Da li umemo se snaci kada nam se nesto dogodi (bolest teza od gripa i prehlade, slomimo neki deo ekstremiteta, dobijemo novog clana familije, izgubimo dragu osobu ili clana familije ...)?
Da li dozvoljamo novim situacijama i promenama u zivotu da nas sprece ili nas ojacaju na putu ostvarenja sna?
Da li ocekujemo neocekivano?
Da li plivamo kao riba kroz zivot?
Da li smo spremni za "iznenadjenja" koje nam zivot "priredjuje"?
Da li je ocajavati i dignuti ruke od sna ili nastavimo dalje mudriji i jaci i razvijeniji kada nam se desi neko zivotno "iznenadjenje"?
Da li smo spremni za "iznenadjenja" sto na zivot "priredjuje"?
Da li zivotna "iznenadjenja" vidimo kao lekacija ili kazna?
Razmisljala sam o ovim, i o svemu sto mi se desilo do sada; otkrila sam neke stvari (informacije) o sebi. Dobro sam se snasla u nekim "iznenadjenjima", u nekim sam se lose snasla a u nekim nekako. Neka zivotna "iznenadjenja" sam videla kao lekciju zivota a neke kao kaznu, iz "lekcija" sam ucila i postajala mudrija i jaca a "kazne" patila sam i pitala se sta sam uradila da me stigne kazna i kako to da ispravim. Svaki dogadjaj (dobar i los) je ostavio traga u meni, ponekad sam se snalazila da nastavim dalje a ponekad ne.
Zahvaljujuci naucenog na obuci, koju sam vec spomenula u prethodnim tekstova, shvatila sam da je svako "iznenadjenje" jedna nova zivotna lekcija. Svaka zivotna "lekcija" je sansa da postanemo i jaci i mudriji i razvijeniji kao licnost a ne "kazna", zavisi od nas samih da li cemo je iskoristiti i koliko ili ne.
Kada su mi otkrili tromb i miome, koje sam dobila od velike kolicine jakih stresova; pocela sam razmisljati o onome su rekli predavaci na obuci (o ocekivanju neocekivanog i plivanjem kao riba).
Sta znaci "ocekuj neocekivano"?
Sta znaci "plivati kao riba"?
Posle dugog razmisljanja, pocela sam shvatati sta znace "ocekuj neocekivano" i "plivaj kao riba".
Da li dozvoljamo novim situacijama i promenama u zivotu da nas sprece ili nas ojacaju na putu ostvarenja sna?
Da li ocekujemo neocekivano?
Da li plivamo kao riba kroz zivot?
Da li smo spremni za "iznenadjenja" koje nam zivot "priredjuje"?
Da li je ocajavati i dignuti ruke od sna ili nastavimo dalje mudriji i jaci i razvijeniji kada nam se desi neko zivotno "iznenadjenje"?
Da li smo spremni za "iznenadjenja" sto na zivot "priredjuje"?
Da li zivotna "iznenadjenja" vidimo kao lekacija ili kazna?
Razmisljala sam o ovim, i o svemu sto mi se desilo do sada; otkrila sam neke stvari (informacije) o sebi. Dobro sam se snasla u nekim "iznenadjenjima", u nekim sam se lose snasla a u nekim nekako. Neka zivotna "iznenadjenja" sam videla kao lekciju zivota a neke kao kaznu, iz "lekcija" sam ucila i postajala mudrija i jaca a "kazne" patila sam i pitala se sta sam uradila da me stigne kazna i kako to da ispravim. Svaki dogadjaj (dobar i los) je ostavio traga u meni, ponekad sam se snalazila da nastavim dalje a ponekad ne.
Zahvaljujuci naucenog na obuci, koju sam vec spomenula u prethodnim tekstova, shvatila sam da je svako "iznenadjenje" jedna nova zivotna lekcija. Svaka zivotna "lekcija" je sansa da postanemo i jaci i mudriji i razvijeniji kao licnost a ne "kazna", zavisi od nas samih da li cemo je iskoristiti i koliko ili ne.
Kada su mi otkrili tromb i miome, koje sam dobila od velike kolicine jakih stresova; pocela sam razmisljati o onome su rekli predavaci na obuci (o ocekivanju neocekivanog i plivanjem kao riba).
Sta znaci "ocekuj neocekivano"?
Sta znaci "plivati kao riba"?
Posle dugog razmisljanja, pocela sam shvatati sta znace "ocekuj neocekivano" i "plivaj kao riba".
- Iznenadjenja su neocekivana, bila prijatna ili ne; zivot je ispunjen njima kao sansa da rastemo i jacamo i postanemo mudriji i bolji kao osoba.
- Svako od nas je ucio u osnovnoj skoli ili je od nekoga u okolini u kakvim vodama zive, kao i kakvi su uslovi yivota. Da bi prezivela, koristi mozak da uslove spoljasne sredine iskoriste za svoju korist a oci da vide svaku fizicke prepreke (alge, stene, kamenje ...). Riba stigne so svog cilja, izuzev kada bude ulovljena.
Kada sam od bolova i bolesti pala u postelju oktobra 2016-e, pocela sam da razmisljam da li cu moci te godine poloziti poslednji ispit i odbraniti diplomski rad sto je bio moj cilj za oktobar i novembar 2016-e. Bilo mi je jako vazno i tesko jer nisam mogla ostvariti, u to vremene sam nastavljala sredjivanja i izbacivanja ne potrebnog svog i tudjeg "tereta".
Posle nekog vremena, setila sam reci rodjake i prijatelja da se moze ostvariti cilj (san) kada zarko zelis i uporan si i strpljiv. Pocela sam da verujem da mogu odbraniti diplomski rad do kraja ove 2017-e godine. Diplomski rad sam vec imala uradjen, samo mi je ostao jos jedan ispit da polozim (pismeni i usmeni deo), prohodala i ustala sam zahvaljujuci vezbama i radu sa fizioterapeutom koji je sestrin prijatelj iz razreda iz srednje skole. "Podigao" me je (sama sedam i ustajem, hodam ..), pocela sam da vracam onu samostalnost i sigurnost u kretanju i obavljanju svakodnevnih obaveza - tako sam srecna i njemu jako zahvalna. Pocela sam citati poslednji ispit (koji sam vec spremala tj. ucila) krajem oktbra 2017-e pored vadjenja krvi za koagulacijsko vreme i alubime i razne kontrole. U novembru 2017-e, polozila sam i poslednji ispit. U decembru 2017-te, obranila sam diplomski rad.
Pored svih "izazova" i "iznenadjenja" koje mi je zivot priredjivao, uspela sam da ostvarim svoj cilj - DA POSTANEM DIPLOMIRANI INZENJER POLJOPRIVREDE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO.
Posle nekog vremena, setila sam reci rodjake i prijatelja da se moze ostvariti cilj (san) kada zarko zelis i uporan si i strpljiv. Pocela sam da verujem da mogu odbraniti diplomski rad do kraja ove 2017-e godine. Diplomski rad sam vec imala uradjen, samo mi je ostao jos jedan ispit da polozim (pismeni i usmeni deo), prohodala i ustala sam zahvaljujuci vezbama i radu sa fizioterapeutom koji je sestrin prijatelj iz razreda iz srednje skole. "Podigao" me je (sama sedam i ustajem, hodam ..), pocela sam da vracam onu samostalnost i sigurnost u kretanju i obavljanju svakodnevnih obaveza - tako sam srecna i njemu jako zahvalna. Pocela sam citati poslednji ispit (koji sam vec spremala tj. ucila) krajem oktbra 2017-e pored vadjenja krvi za koagulacijsko vreme i alubime i razne kontrole. U novembru 2017-e, polozila sam i poslednji ispit. U decembru 2017-te, obranila sam diplomski rad.
Pored svih "izazova" i "iznenadjenja" koje mi je zivot priredjivao, uspela sam da ostvarim svoj cilj - DA POSTANEM DIPLOMIRANI INZENJER POLJOPRIVREDE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO.
Нема коментара:
Постави коментар