Danas se dogodilo nesto sto me pogodilo, radnice u jednoj prodacnici su se podrugljivim recima i ponasanjem preko starom coveku obolelom od Parkinsonove bolesti. Imala sam osecaj da su to u cilju da pobune druge klijente te prodavnice jer se on sporo kretao zbog bolesti po prodavnici kupujuci potrebne namernice. Slobodna radnica se nije makla sa mesta da mu pomogne da uzme zelje proizvode, sto me je kao covek povredilo i prisetilo na skolske dane kada sam bila u slicnoj poziciji zrtve podrugljivanja. Pokrenula se ta slobodna radnica cim je zena, koja je pomagla njemu po prodavnici da stavi u korpu zeljene namernice i da je prenese do kase, rekla ''Neka neka od vas pomogne coveku da uzme te . Kada sam platila svoje namernice, nisam mogla da odem kuci dok tom coveku ne pomognem do kraja (i da mu odnesem kese na namernicama i pomognem da ode svojoj kuci) jer sam osetila da mu trebam pomoci. Tim cinom pomoci sam pokazala da sam VECI COVEK od tih radnica u toj prodavnici.
Da li smo stvarno postali bezosecajni i gladni prema vidno bolesnim osobama, kojih godina bile?
Gde se izgubila ona ljudskost (saosecanje, briznost, spremnost da se pomogne i fizicki ...) u ponasanju prema drugoj osobi kojih godina bila?
Cesto cujem ''Svako se rodi i umre sam.'', uvek me zivot dokaze da to nije tacno. Da bi se rodio, dvoje moraju da ucestuju u tvom stvaranju. Tokom razvitka u majcinom stomaku, ti si samim tim sa svojoj majkom i nisi sam. U momentu dolaska na OVAJ SVET, tu su i lekar i babica a ponekad se desi da su tu i drugi medicinski radnik (kao sto je anesteziolog) i tvoj otac. Kada izadjes sa majkom iz operacione sale, sacekaju te blizi rodjaci kojima je srecu donela tvoje rodjenje. Tokom odrastanja i skolovanja, nisi sam ni u vrticu niti tokom skolovanja. Kada dodje SUDNJI DAN (DAN ODLASKA NA ONAJ SVET), tada je tu tvoj kucni ljubimac ili najblizi ili najbolji prijatelj ili kolege ili neznaci (jer se to dogodilo iznenada van tvog stana). Covek ne moze dva datuma i dve stvari ne moze kontrolisati, kada i gde ce se roditi i kada i gde preminuti.
Samoca je grozna stvari, ni najvecem neprijatelju ne bih pozelela da oseti samocu. Za koje nisu upoznali SAMOCU, zamislite da ste na pustom ostrvu SASVIM SAMI vise od godinu dana gde nema ni zivotinja. Kada se doda i USAMLJENOST, dobija se siguran put u depresiju i sve sto ona donosi.
Dobro su stari rekli ''Sve se vraca, sve se placa.''. Kada dobro ucinis nekome, dobro ce ti se vratiti. Kada lose uradis nekome (povredis ga, uvredis ga...), ocekuj da ce ti se zlo vratiti trostruku.
Uvek je bilo i bice i u stanovnicima Srbija zlih i podmuklih ljudi, bili su u velikoj manjini (pojednici) i ostali su se klonili njih (po prici mojih predaka). Deca su se vaspitavala da cene i postuju starije i pomazu drugima u nevolji (i fizicki), a i stariji su postovali i voleli decu (svoje potomke).
Gde se izgubilo to medjusobno postovanje i cenjenje i ljudskost?
Da li su desavanja iz devedestih dvadestog veka i to pokvarile?
Bez osobina covecnosti (ljudskosti), drustvo propada a da ne primecuje. Kada pomognes drugome, ti se dobro osecas i VRATA USPEHA I SRECE I BLAGOSTANJA su ti otvorena.
Da li smo stvarno postali bezosecajni i gladni prema vidno bolesnim osobama, kojih godina bile?
Gde se izgubila ona ljudskost (saosecanje, briznost, spremnost da se pomogne i fizicki ...) u ponasanju prema drugoj osobi kojih godina bila?
Cesto cujem ''Svako se rodi i umre sam.'', uvek me zivot dokaze da to nije tacno. Da bi se rodio, dvoje moraju da ucestuju u tvom stvaranju. Tokom razvitka u majcinom stomaku, ti si samim tim sa svojoj majkom i nisi sam. U momentu dolaska na OVAJ SVET, tu su i lekar i babica a ponekad se desi da su tu i drugi medicinski radnik (kao sto je anesteziolog) i tvoj otac. Kada izadjes sa majkom iz operacione sale, sacekaju te blizi rodjaci kojima je srecu donela tvoje rodjenje. Tokom odrastanja i skolovanja, nisi sam ni u vrticu niti tokom skolovanja. Kada dodje SUDNJI DAN (DAN ODLASKA NA ONAJ SVET), tada je tu tvoj kucni ljubimac ili najblizi ili najbolji prijatelj ili kolege ili neznaci (jer se to dogodilo iznenada van tvog stana). Covek ne moze dva datuma i dve stvari ne moze kontrolisati, kada i gde ce se roditi i kada i gde preminuti.
Samoca je grozna stvari, ni najvecem neprijatelju ne bih pozelela da oseti samocu. Za koje nisu upoznali SAMOCU, zamislite da ste na pustom ostrvu SASVIM SAMI vise od godinu dana gde nema ni zivotinja. Kada se doda i USAMLJENOST, dobija se siguran put u depresiju i sve sto ona donosi.
Dobro su stari rekli ''Sve se vraca, sve se placa.''. Kada dobro ucinis nekome, dobro ce ti se vratiti. Kada lose uradis nekome (povredis ga, uvredis ga...), ocekuj da ce ti se zlo vratiti trostruku.
Uvek je bilo i bice i u stanovnicima Srbija zlih i podmuklih ljudi, bili su u velikoj manjini (pojednici) i ostali su se klonili njih (po prici mojih predaka). Deca su se vaspitavala da cene i postuju starije i pomazu drugima u nevolji (i fizicki), a i stariji su postovali i voleli decu (svoje potomke).
Gde se izgubilo to medjusobno postovanje i cenjenje i ljudskost?
Da li su desavanja iz devedestih dvadestog veka i to pokvarile?
Bez osobina covecnosti (ljudskosti), drustvo propada a da ne primecuje. Kada pomognes drugome, ti se dobro osecas i VRATA USPEHA I SRECE I BLAGOSTANJA su ti otvorena.
Нема коментара:
Постави коментар