREPORADJANJA. Tokom jednom od njih, osetila sam kako mi se telo pretvara u stenu a posle polako vraca u normalan oblik. Aleksandar je odmah to video, rekao mi je da je velika energija strasa i napetosti i negativnosti izasla iz mene kada smo zavrsili vezbu. Roditelji su primetila promenu na bolje kada su dosli po mene, otisli smo do bake sa oceve strane da je posetimo. Moja baka je isto primetila promenu na meni, bila je srecna kao i moji roditelji. Bila sam nestrpljiva da dodjemo kuci, zelela sam se okupati i napisati svoje utiske iz tog kampa.
                Taj kamp je oznacio pocetak moj izvlacenja iz stanja ''tempirane bombe'', veci deo ''bojevne municije'' (lose energije, stresa, napetosti ..)  je od tog trenutka izasao iz mene. Posle tog kampa, nisam imala vise budjenja i nalazenja tela u stanju stene a blokada je bila sve slabija i slabija. Kada sam se vratila iz tog kampa bogata novim poznanstvima i odmorna, prionula sam na spremanje kolokvijuma iz predmeta kojeg nisam dugo mogla poloziti. Jesen te godine sam izasla opet na taj kolokvijum, dala svoj maksimum da sprecim blokadu i da ga sto bolje uradim. Kada sam izlazila iz ucionice, bila sam zadovolja jer sam vec bila odlucila da ukoliko ne prodjem da cu nastvati da spremam drugi ispit koji imam na raspolaganju za sticanje uslova upisa u visu godinu studija. Rezultati su bili istaknuti sutra dan, osecala sam da cu poloziti a ipak za imala OPCIJU B ukoliko ne polozim. Nisam mogla verovati da sam na listi studenata koji su prosli taj kolokvijum, nisam mogla da verujem posle toliko meseci spremanja i polaganja tog kolokvijumu.
                 Pratikujem bar jednom nedeljno da radim te vezbe PREPORADJANJA putem kontrolisanog disanja, dosta sam vec izbacila lose emergije do sada. Nastavljam da radim te vezbe jer sam svesna da imam jos dosta losih energija i stresa i losih emocija koje trebam izbaciti iz sebe da bila uspesnija i srecnija. 

PRAVO JE LUTANJE I MUCENJE KADA SE U SMANJIVANJE MASNIH NASLAGA KRENE BEZ PRAVOG UCITELJA I VODICA

                Tema smanjivanja masnih naslaga je stalna tema bila i bice vecine ljudi, gojaznost je postala glavni zdrastveni problem celog sveta. Mali broj ljudi je svesno da ne pravilna i ne uravnotezena ishrana i fizicka aktivnost je 75 % svih bolesti i losih stanja organizma (medju kojima je i dijabetes koji polako ali sigurno zauzima prvo mesto u broju obolelih od nje); a da ostalih 15 % urroka pripada stressu, genskoj strukturi,uticaju spoljasne sredine ....
                Bilo je dosta i bice proizvoda (cajeva, tableta za mrsavljenje, napitaka za smanjivanje apetita ...) reklamiranih na televiziji i radiju, svi oni me resavaju ''koren'' problema talozenja masnih naslaha u telu vec samo posledice (''grane'') talozenja masnih naslaga. Cesto ljudi misle da se moze pravilno i zdravo ssmanjiti masne naslage uz neki od tih proizvoda reklamiranog na televiziji ili drugom mediju bez pomoci i pratke pravog coveka i ucitelja (koji poznajte fiziologiju ljudske ishrane i ima licnog iskustva sa nekom metodom manjivannja masnij naslaga i kvalitetnog povecanja misicne mase), kao i da se uspeti da odrzi dobijenu tezinu bez te njega ili nje.
                Tako sam i ja mislila, mucila sam se i lutala godinama dok nisam shvatila da pravim greske. Tragajuci za kvalitetnim resenjem za smanjivanje nastalih i sprecavanjem talozenja novih masnih naslaga, potrosila sam na hiljade i hiljade dinara na raznem proizvode sto su se reklamirali na televiziji ili casopisima. Svaki casopis, za koji sam cula da daje korisne savete o lepoti i zdravlju, sam kupovala da sam na kraju sakupila na desetine njih. Svaki od tih metoda (sto sam nalazila u tim casopisila) i svako goriscenje proizvoda za mrsavaljenje (sto sam vidjela na televiziji, u apotekama i u prodavnicama) mi pomogli samo da resim kratkorocno a osecala sam se izmoreno. Radila sam razne vezbe, ponekad i gladna jer sam cula da tako se lakse trosle nagomilane masne naslage. Osecaj stalnog vrtenja u krug me je poceo boleti i nervirati a jos vise osecaj stalnog lutanja. Razmusljala sam zasto se stalno vrtim u krug i zasto ne dobijam rezultate koje garantuju proizvodjaci to proizvoda na reklami, shvatila sam da negde gresim i da otkrijem gde gresim. Kada sam primetila da postajem alergicna na sve vrste luka i paradaiz (na koje pre nisam bila), odlucila sam da prekunem koriscenjem svakog proizvoda sa televizijske reklame i od kupovina casopisa o lepoti i zdravlju i primenjivanja metoda iz istih casopisa. Odlucila sa i da se okrenem da se setim svega sto me je profesorka Radmila Savic ucila po pitanju uravnotezene i pravilne ishrane i fizicke aktivnosti, osecala sam da je to jedini nacin da smanjim masne naslage a da mi se nivo energije poveca i da budem zdravija.
                Polako prisecajuci se i primenjujuci svega naucenog od profesorke Savic, pocela sam osecati boljitak u nivou energije i zdravlju. Zbog dugog vremena provedenog trazenja kvalitenog resenja i primene procitane mestode bez icije kontrole i pratnje, osetila sam strah da mozda nesto nauceno ne pravilno ne radim. Tog trenutka sam osetila da mi fali podrska osobe od znanja i iskustva, koja je vec prosla put kojim ja idem (trudun se da idem). Pocela sam upoznavati razne ljude, nijedna osoba mi nije davala utisak i znake da mi moze pomoci oko nagomilanih i nagomilavanja masnih naslaga a da mi se zdravlje ne osteti. Posle nekoliko 100 poznanstva; upoznala sam svog  pravog ucitelja i vodica u vezi uravnotezene i pravilne ishrane i fizicke aktivnosti, Srdjana Jovanovica, leta 2009.godine. Srdjan je covek sa znanjem stecenog od svetskih doktora ishrane i fioziologije ishran ljudi i licnim iskustvom, vremenom sam radeci sa njim sve vise stvarala povernje u njega. pomogao mi je da dodjem sa 80 kg  na 67 kg, 120 cm na 70 i nesto sm u struku.
             Kao i u svakom segmetu zivota, dosla sam u jednom trenutku prolseca 2010.godine na veliku prepreku koja me je naterala da preispitam sve sto sam uradila pre mog ucitelja i sa mojim uciteljem, Razmiljajuci i analizirajuci o svemu,  upala sam u rtlog negativne price okoline tip ''Ti mozes sama da smrsas, sta ce ti on. Trebas samo manje da jedes, da ustanes sa jela kada bih htela da jedes jos. Vidi Draganu sta je uadila, radi i ti tako. To su sve gluposti te tamo uce.''. Boreci se sa tim vrtlogom, zaboravila sam na osnovne stvari u uravnotezenoj ishrani i fizickoj aktivnosti i upala u vezu zbog koje sam skoro otisla nebo da budem pored Nane i drugih predaka. Posledica (rezultate) toga sveta je bio smanjena jacina imuno sistenama sa zestoko povecanim masnim naslagama. Srdjan je tada pokao koliko je veliki covek i ucitelj i prijatelj, nije dao olako digne ruke od svega i od samog zivota; pored Aleka. Kada sam se uspela izvuci i spasi iz tog vrtloga negativnosti okoline, pocela sam od pocetka sa mojim uciteljem i vodicem. Srdjan nije ni tada odustajao, trazio je pravi nacin mog povratka na put dobrog zdravlja i izgleda i dobro kondicije. Tokom ponovnog rada sa njim, pocela je i u Srbiji da se organizuje SKOLA ISHRANE - IZAZOV da bi se ljudi nauci sta je to pravilna i uravnotezne ishraa i fizicke aktivnosti i da se nauce da imaju istu tokom svakog dana zbog boljeg zdravlja i izgleda i fizicke aktnosti. Krenula sam leta 2012.godine ja u jednu od tih SKOLA ISHRANE, trajala je 12 nedelja, neka fizicka aktnosti je bila sastavni deo te skole jednom ili dva puta. Kada se fiticka aktnosti odrzavala negde van ucionaica, kada je bilo lepo vreme; to je bio FIT KAMP i svako je mogao da ucestvuje u njemu ne vezano da li je ucenik skole ili ne. Jeseni te godine, 2012.godine, sestila sam se svega sto me je profesorka Savic ucila i shvatila u potpunosti sve njene reci.
              Sada septembra 2015.godine mogu slobodno reci da sam na pravom putu da dobijem doobar izgled, dobru kondiciju a da sam zdrava kao dren; jer vise ne lutam. Zavrsetkom u par SKOLA ISHRANE gde su bili razliciti predavaci (medju kojima je bio je uspesan licni fines trener), pronasla sam jos loih navika koje me koce a nisu pijenje gaziranih sokova. U konsultaciji sa nekima od njih, odlucila sam leta 2015. godine da odem da proverim rad svoje stitaste zlezde zbog istorije te bolesti u mojoj porodici i pojave udebljalog slova ''V'' na vratu. Proverila sam i hormone i testove alergije na hranu i druge fakutore (koje sam radila 2004.godine kada sam imala alergiju MACIJI TRAGOVI U VIDU GREBANJA), zelela sam da budem sigurna. Rezultati svih tih provera i analiza su bili: hormoni super rade, postoje dve kvrzice na zlezdama, alergijska rekacija na psenicno brasno je 3 od 5 a na paradaiz 2 od 4, rekacija na ostalu hranu i faktore je nula. Posle razgovora sa mojim uciteljem i vodicem o svim ovim rezultatima provere stitaste zlezde i alergije, dogovorila sam se sa njim da potpuno izbacim psenicno brasno i proizvode od njega. Znala sam da ce biti tesko, sve sto sam pre volela da jedem bilo je od pcenickog brasna (razne pite, razne makarone, pice, lepinje, hleb, pohovane stvari, palacinke ...). Kada sam pocela (krajem jula) da izbacuje iz jelovnika i navike sve proizvode, nije me uhvatio strah da necu moci izdrzati i da necu mocu naci zamenu za psenicno brasno jer sam znala da imam osobu koja moze da mi pomogne i u vezi toga.
             Krajem avgusta 2015.godine bio je mesec dana od pocetka izbacivanja psenicnog brasna iz ishrane i iz navike, otisla sam da se izmerim na taniiti kod svog ucitelja i vodica. Rezultati su bili bolji u odnosu na rezultate koje sam imala leta te 2011.godine (2011. - oko 100kg, ukupne masti oko 50 i nesto, procenat vode oko 40 i nesto % stomacne oko 10, misicne mase oko 23 kg, kosti oko 2.4, obim struka oko 120 cm). Ovi poboljsani reultati (izmereni 31.8.2015.) su: 86.9 kg tezine, 41.9 % ukupne masti, 8 stomacne masti, 43.5 % vode, 48 kg misicne mase, kosti 2.5 a oko 104 cm u struku. Sigurnim koracima idem ka svom cilju: oko 62-64 kg tezine, 24 % ukupne masti, 60 % vode, 1 stomacne masti,  70 kg misicne mase i oko 68 cm u struku.
             Vreme je od zlata vrednije, kazu, vreme mozes ustedeti i kada nadjes pravog ucitelji i vodica za sebe i po pitanju oblikovanja tela i jacanje muskulature tela. Ta osoba ce te voditi sigurnim putem uspeha, neces lutati i gubiti vreme i zivce.                 

KADA SE NE USPE UPISATI U SLEDECU GODINU STUDIJA (DA LI PO PRVI PUT ILI DA LI DRUGI PUT ILI TRECI PUT UZASTOPCE), STA URADITI TADA?

                Neki su imali i imaju malo vise mudrosti i organizovanosti vremena pa su ucili i uce predmete uz vezbe i predavanja, oni su stekli ili sticu uslov za upis u novu skolsku godinu jos u junu-julu. Njima osecaj nepoznat osecaj kada se ne uspe upisati sledecu visu skolsku godinu (godinu studija) a drugi iz drustva su uspeli da upisu dok postoje studenti kojima je dobro poznat osecaj ne uspeha upisa a drugi iz drustva su upisali. Cesto roditelji i okolina misli da je to zbog ne ucenja, ne uzimajuci u obzir sva desavanja u zivotu te osobe (studenta) i reakcija te osobe na ta sva desavanja,  a istina je sasvim drugacija.
                Sve sto govorim i govoricu jeste iz mog iskustva. Dobro mi je poznat osecaj kada se ne uspe upisati u sledecu godinu studija a drugi iz drustva su upisali, desilo mi se da tokom studija ne uspem dve studijske godine iz cuga vec iz drugog ili treceg puta. Sama pomisao, da su drugi upisali sledecu visu skolsku godinu a ja nisam, me gurala polako u depresiju i bola me je kao otrovan trn. Da bi sledecu upisala sto pre sa sto manje zaostalih ispita, zatvorila se kuci a na letovanje i odlazak van grada sam zaboravila a telo i glava su vapili za promenom sredine. Gledajuci jednu rodjaku sta radi koja je isto vreme studirala, ali Farmaceutski Fakultet, shvatila sam da gresim u postupicima ostvarivanja cilja upisa sledece vise studujske godine jer ona  bila jako uspesna i srecna i isla je svuda sa drustvo ili rodjenim bratom.
               Rodtielji i okolina je mislila da ne uspeva da upisem u novu visu godinu studija jer ne ucim a nije bilo tacno, celo moje odrastanje i sazrevanje su pratila teska vremena i ratovi. Kada sam usla u tinedjestvo, poceo je rat i raspospad zemlje u kojoj sam rodjena (Socijalisticka Federativna Republika Jugoslavija) i sve sto sam to tada poznavala se pocelo rusiti i nestajati. Rat je pogodio i moju familiju, bezbriznost se pretovrila u tugu i bol. Pocetkom sednje skole, desila se jos jedna nestreca u familiji - teca je preminuo je od raka. Bio je skropan i vredan, davao je svoj maksimum svakog dana na svom poslu. Ta me je vest jako pogodila, jos uvek mi je tesko kada se setim tog vremena. Postala sam punoletna u vreme kada je zemlja gde sam zivela (Savezna Republika Jugoslavija) bila pod sankcijama i ekonomski se urusavala a prave vrednosti su vec odavno pale na dno kao talog. Fakultet sam upisala u leto pred NATO bombardovanje, strepnja od novih bombi mi nije dala mirno spavati i brinuti svoje studentske brige. Svaki od tih dogadja je ostavaljalo dubok trag na meni, emotivno i mentalno, sto je samo pridodalo slabijem rezultatu od zeljenog na svakom polju zivotu (druzenje sa drugim ljudima, fakultet ...). Moji to nsu primecivali, nisu mislila da moze ista uticati na nervno i mentalno zdravlje neke osobe.
                 Zatvaranjem u sobu tokom cele godine i stalnog slusanja i gutanja okoline kritika tipa ''Ti nista ne ucis, ti samo dangus.'' i ''Vidis da ne mozes studirati, lenja si'' i ''Ti to ne mozes, ispisi se pa da nadjes posao sa srednjom skolom'', pocele su mi sve vece blokade a zasicenjost ucenje je bilo sve vece da bi na kraju polako postajala ''tempirana bomba''. Stamje ''tempirane bombe'' je uzasno, stalno su napet i nervozan kao da si na iglama da vapis za smehom jer ti je dosta svega.
           Evo saveta sta uraditi kada se ne uspe upisati u sledecu visu godinu studija, nemojte ponavljati moje greske:
       1. Kada prodje upis u sledecu visu godinu studija i obnova prosle, otidjite negde van grada na 3 do 7 dana da odmorite i duh i telo bez knjiga za ispit. To je jako vazno, drugim akivnosti (setnjom, oblizaka, plivanje, planinarenje, rad na polju ...) cete se osloboditi svih nakupljenih stresova i napetosti tokom protekle godine a oseticete da ste uradili nesto korisno i lepo. Kada se vratite, bicet mnogo odmorniti i spremniji da kvalitetnije spremate neki predmet (kolokvijum ili/i ispit). Tu sam gresku napravila, nisam otisla ni kod bake i tetke i strica sa oceve strane a niti kod tetke i rodjaka sa majcine strane na 7 dana kada je prosao upis u sledecu godinu studija i upis obnove godine. Rezultat te moje greske je bio mentalni i psihicki umor i zasicenost ucenjem za ispite da nisam mogla ni da ucim strane jezike. Resenje za moju gresku sam uvidela kada sam otisla u posetu mojoj sestri na par dana, vratila sam se mnogo odmornija i spremnija da za nove radne pobede nego pre.
      2. Organizujete se sa prijateljima da bar jedno nedeljno se okupiti negde i provedete (bioskop, pozoriste, utakmica, obilazak grada, okupljane oko logorne vatre, setnja ...), odrzacete prijateljstvo a dobicete samo dobro raspolozenje i uciniti korak ka sprecavanju stanja ''tempirane bombe''. Svaki izlazak je jedan vid ventila za svaku osobu, moja greska je bila sto sam se zatvarala u sobu sto mi je vise stete nego koristi donosila a kontakte sa prijateljima sam polako prekidala i gubila. Ovu moju gresku sam uocila kada sam se vratila iz kampa kojeg je vodio Aleksandar Ratko Portnoj, vajar i porodicni prijatelj. Rezultati te moje greske su bili nesrecnosti, usamljenost i jako slab ucinak na ispitima. Videcete i sami, mnogo bolje i kvalitetnije cete uciti i uspesnija polagati ispite.
      3. Kada dodje letnji rasput, obavezno otidjite negde na nedelju-dve dana izvan grada (banja, selo, planina, jezero, more ...) da se mentalno i fizicki odmorite. Ovde je najvaznije da ne mislite na ispite i nosite knjigu za ispite jer necete kvalitetno odmoriti zbog stalnog posecanja da trebate da ucite, sto ce vas jos vise depremite i poremeteti odmor i prikupljanje snage i energije za nove radne zadatke. Uvek kada sam nosila tokom osnovne skole i srednje, knjigu za ucenje na odmor uvek se desavalo da se kvalitetno ne odmorim jer sam stalno mislila na ucenje a nisam mogla da pamtim od visokih temperature kada sam sela da ucim. Shvatila sam da sam napravila greske, nosenja knjige na odmor tokom osnovne i srednje i zatvaranja u sobu i tokom leta sa ciljem da sto bolje spremim neki kolokvijum ili ispit, analizirajaci postupke tokom skolske godine i rezultate moje rodjake i mene.Ona je svakog letnjeg raspusta negde bila na nedelju-dve dana i imala super rezultat na ispitima, dok sam ja ostajala zatvorena u sobu i ucila celog leta i na kraju imala sam mnogo losiji rezultat na ispitima od nje.
         Sve vas molim da moje greske ne ponovite, sebi cete ustedeti vreme za kvalitetnije spremanje ispita i uspesnije polaganje ispita i imacete bolju organizaciju vremena. Da sam pre shvatila ove moje greske i ispravila, odavno bih postala diplomiranji inzenjer poljoprivrede i samo nebo bilo bi mi granica. Ne zalim se vec kazem kakvu sansu sam propustila, placam za to. Dobra stvar je to sto sam shvatila pre nego sto je bilo kasno, sada sam jako blizu diplomskog rada.

KADA SE NE POLOZI KOLOKVIJUM (ISPIT), STA ONDA URADITI?

                 Studentima (vecini) bila dilema sta uraditi kada se ne polozi kolokvijum ili ispit da bi sledeci put isti polozili, isto pitanje sam i ja imala do pre neku godinu. Bilo je pravo mucenje traziti odgovor na ovo pitanje bez pomoci iskusnije osobe, koja je vec to prosla. Ja sam svoju pomoc nasla u rodjacima koji su tokom studiranja imali predmete polozene iz prvog puta i i predmete polozene iz vise puta. trebalo mi je vremena da skupim snage da ih pitam i vremena da shvatim sta su mi govorili. Nikada nisam krivila asistenta (profesora) sto nisam polozila kolokvijum (ispit), znala sam iz dubine duse da sam sama kriva sto nisam polozila neki kolokvijum (ispit).
                Prva moja greska je bila sto nisam sakupljala informacije od kolega i asistenta (profesora) sta se treba znati na kolokvijumu (ispitu), protrosila sam dosta sate ucenja na infromacije koje nisu bile potrebne i vazne.
               Druga moja greska je sto se nisam prvo odmorila pa onda prekontrolisala da li sam procitala svaku vezbu (svako predavanje) tokom spremanja kolokvijuma (ispita) nekog predmeta, odmoran i ''hladne'' glave se mnogo bolje i kvalitetnije zavrse analize spremanja kolokvijuma (ispita) jer inace se donose pogresni rezultati analize zbog umora i ''vrele'' glave od stresa i napetosti.
                Treca moja greska je sto nisam odmah po kolokvijumu (ispitu), kada svi studenti koji su izasli na kolokvijumu (ispitu) odu ili kada su rezultati, da zamolim asistenta (profesora) da mi pokate rad i da mi kaze gde sam pogresila, asistent (profesor) ima bolji i objektivniji pogled na nase znanje neke materije mego sto mi imamo i jedan od ciljeva asistenta (profesora) jeste da studenta sto bolje nauci nekoj materiji i da tu materiju sto bolje student razume. Verovatno ce neko pomisliti da postoje i mrgudi medju asistentima i profesorima, da se ne sme  prici njima a kamoli pitati ih nesto. Sretala sam tokom zivota i srecem ih jos dosta razlicitih ljudi po naravima, sama sam se uverila da svakome prije lepa i ljubazna rec. Kada sam pocela da koristim mogucnost konsultacije i pitam da vidim rad i da mi kazu gde sam pogresila, bolje i lakse sam spremala kolokvijum (ispit) za sledeci termin jer sam znala gde sam gresila i trudila se da te greske ispravim. Rezultat koriscenja konsultacija i pistanja kada ne polozim kolokvijum (ispit) je bio uvek na kraju polozen kolokvijum (ispit).
               Cetvrta moja greska, sto je jos uvek ispravljam, je sto na kolokvijumu (ispitu) pisem i pricam mnogo opsirno umesto sazeto i jasno i fokusirano, moze se mnogo reci i sa malim brojem reci. Cesto se setim price moje mame kako je jedan iz razreda (sada je pisac ili novinar) jednom na pismenom zadatku iz srposkog dobio najvecu ocenu na radu sa par redova a drugi iz razreda je na pismenom radu od  5-6 strana mnogo nizu ocenu iako su obojima imali bogat recnik. Pitao je nastavnika srposkog zasto je to tako, nastavnik mu je odgovorio da je pisao opsirno i ne fokusirano.
                Tri greske sam ispravila, polozila sam veci deo ispita na fakultute. Kada ispravim i cetvrtu gresku, to ce biti za mene malo veca pobeda jer cu kvalitetnije trositi svoje vreme i navicu se da pojednostavim sve u zivotu. Dosadanjim komplikovanjem tako jednostavnih stvari, zestoko sam sebi iskomplikovala zivot (sve je povezano ili na ovaj ili onaj nacin).
                 Komplikovanjem sasvim jednostavnih stvari se ne pravimo pametnim pred drugim vec glupim, to sam okusila na mojoj kozi.

ZIVOTNI PUT DO CILJA JE KRIVUDAVA LINIJA, PUN USPONA I PADOVA; SVI MOZEMO OSLOBODITI HEROJA U SEBI

                Zivot mi je stalno pokazivao da je pun dobrih i losih iznenadjenja i trenutaka, kao i uspena i padova. Dugo sam razmisljala zasto je to tako, nisam razumela zasto to tako. Pocela sam misliti, zbog price mojih stari o uspesnim osobama, da su mi sudjeni losa vremena i nesreca i padovi. Nesvesno sam pocela sama sebe gurati u provaliju nesrece i tuge, bilo mi je jako tesko sto se pokazivalo i na moj ucinak u svakom segmentu zivota. Nesto u meni mi nije dalo da odustanem, govorilo mi je da sam vrednija i bolja nego sto mislim.
                Kada sam dosla do presudnog trenutka za moje fizicko zdravlje (stalno sam se razboljevala i pretilo da dobijem jacu bolesti, bilo me briga sta i koliko jedem, zatvorila se u kucu ...), mama i ja smo cule da postoji organizacija koja ovde dva cela dana drzi predavanja iz SILVA METODE. Otisla sam na taj kurs od dva dana, upoznala sam mnoge ljude koji su imali slican problem. Jedna od lekcija je bila da je ZIVOT (ZIVOTNI PUT)PUN USPONA I PADOVA i da nije RAVNA LINIJA, tu sam naucila da je VAZNO USTATI KADA PADNES I VIDIS GDE SI BIO PRE. Naucila sam da tim pogledom mozes da vidis koliko si napredovao od trenutka kada si krenuo, to ce ti dati snage da krenes dalje. Kada sam pocela da primenjujem u svom zivotu sve sto sam tamo naucila, pocela sam primecivati promene na bolje u svakom segmentu mog zivota. Svaka rec je bila na mestu, bili su u pravu. Posle mesec-dva dana, cula sam cele price o uspesnim osobama, shvatila sam da i uspesni imaju zivot pun uspona i padova. Posle dva-tri meseca, primetila sam da se mnogo zdravije hranim nego pre i da sam fizicki zdravija iako sam nosila ograman teret na sebi.
               Verovatno je neko od vas nekada cuo pesmu ''Hero'' (Heroj), koju izvodi Maraj Keri, mozda je cuo/la rece te pesme a mozda nije ni obracao paznju. Ova pesma je puna istinosti, u to sam se sama uverila. Svako ima u sebi heroja, koji treba da se oslobodi a sto mi samo odlucujemo. Nikome nije bilo i nece biti lako da ostvari svoj SAN (CILJ), ni jedan put ka bilo kom cilju nije lak jer ima dosta prepreka razlicitih velicina i latica cveca. Kada je tesko, svako moze snagu i motivaciju naci kada uroni u svoju licnost i san sto sanja i kada je budan.
               Roditelji su odavnina zeleli sve najbolje za svoje dete ili svoju decu, ponekada iz te zelje su pravili greske. Od silne zelje da im dete ili deca budu najbolja, nesvesno su ih gurali ka onome sto NIJE BILO INTERESOVANJE ILI SAN tog deteta ili te dece. Da bi udovoljilo dete roditeljima i da budu ponosni na njega ili nju, nesvesno i polako je gubito put ka spoznaji KO JE ONO U SUSTINI BICA (koji su njegovi ili njeni taleti, koje kvalitete ima, sta zeli kada poraste ...). Kada udje u tinedjerstvo, ono ne prati svoju put razvoja licnosti vec prati i menja se po kalupu koji daju mediji i drustvo i postaje KOPIJA a ne ORGINAL. Isti slucaj sam i ja imala sa svojim roditeljima, zeli su da budem najbolja u muzici i da nastupam po svetu i televiziji a ja sam znala da mi je SAN drugaciji i vodi me na drugu stranu (uvek sam naginjala ka pisanju, pomaganju drugima a muzika mi je uvek bila hobi i stvar za dusu). Ttrudila sam da im zadovoljim. zelela sam da budu ponosini na mene i na moj uspeh. Kako je vreme prolazilo a ja se sve jace truda ulagala, sve sam vise dozivljavala ne uspeh i bila sve nesrecnija i nesrecnija. Dosao je trenutak odluke sta dalje i na tom pitanju, shvatila sam da sam pocela da ZIVIM PUNIM PLUCIMA tek kada sam krenula da ZIVIM SVOJ ZIVOT sa strahom da moji nece hteti prihvatiti tu moju odluku.
               Strah (jedan ili vise) je bio i bice sastavni deo zivota svakoga od nas, heroji se suocavaju sa strahom a kukavice beze od njih. Suocavanjem sa strahom, razvojimo se i postajemo bolje osobe. Strah nas koci  da stignemo gde smo krenuli ukoliko mu dopustimo, mi samo mozemo strah pretvoriti u pokretac.
               ''Nista nije gotovo, dok ne pobedim'' -  Lesli Braun
               ''Nije vazno koliko jak udarac mozes da das vec je vazno koliko jak udarac mozes primiti i ustati da bi krenuo dalje.'' - film Roki V 

NIKADA NIJE KASNO DA UPOZNAS DOBRE I ISKRENE. PRIJATELJE

                      Dobri i iskreni prijatelji su mi falili jos kada sam bila malo dete, odbacivanja su mi se smucila jos kao malom detu. Stalno sam se pitala ''Zasto ja ne mogu da imam iskrene i dobre prijatelje kao svi ostali?'', stalno sam trazila odgovor na to pitanja a odgovora nigde nije bilo. Naslucivaka san da je razlog zasto nemam iskrene i dobre prijatelje moja govorna mana, jako mi je bilo vazno da je nemam vise. Kada sam pocela da sve tecnije i tecnije da govorim, to je zelja da i ja imam iskrene i dobre prijatelje bila sve jaca i jaca. U silnom trudu da nadjem svoje dobre i iskrene prijatelje, pocela se ishkazivati cinjenica da nemam sposobnost komunikacije sa drugim ljudima i postojanja straha u komunikacije zbog silnih ruganja i odbacivanja.
                Tokom drugog i treceg razreda osnovne, nasla sam prijatelje sa kojima se pocela lepo druziti. To drustvo sam izgubila a da nisam bila svesna zbog moje glupe odluke da budem po merilu losih vrednosti koji su vladale devedestih godina, ostala sam sama do fakulteta sa dosta rana na srcu. Na sredini srednje, potpuno i iz dubine sam shvatila koje sam dobre priajtelje izgubila zbog svoje glupe zelje da budem po tadasnjim merilima drustva rusuci ono sto sam u bicu.
                  Na prvoj godini, upoznala sam cetri dobre osobe sa kojima sam postala dobra prijateljica. Opet strah da im naporna i sramota sto nisam uspela sa njima upisati i trecu godinu me malo vise odvojilo od njih, one su primetile i shvatile. Nisu odustajale od naseg prijateljstva, davale su mi na znanje da me smatraju za prijateljicom i da im nisam naporna a niti im smetam u drustvu. Internet mi pomaze da odrzavam kontakt sa svima njima.
                  Prvi kompjuter smo kupili septembra 1999.godine, a prvi program za komunikaciju smo instalirale oktobra 1999.godine i pocela da ga koristim. Od tog trenutka, pocela sam razvijam sebe i svoju komunikaciju. Bilo je dosta odbijanja i vredjanja na tim programima, nisam odustajala jer sam uvek imala nadu da cu i ja naci svoje dobre i iskrene prijatelje. Posle nekoliko godina i upoznavanja raznih dobrih i losih osoba, upoznala sam Aleksandra Aleka koji mi je postao najbolji prijatelj. Na jednom od njegovih rodjendana, upoznala sam Sandru koja mi je sada dobra prijateljica. Pre dve godine, upoznala sam Dejana koji mi je postao iskren i dobar prijatelj.
                  Dosta puta su mi stari govorili da ne trebam brinuti sto ne mogu naci prijatelje u vrticu i osvnovnoj, iskrene i dobre prijatelje mogu naci i kasnije kada odrastem i diplomiram. Sada shvatam reci svojih starih kada imam tri iskrena i dobra prijatelja i upoznajem ih jos. Svakog meseca idem negde i cujemo se po jedan ili dva puta a ponekad i vise. Svako okupljanje drustva ma kakvo bilo (kafa, pice, kocice, pivo ili u grad) je fenomenalan provod, salimo se i otvaramo se jedno drugome bez straha da ce ta ispovest biti zloupotrebljena ukoliko dodje do neke svadje.

PUT KA SAVLADAVANJU MUCANJA I DRUGIH GOVORNIH MANA

                Put od starta od cilja nikada ni na kom polju (sportu, umetnosti, ekonomiji, skolovanju, oblikovanju tela ...) nije bio lak, mnogo lakse se prelazi taj put kada se ima pored sebe osoba koja je vec zna taj put i zna ga u sitne detalje. Vazno je naci pravu osobu za prelazak tog puta puno izazova i prepreka, osobu u koju ces imati poverenja i veliki oslonac. Do pronalazenja te prave osobe, predje se veliki put i upoznaju se razliciti ljudi i razlicite metode.

                 Od kada san se rodila do naseg punoletstva, moja mama je uvek trazila dobre strucnjake koji meni i sestri mogu pomoci oko necega, Desava se i sada trazi strucnjake iako smo obe odrasle i posobne osobe. Njena borba da mi pomogne da savladam mucanje nikada nije prstajala, voodile me svuda po celoj ex Jugoslaviji gde je cula da je neko pomocu neke metode savladao mucanje. Vodila me lekaru da proveri da li postoji neki organski uzrok mom mucanju, posto sam se rodila sa obavijenom pupcanom vrpcom oko vrata. Mnogi su joj se divili zbog snage i upornosti, nikada nije volela status skvo (''mozda je ovo a mozda je ono''). 

                 Rodjaci i ostali u okolini su u zelji da mi pomognu oko izgovora reci prekidali me u trudu da izgovorim neku recenicu kako sam ucila da treba u Institutu u Jovanovoj ulici, bolelo me je. Uvek sam htela i trudila se da sama (bez icije pomoci u izgovoru) izgovorim svoje misli, borila sam se svom snagom. Drugi ljudi iz okoline nisu imali nerava i vremena da me saslusaju, pa sam pronasla resenje u brzom govoru kojim je govorio i govori jos jedan moj rodjak. 

                  Posle dugog trazenja kvalitetnog resenja i razlicih metoda koji su davali jako mali rezultat, vise sile su sredile da leta izmedju prvog i drugog razreda upoznamo osobu koja ce mi na pravi nacin pomoci da savladam mucanja. To je bila profesorka Radmila Savic (u jednom od prethodnih postova sam govorila o njoj), prava dama u drzanju i izrazavanju. Zbog iskustava sa isprobanim metodama i rada sa tim strucnjacima, bila sam skepticna u vezi nje i njene metoda. Kako je vreme prolazilo i moj rad sa njom, pocela sam da razvijam poverenje u nju i kao osobu i strucnjaka. Razvoj mog poverenja u nju je doveo da se postali vidljiviji rezultati rada na mom govoru, bila sam ispunjena. Pored vezbi govora i disanja, profesorka Savis je obracala paznju i da me nauci i uranotezenoj ishrani i fizickoj aktvnosti a i damskom ponasanju. Svako od nas joj je bio jednako drago, bilo joj je stalo da svako od nas pobedi svoje mucanje i da ima gospodstvene navike ponasanja (drzanja) i izrazvanja i zdrav stil zivota. Niko od nas nije imao razloga za sumlju, ona je svaki dan imala navike kojima nas je ucima (rano je legala, rano je ustajala, setala se, radila jogu, imala je uravnotezenu ishranu). Svaki ucenik je imao obavezu da ima uradjen zadatak i date veze za sledeci cas. Zahvaljujuci njoj, naucila sam mnoge pozitivne stvari koji mi i sada koriste i sto me karakterisu kao damu.

                 Profesrka Savic je posvetila svoj zivot pomaganju drugima da pravilno pobede mucanje, stvorila  je i masainu gde pritskom na dugme se upali neko slovo a dole je bilo parce razmnog materijala i razlicito uvijenog metala. Tu je masinu koristila za vezbu (na kraj casa), ne znam gde je ta njena masina (izum) sada a bilo bi velika steta da je na djubristu. Ne znam da li se njen metod izucavam na smeru za logopediju, trebalo bi jer je pomogla bezbroj ljudima tom njenom metodom i pristupom i promenila im zivot na bolje. 

MUCANJE I DRUGA VRSTA GOVORNE MANE NISU ZA STID NITI SU NE POBEDIVE

     Tema mucanja i drugih govornih mana nije toliko javno obradjena, kao i ponasanje okoline prema osobi koja muca ili ima neku govornu manu. Cesto ljudi od ne znanja sta je govorna mana i kako nastaje povredjuju ljude koji imaju tu manu (neku vrstu govorne mane) zaleci ih ili vredjajuci sto ne mogu tecno i razgovetno izgovaraju reci. 

       Ja sam imala tu priliku da sam postala i bila tokom detinstva i odrastanja zrtva diskreminacije, grubih reci i ponizavanja, desava se da i sada budem zrtva diskreminacije. Sve te reci uvrede i ponizavanja su me bolele i bole i danas, a to ljudi ne primete. Zaboli me i danas kada me neko sazaljeva sto zamucam na nervnoj bazi (kada me jako boli stomak, kada sam jako nervozna ...), ima jos osoba koje me odbacuju samo zbog mucanja. 

       Da mucanje i druge govorne mane nisu za stid, shvartila sam tek kada sam cula i procitala price o velikim ljudima vaznih za istoriju koji su imali neku govornu manu. Tokom odrastanja, saznala sam za jos dva umetnika koji su mucali a predivne pesme stvarali. Najveci govornik stare Grcke je mucao, pobedio je mucanje dovikivanjem sa talasima i postao najveci govornik. 

        Mucanje i druge vrste govorne mane nisu ne pobedive, shavitila sam tokom odlazenja kod profesorke Radmile Savis (sada pokojne) na govorne vezbe. Secam se kao da je juce bilo, ona je svaki cas posvecivala disanju i ritmici i smirenosti. Ucila nas je i da pazimo sta jedemo i pijemo, nije volela gazirano pice i brzu hranu (virsli, hamburgera ...), Ucila nas je i da svaki dan budemo fizicki aktivni (setamo se, radimo fiskulturu). Dugo sam se pitala ZASTO, razlog ZASTO je bila protiv gaziranih pica i brze hrane sam shvatila tek na fakultetu kada mi je jedna profesorka rekla da je profesorka Savic radila ispitivanje uticaja voca na glasne zice zajedno sa profesorom kome je bila ona (ta profesorka) asistentkinja. Primenjujuci ono sto me ona ucila, mucanje se ne primecuje. 

      Hvala Vam profesorka Radmila Savuc, ma gde god bili sada na nebu.

KADA IZGUBIS SEBE, KAKO PRONACI PONOVO SEBE

     Dosta puta se cuje od starih ''Kada izgubis SEBE, nisi vise SVOJ. Izgubio si sve.'' Upravu si, covek kada izgubi SEBE (svoje ''JA'') zbog prihvacanja nekog drustva ili osobe se izgubi i vise ne zna kuda ide i gde zeli da stigne.
     Kao tinedjerka, pocela sam gubiti sebe i sve se dobre manire sam smatrala za losim jer sam svojski pokusavala da me prime neki ljudi iz razreda. Nisam htela vise da budem usamljenja i odbacivana, zelela sam budem deo nekog drustva. Penjajuci sebe da bi me to drustvo prihvatilo, nisam videla da vec imam drustvo kulturnih i pametnih ljudi koji me prihvataju bez obzira na moje mucanje. Dugo se kajem i krvo mi je zbog tog mog slepila, svaka od njih je uspela u svom zivotu (ostvarila svoj cilj).
     Kaznjavala sam SEBE raznim dijetama i jelim, iako nisam gojazna bila, jer smatrala da sam gojazna gledajuci devojke iz tog drustva i sa televizije. Shvatila sam da sam SEBE izgubila; da to nisam JA, da to nije MOJ ZIVOT; sredinom srednje skole kada sam osetila da se ne osecam zivom i da sam jako tuzna i nesrecna. Bila sam uvek ismejana i izigrana od slicnih ljudi tom drustvom, uvek sam ostajala sama sto me je jako bolelo a osmehom sam skrivala bol.
     Kada sam shvatila da ce mi srce puci i moja glava sa njim, shvatila sam da sam na vaznoj prekretnicu zivota - ili cu pronaci SEBE ili cu se odati nekom poroku da pobegnem od tuge i bola. Dugo i detaljno sam razmiljala, odlucila sam da opet pronadjem SEBE i da izgradim sto bolju licnost od sebe. Ni jedan tren nije bio lak, bilo je teskih izazova ali sam znala da trebam istrajati zbog SEBE SAME pa onda zbog mojih u familiji. Snagu i motivaciju sam nalazila u pricama o mojim pretcima, koje sam slusala od roditelja i rodjaka, kako se nisu dali i u najtezim vremenima. Nisam smela odustati a ni pokleknuti zbog tih velikih ljudi, nisam zelela da se sramote.
          Kada sam krenula u ponovno traganje za svoje ''JA'' pa do sada, imala sam podrsku svoje porodice (iako ponekad tako nije izgledalo). Prvi korak je bio da sa znam odgovor ''Ko sam ja, uposte?'', posle su dolazila mnoga druga pitanja kao da su vezana jedno za drugo (Da li sam vredna zivota? Zasto su me ucim svim dobrim i lepim manirima? Koji su moji zivotni ciljevi? Da li i ja mogu stvoriti i imati iskreno i dobro prijateljstvo? Kuda idem i sta zelim biti? ...).
     Rad na vajanju i promeni moje licnosti ka boljem, traju jos uvek. Kako idem ka sto boljoj licnosti (boljim osobinama), tu su jos teze prepreke koje trebam savladiti. Kako sve cistije vidim svoj cilj a na cilju nagradu, to su sve manji bolovi od predjenih prepreka i teskih vremena.

PAR RECI O MENI I ZASTO PISEM BLOG

 Zdravo,
Moje ime je Vera, stanovnik sam Beograda od svog rodjenja.
Verovatno se pitati zasto se pojavila jos jedna osoba koja pise blog, ima dosta blogera koji pisu o nekom segmenta zivota. Dugo sam razmisljala da li da krenem u ovaj posao blogera, bilo dosta razloga ZA i PROTIV a najvise pitanje ''KOME CE PRICA O MOM ZIVOTU POMOCI DA ISTRAJE U NJEKOM CILJU?''. Odlucila sam, bilo je tesko, moj zivot je od pocetka postojanja na ovoj planeti bio i jeste put pun trnja i prepreka. Bicu srecna ukoliko bar jednoj osobi pomognem da krene da zivi SVOJ a ne TUDJ zivot, grozan je zivot kada si senka necije licnosti i zivis tudj san.
Pozdrav