DA LI OSOBA MOZE OSTVARITI SVOJ SAN I PORED SVIH "IZNENADJENJA'' ZIVOTA?

             Da li umemo se snaci kada nam se nesto dogodi (bolest teza od gripa i prehlade, slomimo neki deo ekstremiteta, dobijemo novog clana familije, izgubimo dragu osobu ili clana familije ...)?
             Da li dozvoljamo novim situacijama i promenama u zivotu da nas sprece ili nas ojacaju na putu ostvarenja sna?
             Da li ocekujemo neocekivano?
             Da li plivamo kao riba kroz zivot?
             Da li smo spremni za "iznenadjenja" koje nam zivot "priredjuje"?
             Da li je ocajavati i dignuti ruke od sna ili nastavimo dalje mudriji i jaci i razvijeniji kada nam se desi neko zivotno "iznenadjenje"?
             Da li smo spremni za "iznenadjenja" sto na zivot "priredjuje"?
             Da li zivotna "iznenadjenja" vidimo kao lekacija ili kazna?

             Razmisljala sam o ovim, i o svemu sto mi se desilo do sada; otkrila sam neke stvari (informacije) o sebi. Dobro sam se snasla u nekim "iznenadjenjima", u nekim sam se lose snasla a u nekim nekako. Neka zivotna "iznenadjenja" sam videla kao lekciju zivota a neke kao kaznu, iz "lekcija" sam ucila i postajala mudrija i jaca a "kazne" patila sam i pitala se sta sam uradila da me stigne kazna i kako to da ispravim. Svaki dogadjaj (dobar i los) je ostavio traga u meni, ponekad sam se snalazila da nastavim dalje a ponekad ne.
         
             Zahvaljujuci naucenog na obuci, koju sam vec spomenula u prethodnim tekstova, shvatila sam da je svako "iznenadjenje" jedna nova zivotna lekcija. Svaka zivotna "lekcija" je sansa da postanemo i jaci i mudriji i razvijeniji kao licnost a ne "kazna", zavisi od nas samih da li cemo je iskoristiti i koliko ili ne.

             Kada su mi otkrili tromb i miome, koje sam dobila od velike kolicine jakih stresova; pocela sam razmisljati o onome su rekli predavaci na obuci (o ocekivanju neocekivanog i plivanjem kao riba).

              Sta znaci "ocekuj neocekivano"?
              Sta znaci "plivati kao riba"?

              Posle dugog razmisljanja, pocela sam shvatati sta znace "ocekuj neocekivano" i "plivaj kao riba".

• Iznenadjenja su neocekivana, bila  prijatna ili ne; zivot je ispunjen njima kao sansa da rastemo i jacamo i postanemo mudriji i bolji kao osoba. 
• Svako od nas je ucio u osnovnoj skoli ili je od nekoga u okolini u kakvim vodama zive, kao i kakvi su uslovi yivota. Da bi prezivela, koristi mozak da uslove spoljasne sredine iskoriste za svoju korist a oci da vide svaku fizicke prepreke (alge, stene, kamenje ...). Riba stigne so svog cilja, izuzev kada bude ulovljena.

             Kada sam od bolova i bolesti pala u postelju oktobra 2016-e, pocela sam da razmisljam da li cu moci te godine poloziti poslednji ispit i odbraniti diplomski rad sto je bio moj cilj za oktobar i novembar 2016-e. Bilo mi je jako vazno i tesko jer nisam mogla ostvariti, u to vremene sam nastavljala sredjivanja i izbacivanja ne potrebnog svog i tudjeg "tereta".

            Posle nekog vremena, setila sam reci rodjake i prijatelja da se moze ostvariti cilj (san) kada zarko zelis i uporan si i strpljiv. Pocela sam da verujem da mogu odbraniti diplomski rad  do kraja ove 2017-e godine. Diplomski rad sam vec imala uradjen, samo mi je ostao jos jedan ispit da polozim (pismeni i usmeni deo), prohodala i ustala sam zahvaljujuci vezbama i radu sa fizioterapeutom koji je sestrin prijatelj iz razreda iz srednje skole. "Podigao" me je (sama sedam i ustajem, hodam ..), pocela sam da vracam onu samostalnost i sigurnost u kretanju i obavljanju svakodnevnih obaveza - tako sam srecna i njemu jako zahvalna. Pocela sam citati poslednji ispit (koji sam vec spremala tj. ucila) krajem oktbra 2017-e pored vadjenja krvi za koagulacijsko vreme i alubime i razne kontrole. U novembru 2017-e, polozila sam i poslednji ispit. U decembru 2017-te, obranila sam diplomski rad.

              Pored svih "izazova" i "iznenadjenja" koje mi je zivot priredjivao, uspela sam da ostvarim svoj cilj - DA POSTANEM DIPLOMIRANI INZENJER POLJOPRIVREDE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO. 

ZIVOT?

   Šta je ZIVOT?

   Da li je trka da što brže stignemo na cilj na dugačkom putu koji ima kamenje različitih veličina novih šansi i novih mogućnosti i saznanja za još jedan uspeh ma koliki bio?

   Da li u toj trci ne otkrijemo sve lepote i mogućnosti nas samih?

   Da li normalan hod do cilja na dugačkom putu kada možemo da primetimo svaki kamen različite veličine nove šanse i nove mogućnosti za novi uspeh, kada otkrivamo sve lepote i mogućnosti nas samih?

    Da li je ravan put koji je potrebno preći trkom ili normalnim hodom?

    Da li pocenjujemo ili precenjujemo sopstven život i same sebe u postizanju ciljeva različitih veličina koje nam se postavljaju tokom života od samog rodjenja?

    Da li se sve stvarno dešava sa razlogom u životu i daje na novo saznanje?
   
    Da li stalno jurcamo jer smo primorani od okoline ili želimo da bude kao drugi ne prateći ritam sopstvenom bića?
   
    Da li smo svesni da su naše telo i nas um čine jednu celinu nas samih?

    Vezbe sa edukacije izbacivanja svih "kovcege" loših osećanja,  koje godinama založili ćutanju (čak i od samog početka kontakta sa osobama oko sebe), su mi pomogle da pocnem da otkrivam: šta je zivot za mene bio do tada, odgovore na razna pitanja koja su me mučila, "kovčege" pune loših osećanja iz različitih perioda. Ovi "kovcezi" su polako gušili i sprečavali da pokažem svetu umem i znam i mogu pošto su mi se: rugali što tečno ne govorim, ponizavali me što su primećivali da imam kvalitet koji me izdvaja od svih, psihički mučili što imam ciljeve i planove da se razvijam i kao osoba i kao profesionalac u zanimanju za koje se čvrsto odlučim ...
Sva ta psihološka mučenja su mi polako i sigurno slamala samopouzdanje u sebe samu i sigurnost da mogu ispuniti svaki mali cilj na putu zacrtanog velikog cilja (da postanem iskreno srećna i uspešna osoba koja ima i srećnu i stabilnu porodicu a da posao ne postavi).

   Polako sa povećanjem broja urađenih vežbi ovih edukacija, počela sam se razvijati i postajati bolja i jača i mudrija osoba. Počela sam i da: otkrivam odgovore na razna pitanja
što su me mučila u životu, shvatila da su istine reči "telo i um su JEDNO" što pre toga nisam bila svesna i "plaćala danak" (cureo mi nos iako nisam imala alergiju niti prehlada ili grip u bilo koje doba godine, "cas" sam bila gladna kao vuk - "cas" ni sam gladna što me je sprečavalo da bolje primenim naučena pravila uravnotežene ishrane od samog početka učenja ...) ....  Rad sa sobom nastavljam i dalje.

     ZIVOT  sam shvatala kao stalnu trku gde nema vremena ni za porodicu niti prijatelje ukoliko želiš biti uspešan jer su to radili neki iz moje okoline. Kada mi se desilo šta mi se desilo sa zdravljem i telom, shvatila sam da grešim.

    Na sva ostala pitanja, rado ću odgovoriti svakom ukoliko želi.

    I kada ti je teško, ne daj se i  ne odustaj od cilja jer uvek načina da uspes u nekom cilju i negde u tebi čuči i snaga i energija za taj uspeh.