NASILJE NIJE UREDU I NIJE NACIN NITI POKAZIVANJA EMOCIJA NI RESAVANJE PROBLEMA

                        Sta se to desava sa nama ljudima?
                        Nema dana da ne cujem da ruzne vesti o nekoj vrsti nasilja a da se rane na srcu, koje sam dobila tokom zivota od nasilnika, ne zabole. Rane na srcu tesko se zalecuju, a i potrebno je dosta vremena. Zivot je pokazao i pokazuje da nasilje ni jednoj strani ne donosi koristi i ni jedan problem ne resava, zrtva je slomljena i zestoko povredjena a nasilnik ostaje duboko u sebi nesrecan i nezadovoljan sa sobom iako je naizgled zadovoljan i srecan sa svojim zivotom.
                          Kada cujem da je neko dete povredilo svog drugara/drugare iz skole, rane od vrsnjackog nasilja me zestoko zabole. Setim se druga iz razreda koji je nahuskan od drugih slomio mi nos, posle je upao u lose drustvo koje ga je odvelo u kriminal a bio je jako inteligentan i mogao je doci na *vrh sveta* sa svojim otkricima sto bi otkrio. Lose drustvo i kriminal su ga doveli na mestu gde je sada, unesrecio je svoje zanavek (kako sam cula) a to mu nije bilo potrebno.
                          Dugo sam se pitala sta je to sto nagoni jednu osobu da izvrsi naslje nad drugom, kopkalo me je. Radeci vezbe sa obuke (vec spomenute u prethodnim tekstovima), otkrila sam da tu postoji citav niz uzroka u toj samoj osobi (poput nezadovoljstva sa sobom jer nije po "kalupu" koji namecu drustvo i neke televizije, isfrustriranost sto joj nesto ne uspeva pa vidi uzroke u drugima ili stvarima oko sebe, lose joj se desilo na nekom mestu, dobila je zasluzenu kaznu za ne postovanje propisa ...). Te sve stvari nisu i ne smeju da budu ralog da se vrsi nasilje na drugom osobom, postoje i drugi nacini da se izadje iz beznadja i vrati na put uspeha i srece (razgovori sa mudrim i strucnim ljudima, vezbe koje postoje godinama ako ne i vekovima za izbacivanje iz sebe svih losih energija i emocija, pisanje dnevinika ili pesama ili tekstova o onome sta nam se desilo i sta osecamo ...).
                           Kada mi je bilo najteze a nisam nalazila u svojoj okolini osobu sa kojom bih mogla pricati i posvetovati o onome sto mi se desava, pocela sam pisati dnevnik  i pesme jer sam tako mogla reci sta me tisti i sta mi se desava a i cak zaplakati bez napada i kritike svoje okoline. Kako je vreme odmicalo; polako sam nalazila resenja i odgovore koje sam trazila kroz literaturu koju sam citala, stare price i bajke, zivotne price drugih i mojih predaka. Kako u zivotu idu; kada se rese prostiji problemi i nadju odgovori na prostija pitanja, dolaze na red malo komplikovaniji problemi i pitanja. Tako je i kod mene bilo, dolazili su problemi cije resenje nisam mogla naci samo u literaturi ili zivotnim pricama predaka vec mi je bila potrebna pomoc i mudre i ucene osobe. Kako je vreme dalje prolazilo, psiholozi sa kojim sam pricala nisu imali odgovore ili resenja za pitanja i probleme koje sam pocela imati. Daljim radom na sebi, vrata su mi se pocela otvarati i pocela sam nalaziti trazena i resenja i odgovore. Kada sam se pocela osecati kao u corsokaku i nemocno i da mi nedostaje tako malo da bi ostvarila svoj cilj po pitanju kvaliteta licnosti, desilo se da sam saznala za tribinu MENTALNA HIGIJENA a na tribini za osobe koje ce mi pokazati put da otkrijem sta je to "tako malo" sto mi nedostaje da bi ostvarila svoj cilj. To "tako malo" su sva losa osenja koje sam gutala i gurala a nisam mogla ih izraziti kroz reci i svu losu energiju koju sam nesvesno upijala a i primala sam svu krvicu za sve i svasta koja nije bila moja.
                      NASILJE JE LOSE, ONO NIJE NACIN ZA POKAZIVANJE EMOCIJA A NITI NACIN ZA RESAVANJE NEKOG PROBLEMA ILI NESPORAZUMA ILI KONFLIKTA.

''RESTARTOVANJE'' UMA NA USPEH?

                     U jednom od prethodnih tekstova, spomenula sam reci ''RESTARTOVANJE'' UMA ZA UPESH. U razgovoru sa jednom uspesnom osoba o njenom putu uspeha, dosli smo do zakljucka da uspeh je pozitivna posledica rada i pozitvnog misljenja i jakog samo pouzdanja. Rekao mi je jednu zanimljivu stvar, veliki broj uspesnih ljudi su nekada bili objekat potsmeha i omalovazanja od osoba iz svoje okoline i da su imali jako uverenje da su osudjeni na neuspeh zbog takvog odnosa okoline prema njima.
                          Sta je NEUSPEH?
                          Sta je USPEH?
                          Da li su USPEH i NEUSPEH medjusobno povezani?
                       Dosta sam razmisljala i tragala za odgovorima na ova pitanja i jos druga:
                           Kako ''restartovati'' svoj um za mozak?
                           Kako su uspesni dosli iz stanja gubitnika u stanje pobednika?
                           Kako pretvore svoj neuspeh u sansu za novi uspeh?
                           ...
                       Posle nekog vremena, pocela sam nalaziti odgovore na ova razna pitnja:
                           NEUSPEH je kada ne uspeh nesto da ostvaris zbog nedostatka neke karike (nekog stanja) ili lose karike u ostvarivanju toga. Kada tu kariku pronadje ili promeni, sledeci put ce uspeti kada bude krenuo da ostvarije to nesto.
                          USPEH je kada se uspe ostvariti napravlje plan (prvi korak, prva rec, prava recenica, dobra ocena na pismenom ili kontrolnom, pretreci 2 kruga bez umaranja, polozen kolokvijum ili/i ispit, ociscena godina studija i upisana nova godina, otkrice nove autohtone sorte, otkrice bakine knjige raznih recepata na tavanu njene kuce ...).
                          Da, USPEH i NEUSPEH su medjusobno povezani na zivotnom putu jer niko od nas nije ''popio'' svu pamet ovog sveta i sam zivot je pun raznih iznenadjenja. Uspeh je za mene CILJ a ne uspeh PUTOKAZ na putu ka cilju kada sam shvatila ovu zivotnu cinjenice, sto je bila za mene velika radost i olaksanje. U mojoj okolini, ne uspeh je smatran za SMAKOM SVETA.
                           Radeci vezbe sa obuke, protiv stresa i svih losih stanja koje nas sprecavaju da zablistamo svojom licnoscu i uspemo u zivotu. shvatila sam sta je taj uspesan covek hteo da kaze. Svako od uspesnih je prvo poceo da radi i sa sobom, da izbaci iz sebe sva teret negativizma koji je napravio od uticaja i price okoline da bi ojacali svoju licnost i postali jos bolje osobe. Uporedo, radili su na ostvarivanju svoje ideje (usavrsavali su se, bili kreativni ...). Na ovoj obuci, saznala sam vezbe sa kojim mogu da izbacim sav teret negativnizma iz sebe (sa kojim mogu da predjem iz stanja GUBITNIKA u stanje POBEDNIKA).  Shvatila sam i kako uspesni pretvore neki neuspeh u novi uspeh, proanaliziraju taj neuspeh i postanu mudriji i sposobniji iz tog neuspeha. Jednostavno; kada se dozivi neuspeh i ustanes, okreni se da vidis gde si sada a gde si bio kada si poslednji put doziveo neuspeh jer ces tada znati koliki napredovao.
                           Nije SMAK SVETA kada se dozivi neuspeh, vec je znak da nesto skripi u tvom postupku ostvarivanja uspeha na tom nekom planu. 

FILTERI ZA ZASTITU I PODRSKU U LJUDSKOM BICU?

   

                Evo jos jedne zanimljive teme, FILTERI ZA ZASTITU I PODRSKU i kod nas ljudi. 

                      Da li ste culi za ovaj tip filtera (FILTERA ZA ZASTITU I PODRSKU)?

                      Da li ste znali da ih mi imamo u sebi (FILTERI ZA ZASTITU I PODRSKU)? 

                      Da li ste znali da se oni mogu ojacati jednostavnim vezbama? 

                      Moj odgovori pre obuke, vec spomenute u jednom od prethodnih tekstova, na ova pitanja su bili isti isli slicni vasim:

                       Da, cula sam samo za filtere za zastitu i podrsku ali u svetu tehnologija.

                       Ne, nisam znala da i mi ljudi imamo.

                       Ne, nisam cula da se mogu ojacati prostim vezbama. 

                      Od trenutka kada sam spoznala sebe do pre 2 meseca, ''gutala'' sam sve i svasta (i pozitivno i negativno). To ''gutanje'' me je dovelo da prvo ne vidim slova na papiru knjige koje citam a potom da vidim samo prazan ekran televizora kada gledam nesto pamtno a osecam da je moje telo puna boca. Najteze mi je bilo godinu dana kada sam bila u vezi sa covekom koji me je poceo psihicki matletirati od pravoslavne nove godine, nisam mogla dopreti od mojih jer ih on prethodnih 3 meseca ubedio delima da je sjajan i dobar i zeli svakome da ucini dobro. Uvek sam tragala za resenjima pojedinih problema u mom zivotu, nesto u meni me je vuklo i davalo snage da izborim sa svim izazovima. Bilo je i posledica na fizicko zdravlje, jako sam ugojila i poremec je rad stitaste zlezde kao i hormona. Posto nisam imala kome da se otvorim kada mi je bilo na potrebnije, pocela sam utehu traziti u hranu a ponekad isla u potpunu krajnost (da bukvalno ne jedem nista jer nemam osecaja gladi u vreme obeda). 

                        Kao sto stari kazu ''Kada nesto trazis, naci ces.'', nasla sam resenja za mnoge probleme koji su me godinama ganjali i gusili. Boraveci na toj obuci, pocela sam da  shvatam uzrok velikog dela mojih losih stanja je nedostatak FILTERA ZA ZASTITU I PODRSKU. Kada su nam i pokazali vezbu za jacanje FILTERA ZA ZASTITU I PODRSKU, bila sam jako srecna da sam odmah tog dana uvece pocela da je radim. Posle par dana, primetila sam da vise ni jedno lose stanje od okoline (bes, ljutnina, negativna energija, losa ironija ...) ne dolazi do mene (mog uma, mog bica, moje duse). Primetila sam da su se jos neke stvari promenile u meni (sva slova sam videla, svaku procitanu rec sam cula, buke u mojoj glavi nije bilo, osetila sam se zivom i zeljnom novih saznanja ...), sto me je jako obradovalo. Nastavila sam dalje da radim tu vezbu, pocela sam primecivati i neke stvari poput da me nije briga sta kazu drugi i sta rade. Ne dajem ni paru sta kazu ili urade da se lose osecam, jaca sam nego sto sam bila i jos jace se ne dam jer jace volim i postujem sebe od pre.

NEKE STVARI (PLANOVI, CILJEVI, IDEJE ...) SE MENJAJU SA VREMENOM? TE PROMENE SU ZNAK DA RASTEMO I SAZREVAMO KAO OSOBE?

Davno sam cula od jedne uspesne osobe da se vremenom menjaju neke stvari u nasem zivotu (planove, ciljevi, ideje, zelje, brige ...), sto je sasvim normalan proces i da su to znak promena u nasoj licnosti. Takodje, rekao je i da  kvalitet rasecenja i sazrevanja nas kao licnosti dosta zavisi kako prihvatamo i prilagodjavamo se tim promena. Dugo sam razmisljala o tim reci, shvatila sam njegove reci.

                Kada smo mala deca, imamo jedne planove i ciljeve prateci zelje svojih roditelja ili neke druge odrasle osobe iz familije jer u njih imamo veliko poverenje. Brige u razdoblju su nam drugacije. 

                U osnovnoj skoli, planovi i ciljevi (snovi se menjaju) je smo dobila informacije i resurse koje nisamo imali. Idoli nam postaju i osobe (sportisti, umetnici, naucici) izvan nase familije i okoline, koje smo poceli da gledamo na televiziji ili cujemo od drugih o njihovim zivotima i uspesima. Ulazeci u tinedjersko doba; brige nam postaju stvari koje prate pronalazenje svoje licnosti (SVOJE ISTINE), prvi ljubavni problemi, koju srednju skolu upisati i sta dalje. 

                Upisom u srednju skolu, neki novi planovi i ciljevi i brige zamenjuju neke planove i ciljeve i brige iz osnovne. Tokom srednje skole, ulazimo u period odrastanja koji vodi do punolestva i prekretnice u zivotu. Na maturi, ulazimo u svet odraslih gde su drugaciji planovi i ciljevi i brige nego kada smo bili deca. Prelazeci iz sveta deteta u svet odraslih, suocavamo se sa momentom kada nam je obaveza da uzmemo potpunu odgovornost na sebe pazeci na obzire drugih u nekim stvariama sto nosi svoje promene nekih stvari u nasem zivotu. Kada maturiramo, dosli smo na prekretnicu u zivotu - da li da se nastavi sa skolovanjem ili poceti sa zaposlenjem 

                  Ko se odluci da nastavi dalje sa skolovanjem, suocava se sa mnostvom pitanja i promena koje nosi sama zelja da se zavrsi neki fakultet. Po upisu, pocinje ponovo promena neki stvari u zivotu vezanih za studiranje (predavanja, vezbe, sveske, olovke, knjge, davanje svih godina u roku bez i jednog prenetog ispita u drugu, zavrsiti fakultet na vreme ....). Tokom studiranja, pojave se neke situacije koje te stvorene planove i ciljeve menjaju a na sta nismo racunali. Ukoliko nemas nekoga da ti pomogne, pravo je mucenje. Ukoliko imas nekoga da ti pomogne, mnogo lakse preguras i najteze promena. Nastaju promene i na licnosti jer po diplomiranju te ocekuje ulazak u AKADEMSKE GRADJANE sto nosi jos vecu odgovornost u recima i ponasanjima. 

                 Ko se odluci da se zaposle posle srednje skole, suocava se sa promenama koje snose zaposljenje i radni odnosi sa kolegama i sefovima a i kvalitetno obavljen dati poslovni zadatak. 

                 Obrni, okreni; promene se stalno desavaju. Nekada je seme bilo, sada je biljka ili drvo posle nekog vremena. Odeca u kojoj smo do juce super izgledali, danas nam lose stoji jer smo se promenili kao licnosti. 

LOSA OSECANJA (STANJA), KOJA GURAMO ''POD TEPIH'', VREMENOM SE GOMILAJU I RASTU A U JEDNOM TRENUTKU CEMO OSETITI GUSENJE

              Ljudsko bice je tako kompleksno, sastvaljeno od mnostva delova i stalna inspiracija istrazivanja osoba razlicitih struka. U ovom uzurbanom vremenu, zaboravljamo da su dusa i telo duboko povezani i da je nam je potrebna ravnozeta u svakom pogledu da bi bili smireniji i srecniji. Dogadjaji koji izazivaju losa osecanja (stanja) kod pojedinca ili grupe ili naroda su se desavale i verovatno ce se jos desavati, stalna je bitka izmedju DOBROG i ZLOG (ANDJELA i DjAVOLA, DOBRIH I LOSIH SILA, DOBRIH I LOSIH MOMAKA ...). 

             Ne dopustanjem da ta osecanja sazru i dobijemo sve informacije a potom guranjem tih osecanja ''pod tepih'', pravimo sebi jos vecu bol jer ce nas ta ista osecanja pratiti i u jednom trenutku cemo osetiti gusenje a da ne znamo sta nam je. Kao sto jedan mudrac kaze, sve se desava sa razlogom. Kada dopustimo da to neko lose osecanje sazrenje, i mi iz njega sazrenemo i izadjemo iz njega mudriji. Evo i zasto tako mislim. 

            Dugo godina sam gurala losa osecanja ''pod tepih'' svih dogadjaja (odlazak i boravak u bolnici sa 2 godine sasvim sama, odbacivanje od vrsnjaka iz kraja, sazaljenje od starije dece iz kraja, ruganje par starije dece i vrsnjaka u kraja, odbacivanje i psihicko nasilje tokom osnovne i srednje skole ...), stvorila sam veliki teret na grudima koji me je pratio u svaku stopu. Teret je postajao sve tezi i tezi, vremenom, dok me nije poceo gusiti da nisam znala sta mi je. U prvom trenutku, mislala sam da je to seta sto nemam drustva. Potom, pocela sam mislila da je to zbog loseg sna i nocne more sto sam imala zbog nekog filma ili teksta sto sam procitala. Tragajuci za otkricem stvarno sta mi je i za resenjem u svakoj knjizi i na svakom filmu sa zivotnom pricom i u svakom interviju uspesnih i srecnih osoba, teret je postajao sve tezi i veci a gusenje jos jace. Na tribini MENTALNA HIGIJENA, ''tepih se sklonio'' sve sto me je gusilo je pocelo da izlazi na videlo i uvidela sam da sam gresila sto ih nisam pustila da sazrenu i ja sa njima i da izadjem iz njih mudrija. Tek na obuci, protiv stresa i straha i blokade i drugih stanja koji nas sprecavaju da rastemo i zasijamo kao dijamanti, saznala sam nacin (vezbu) kako mogu dopustiti svako od tih losih stanja da sazru i ja sa njima i da iz njih izdjem mudrija. Posle prve vezbe sa stanjem TUGA, shvatila sam da se to stanje povezalo sa stanjima ODBACENOST i POVREDJENOST. Kada sam pustila da se TUGA u meni sazrene i sa njom, izasla sam iz TUGE mudrija i smirenija a ODBACENOST i POVREDJENOST nisu imali vise tu snagu. Dokaz tome je bila moja reakcija 'Gde si bila? Ok :) Kako je blo? :) Koliko ste nas izogovorale? :) '' na povratak mame sa kafe od komsinice koja me je zestoko povredila, dugo sam imala osecala OBACENOST i NIZU VREDNOST zbog silnog hvaljenja njene kcerke sto me je zestoko bolelo da me je izjedalo dusu i pravilo nocnu moru. Veceras sam tu kcerku komsinice videla u autobusu, reagovala sam kao da videla osobu koja zivi u kraju. Na putu ka stanu, dosle su mi reci mame kako trebam da budem bolja sto se tice kilaze i shvatila sam zasto je to rekla. U tom trenutku, nasmejala sam se i rekla u sebi ''Ja sam ja, ona je ona. Svako zivi svoj zivot i nosi svoje telo.''. Svesna sam, prestoji mi dug put sa puno izazova ciscenja od tog terete koji me vec par godina gusi. Bice tesko, spremna sam za taj put.

                  Kada grupa ili pojedinac jednog naroda nanese zlo pripadnicima drugog naroda (ubije, opljacka, siluje, muci ...), potrebno je da oba naroda zajedno urade proces sazrevanje tih osecanja i da se imenuju i zrtve i krivci da bi u buducnosti ziveli u slozi i skladu,. Kada se procesi ZALECENJA i POMIRENJA ne urade, nastaje jos veci pakao sa jos veci broj zrtava jer se taj prenosi sa generaciju na generaciju (dete oseca sta oseca roditelj i cuje price sta se desavalo iako mozda to roditelji i stariji kriju od tog deteta). U ovim procesima, vazan je deo pronalazenje i kaznjavanje krivaca (imena i prezimena i lika) i zrtava (jer i one imaju ime i prezime i lik) jer se sa tim jedan ceo narod ogradjuje od zlocinaca i daje se tim zlocincima znak da je vreme da plate za sva svoja zlodela nad neduznim osobama. Ovaj proces je uradila i Nemacka posle Drugog Svetskog Rata, sada se zlocinci iz tog rata zovu pravim imeno i imaju lik i uci se da se vise to zlo ne ponovi. Potrebno je da to ucine i narodi na podrucju bivse Jugoslavije (stanovnici Hrvatske sa stanovnicima Srbije, stanovnici Srbije sa stanovnicma Kosova i Metohije, stanovnici Bugarske sa stanovcima Makedonije, stanovnici Bugarske sa stanovnicima Srbije ...) jer je svaki rat bio jako krvav i dosta zlog je ucinjeno a ne primecujem da je bilo proseca zalecenja i pomirenja i ogradjivanja od zlocinaca i njihovih zlocinackih dela. 

                  Kada bi se ovo uradilo iskreno i pravicno i hrabno (svako suocavanje sassvojim istinom nije ni malo lako), svima bi bilo bolje (i za suzivot i za poslovnu saradnju i razmenu dobara). Jednostavno, procvetali bi i ojacali i kao drzave i kao region.

FILTERI ZA GENERALIZOVANJE, BRISANJE I IZVRCANJE RECI ILI RECENICA?

                   Da li ste culi za FILTERE ZA GENERALIZOVANJE, BRISANJE ILI IZVRCANJE RECENICA?
                   Da li ste znali da ih svako od nas poseduje od rodjenja u svojoj porodici?
                   Nisam ni ja do obuke protiv stresa i straha i drugih losih stvari po psihu, tada sam saznala sta ih oblikuje i kao ih mozemo promeniti. Tokom obrade ove teme; samo su pocele navirati sva secanja i osecanja koje sam imala u proslosti vezane za: generalizovanje, brisanje ili izvrtanje reci ili informacija. Zestoko me je zabolelo kada se to desavalo u konverzaciji izmedju neke osobe i mene, jos vise me bolelo kada mi ta druga osoba nije ni dala da zavrsim svoju misao sto zbog mog tadasnjeg mucanja - sto zbog ponasanja da ona sebe smatra da ima svu pamet i svo znanje ovog sveta. Dugo sam trazila odgovore zasto ljudi ili generalizuju ili brisu ili izvrcu reci ili recenicu, na kraju sam ih otkrila i shvatila tokom obuke.
                   Tokom obuke i posle nje, pocela sam da vise obracam paznju generalizovanje, brisanje ili izvrcanje reci i recenica kod sebe i kod dtugih. Primetila sam jednu zanimljivu stvar, ljudi ne primecuji da rade generalizovanje ili brisanje ili izvrtanje kada ponavljaju neku recenicu i nesvesno nabijaju napetosti i lose stvari koje dovode do ne potrebnih svadja i ratova. Ne primecuju da se nabija ne potrebni epitet LOSEG MOMKA na celu jednu grupu ljudi ili naroda, sto izaziva ne potrebno izolovanje i distkriminaciju cele jedne grupe ljudi ili naroda a sto dovodi od losih osecanja i energija (sto se desavala od devedestih godina 20-tog veka) - svaka zrtva ima svoje ime i svaki zlocinac ima svoje ime.
                    Zamislite kakva bi komunikacija bila kada ne bi ni jedna strana u razgovoru ni generalizovala ni brisala ni izvrtala reci ili recenice?
                     Bila bi prava milina razgovarati i kada su teske teme, zar ne?

         

KORISTIMO LI PRAVE RECI ZA PRAVE POJMOVE ILI NE?

                  Tema KOLIKO SE KORISTE PRAVE RECI ZA PRAVE POJMOVE me je uvek privlacila da je malo istrazim. Dugo sam primecivala da osobe iz moje okoline cesto koriste pogresnu rec za neki pojam, pitala sam se sto ljude nagoni da koriste POGRESNU REC za neki odredjeni POJAM. Ovih dana sam primetila da neke osobe, koji su na vrhu fakulteta ili pretenduju da budu na vrhu drzave, uporno korste jednu POGRESNU REC za jedan pojam i to uz generalizovanje. Nije me ni zacudilo kada neke osobe iz moje familije tu istu rec su duze vreme koristili da bi opisali jedan pojam. Rec koja se cesto pojavljuje ovih dana uz generalizovanje je LENJOST.

                     Sta je ustvari LENJOJST?
                     Koja je prava definicija LENJOSTI?

                   Sva desavanja sto su se desila, kao i svaka igovorena recenica, me je jos vise zainteresovala da jos vise kopam po radovima strucnjaka za lingvistiku kao i za pshilologiju na netu a i u knjima. Shvaila sam da jako mali broj ljudi u recenici koristie PRAVU REC da bi obisali neki POJAM, i da je koriscenje POGRESNE RECI da bi se opisao neki pojam usadjen kao i navika da se generalizuje ili izbrise ili izvrne neka rec (bilo da si osoba sa doktorom ili sa diplomom osnovinih studija ili vise skole ili si osoba sa srednjom ili osnovnom skolom). Shvatila sam da se mogu i te navike promeniti, postoje treninzi i vezbaonice uz procitanih strana knjiga priznatih pisaca sa vrhunskim jezikom.
                    Dugo vremena su osobe iz moje okoline koristili rec LENJOST da bi opisali moj blokadu ili prezasicenost uma svakavim informacijama sto vaznih sto ne vaznih a nisam im mogla dopreti do usiju da im kazem da grese i da im kazem sta mi je, bila je prava nocna mora. Kao sto sam rekla u prethodnim tekstovima, kaznjavala sam sebe uceci tokom celog leta umesto da odem par dana izvan grada (da li na more ili na planinu ili kod tada zive bake) sto mi je stanje pogorsalo jos vise uz stalne kritike osobe koje nisu htele da cuju sta im zelim reci. Reci koje su mogla opisati moje tadasnje stanje su: PSIHICKI I FIZICKI UMOR, PREZASICENOST MOZGA usled NAPORNOG UMNOG RADA.

* PSIHICKI I FIZICKI UMOR - dosta sam imala i stresova i jurnjave oko obaveza na fakultetu, telo mi je vapilo da odem negde da promenim sredinu (da budem u prirodi), ''gutala'' sam sve sto mi se desavalo ...
* PREZASICENOSTI MOZGA - dosta sam sakupljavala u sebi korisne informacije, dosta sam sakupila i informacija koje mi nisu ni bile potrebne, pamtila sam i ono sto nije potrebno, istrosila sam ''bateriju'' u mozgu za kreativan umni rad (kvaltetno pamcenje i prisecanje na ispitu)
* NAPORAN UMNO RAD je spremanje kolokvijuma/ispita, rad na seminarskog radu ...

                   Primetila sam i da te iste osobe ne primecuju da me povredjuju i otezavaju vec tesko stanje sa tim koriscenjem POGRESNE RECI za POGRESAN POJAM, nisu me ni culi kada sam im rekla da me to jos vise stavljaju ''so na vec zasoljenu ranu'' a ni moje postupke koji su im to isto govorili (zatvaranje u sebe, tiho plakanje u sobi, uvijanje u oblik ''fetusa'' na krevetu ili kaucu dok gledam setnim ocima od bola televizor ili drvece u basti ....).
                 Kada nekada vidite osobu slicnih pokreta a vama je draga osoba, pridjite jos bez stava ''napda'' i stava ''ti si kriv-a za sve'' i ta osoba ce vam se polako otvoriti i reci sta je muci. Ovo kazem jer znam sta rade pristupanje stvaom ''napada'' i stavom ''ti si kriv-a za sve'', takav stav je moja mama dugo imala i nikako me nije mogla otvoriti da joj kazem da mi se desava a videla je po mojim pokretima da me nesto zestoko muci bez jos vse otezavanja vec teskog stanja i suza i svadja. Kada neko pristupi sa stavovima ''napad'' i ''ti si kriv-a za sve'' ili ''ti si neumes nista'' nekome, ta druga osoba zauzme stav ''odbrane'' i pripremljen je da se odbrani.
                   Osoba povredi drugu osobu a da ne primeti, takve rene tesko zarastaju.

DOBRA KOMUNIKACIJA?

                   Dobra komunikacije?
                   Sta je to?
                   Kako se ona uspostavlja?
                   Da li je vazno govoriti istim jezikom da bi imali dobru komunikaciju sa drugom osobom?
                   Ko moze da ima dobru komunikaciju?
                   Koliko je vazna dobra komunikacija u svakodnevnom zivotu?
                   .....
                    Dugo me je fasicinirala sposobnost nekih osoba u mojoj okolini da imaju dobru komukaciju sa drugim osobama, zelela sam da i ja dobijem tu sposobnost i pocela sam posmatrati i tragati za odgovorima na pitanja koja su se nizali kao kuglice na ogrlici. Polako sa vremenom, dobijala sam odgovore na svako pitanje a kuglice su postajali prelepi biseri. Ono sto je fasicnatno je da su pitanja nastavljati nizati a odgovori odmah iza njih, stalno otkrivam nove stvari.
                   DOBRA KOMUNIKACIJA izmedju dve osobe ili dve grupe ili dijaspore sa svojom maticom je komunikacija kada se medjusobno slusa sa paznjom sa druga strana kaze i cuje svaku rec sa postovanjem stava i vidjenja i potrebe druge stranu.
                   Posmatrajuci osobe sa sposobnoscu dobre komunikacije sa drugim osoba, shvatila sam osoba moze da ima dobru komunikaciju i sa osobom koja ne govori njenim jezikom (srpskom, crnogorskim, hravatskim, bosanskim, makedonskim, albanskim, slovenackim, engleskim ...). Tokom posmatranja i analiza tih osoba koje umeju da dobro komuniciraju sa drugim osoba, shvatila sam da: * nije mnogo potrebno da dobijes sposobost da sa svakom osobom imas dobru komunikaciju - paznja u slusanju i cujenje pravog znanje svake reci, postovanje, uzimanje obzira ...;
* mnogo dobijas sa dobrom komunikacijom sa drugom sobom - smiren razgovor i uspesan zavrsetak; * sa jacanjem svoje sposobnosti za dobru komunikaciju se jaca i licnost - fokus, strpljenje, paznja ...;
* je sposobnost za dobrom komunikaciju sa drugim osobama povezana sa mnogom stvarima u zivotu i vazan faktor za miran, uspesan i srecan zivot;
* ima osoba koje ce ti pomoci da proveris svoju sposobnost komunikacije i da je poboljsas ukoliko zelis kada pozelis i odlucis se da to uradis jer shvatas da potrebno znanja za tu promenu nemas.
                   Radeci na svojoj sposobnosti dobre komunikacije sa drugim osoba, otkrila sam da postoji tanka linija izmedju OSECAJA KRPE ZA BRISANJE I GAZENJE i OSECAJA OSOBE SA STAVOM I PRAVIMA I OSECANJIMA jer se pojavljuju reci KOMPROMIS i FLEKSIBILNOST.
                   Sta je KOMPROMIS?
                   Sta je FLEKSIBILNOST?
                   Pocela sam tragati za ''skolom'' gde mogu otkriti i nauciti vise o kompromisu i fleksibilnosti, nastavila sam raditi sama na svojoj komunikaciji sa drugim kako sam naucila iz raznim knjiga i prica. Desavalo se da osetim da sam rob i krpa za brisanje a ne osoba sa pravima i osecanjima u komunikaciju sa drugom osobom, sve da ne budem azadaja vec fina. U dubini duse, osecala da to ne valja i bolelo me je. Bolelo me je jos vise od toga i cinjenica sto nisam nalazila tu ''skolu'' jer sama nisam znala kako da se postavim i da osetim granicu izmedju OSECAJA KRPE ZA BRISANJE I GAZENJE I OSECAJA OSOBE SA PRAVIMA I OSECANJIMA. To su bas bili mucni dani, mentalno i zdrastveno.
                  Kao sto biva u zivu (da se nadje ono sto se trazi), tako sam i ja nasla ''skolu'' gde mogu otkriti i nauciti stvari (''tajne velikih majstora'') da ima dobru (cak i perfeknu) komunikaciju sa drugim osobama. Radeci sama na svojoj sposobnosti komunikacijie sa drugima bez icije pomoci sem knjiga, donekle sam poboljsala svoju sposobnost sto nije lose. Sada, u ''skoli'', otkrivam i menjam stvari sto nisam mogla pre sama i otkrivaju mi se odgovori na jos pitanja koja su mi dolazila i dalje dolaze.
               O kompromisu i fleksibilnosti, pisacu neki drugi put.
                   

BLOKADA RADA MOZGA U VAZNOM TRENUTKU (SASTANKU, TESTU, KOLOKVIJUMU, ISPITU ...) - IZAZOV ZA POBEDU

                      BLOKADA RADA MOZGA U VAZNOM TRENUTKU, dugogodisnja moja muka tokom skolovanja. a verujem i nekim od vas. Nema vezbe koje nisam pocela da radim ne bi li pobedila u tom izazovu, antidepresivi su me samo uspavljivali i vec los osecaj (osecaje gubitnika i nemoci) u meni pogorsavali. Pozitivne afirmacije sa pracenjem koraka uspesnih su mi donekle pomogli ali jos uvek sam osecala postojanje kocnice u mom bicu, nisam mogla naci mesto te kocnice i sta je pokrece. Osecala sam tu nesto nedostaje, zelela sam menjati neke stvari ali nisam znala kako. Svaka blokada mozga u vaznom trenutku je imala u pratnji grozan osecaj tuge pomesanjom sa grdnjom i ne moci, svaki put je osecaj bio sve jaci da sam otupela vise za kritke okoline i prema samoj sebi. Blokada se pocela desavati i pre tog trenutka dok sam kuci, tada je bilo jos gore i jace sa siptomima glavobolje. Desavala se da blokada nastane pred sam vazan trenutak a nestane tek sledeceg dana, nocna mora.
                  Nisam odustala od traganja za resenjem blokade mozga, nesto unutar sebe me je vuklo da ne odustajem od potrage tako lako. Negde krajem februara vidim na fejsbuku da ce se odrzati tribina u MIKSER HOUSE-u tribija MENTALNA HIGIJENA, videla sam i ko ce pricati i odlucim se da odem. Obavestim par prijatelja i pitam ih da li hoce da idu sa mnom, dogovorimo se i druge nedelje marta na par odemo na tu tribunu. Tokom spremanja, stomak me je poceo malo boleti i razmisljala sam da otkazem a sa druge strane me je nesto vuklo da odem na zakazani sastanak sa drustvom. Drustvo i ja smo se sastali na Brankovom Mostu, potom zajedno otisli od MIKSER HOUSE-a. Nismo verovali da ima toliko ljudi interesovanih za tu temu, prostor MIKSER HOUSE-a je bio mali da primi sve zaintersovane. Bilo je i kamera i fotografa, prijatelj ugleda Rusku Jakic i kantautora Zeljka Vasica. Kada je pocela tribina, mogla se samo muva cuti. Pomno sam slusala svakog od govornika, osecala sam kao da mi se otvaraju u meni zapecate ne sredjene kutije sa ne sredjenim knjima koje sam davno zapecatila i zacementirala da mi bol ne nanose i ne prate me kao zla kob. Kako su se govornici smenjivali a sa njima teme, te kutije i knjige su bile sve vise blize svetlu dana. U jednom trenutku, shvatila sam da su me njihov sadrzaj pratio svakog dana kao zla kob. Suze su mi same pocele ici, stare ne zacele rane su se pocele otvari. U drugom trenutku, shvatila sam da moja BLOKADA MOZGA U VAZNOM TRENTUKU nije SAMO zbog JAKE TREME I JAKE ZELJE DA ZNAM SVE U TOM VAZNOM TRENUTKU VEC I zbog: SLABOG SAMOPOUZDANJA, TUDJEG TERETA STO SAM NOSILA GODINAMA (nisam jacala FILTERE ZASTITE I PODRSKE), NE SIGURNOST U SVOJE ZNANJE I PAMET, NE PRIHVATANJE BRZINE SVOG BICA, SAMOPOSTOVANJE, NESVESNO NE PRIHVATANJE SEBE, STALAN UTISAK NIZE VREDNOSTI OD OKOLINE, NE OPRASTANJE SEBI ZA NEKE STVARI ZA KOJE NISAM ZNALA DA URADIM BOLJE ... Jako me je ganulo kada sam videla da postoje osobe kojima je stalo da i ja postavim svoje pitanje, iako ne poznaju. Suze su mi tekle do 2-3 sata narednog dana. Kada se setim te veceri, suze mi krenu sane od sebe.
                       Sto se tice ishrane, nisam odustajala od paznje kakvu hranu unosim u telo (da imam uravnotezenu ishranu).
                      Uravnotezena ishrana ima pratioca, uravnotezenu fizicku aktivnost. Kada ne izadjem, odradim par vezbi za bolji rad mozga i srca i drugih delova tela.
                       Posle te tribine, ciklus dogadjaja i traganja su me odveli do Lidije i Tomasa (do prvih govornika). Strepila sam kako ce me oni prihvatiti zbog prethodnih iskustava sa drugim ljudima, bila sam otvorena u razgovoru jer sam znala da nista ne mogu izgubiti. Svaki nas razgovor je prosao sjajno, posla sam i na treninge kod Lidije i Tomasa. Tu sam osecala mali strah, prilazeci toj zgradi strah je bio sve manji i manji a dobra energija je rasla. Tokom treninga, pocela sam da shvatam da je MOJE NESVESNO ustvari mene odvelo kod njih dvoje i njihovog tima kada je dobilo sve potrebne informacije. Cela ekipa polaznika je bila sjajna, pocela sam se osecati iskreno prihvaceno sto dugo nisam osecala. Raduci vezbe (igre) za promenu gore navedenih stanja, uocavam sve vecu promenu na bolje a i kako sama BLOKADA iz pojave postaje samo rec na papiru.
                        BLOKADA U VAZNOM TRENUTKU je IZAZOV u kome se MOZE POBEDITI kada se pronadje koren te blokade i krene se temeljno od njega, blokada je samo posledica necega veceg. 

HEROJ LEZI U SVAKOME OD NAS, U DUBINI NASEG BICA

               Prave definicije pojmova HEROJ i HEROIZAM  su mi bile misterija, duga su me ucili da heroji mogu biti osobe koje zrtvuju svoj zivot da pomognu drugome (kao sto su: policajci, vatrogasci, lekari, vojnici, spasioci na planinama i na vodenim povrsinama). Bila sam tuzna kao dete sto i ja ne mogu biti jedna od njih zbog svog slabljeg, krila sam od svih. Bol zbog te cinjenica je bio sve jaci svaki put kada cula da je neko nekom spasao zivot iz pozara, iz vode ..., osecala sam da i ja mogu biti heroj. Godine su prolazile, prihvatala sam da ne mogu biti ni jedne od ovih profesija da bi pokazala ostalima da sam jaka i hrabra. Ovaj se postao sve slabiji a ja sve vise ''kamen'', dok nisam na kraju odtupela.
                Sve je ovo trajalo jos par godina dok nisam cula razgovor rodjaka kako je jedan nas rodjak heroj, uspeo da dogura do akademika Akademije Nauke i Umetnosti. Tada sam pocela i ja razmisljati o pojmovima HEROJ i HEROIZMA, sve sam se vise ukljucivala u razgovor porodice kada je bila tema herojstvo predaka. Dok su oni pricali, ja sam slusala i upijala. Dok smo obedovali, ja sam razmisljala o svemu sto sam cula. Shvatila sam ono sto sam znala, za pojmove HEROJ i HEROIZMA, je samo deo definicija tih pojmova i da su ne opisivi u jednoj kratkoj definiciji.
                   Naime, ni moja porodica nije bila spasena od ratova (ni sa jedne strane) kao i skoro svaka na Balkanu. Dok su muski odlazili da brane dom, zene su ostajale i preuzimale i muske poslove (briga o stoki, rad na polju, prodaja proizvoda, briga o kuci i deci ..) pod stalnim stresom i brigo da li je muz ili stariji sin ziv i zdrav i da li ce sutra okupatori im sve oduzeti (cak i sam zivot). Trebalo je sve od izdrazi i ostavi zdrav i jak da bi mogle decu izvesti na pravi put i odrzati kucu na okupu, bile su STUB kuce. Slusajuci te sve price, shvatila sam su moje pretkinje sa obe strane bile prave herojine sa obzirom u kakvim teskim vremenima su zivele i brinule se o imanju i deci i to sasvim same bez muske ruke. Verujem da svako moze naci bar jedan primer herojstva u istoriji svoje porodice. Heroji su i:
 * majka Nikole Tesle koja je svojom snagom i mudroscu uticala na Nikolu da postane veliki naucnik kakav je i bio a bilo momenata kada je malo falilo da sve odbaci zbog kockanja;
 * majka Danila Kisa koja je uspela izvede na pravi put Danila i njegovu sestru sa svojih 10 pristiju pokazala da nista nije izgubljeno kada imas neko obrazovanje (zanat) u rukama i mozgu jer opet mozes stvoriti ono sto si izgubio ili si su ti oteli;
 * Arcibald Rajs koji hrabro zapisivao svako zlodelo Austrougara i Bugara na stanonivsem Srbije i ''cistu'' istinu slao u Svet da se znaju prave cinjenice a posle je ucestovao u izgradnji i obnovi porusenje i pokazene Srbije pri cemu nije stedeo sebe;
 * Novak Djokovic koji je trenirao i uspeo u vremenu teskom i za tenis i za Srbiju, sa tim pokazao da svako moze da ostvari svoj san ukoliko ga iskreno jako zeli i zestoko radi da ga ostvari;
 * Mileva Maric Astajn koja je uspela da pomogne svom muzu da otkrije da vazne zakone, iako je vec imala dovoljno posla oko kuce i dece;
* Marija Kiri koja je uspela kroz teska vremena i za nju samu da otkrije Radijum i napravim prvi pokretni skener sa kojim je isla po frontu i pomagala u lecenju ranjenika;
* Tina Tarner koja je uspela u zivotu i pored teskog detinjstva, posle braka i razvoda, i sa tim pokazala koliko je VELIKA HEROINA;
 * i tako dalje.
            Sve ove licnosti spaja jedna osobina - uvek su bili tu da pomognu drugima u nevolji ma kakva ona bila iako ni njima nije lako.
              Pesma ''HERO'' koju peva Marija Keri kaze
           '' ENO HEROJA AKO POGLEDAS U DUBINI SRCA,
                                       NE MORAS SE BOJITI ONOGA STO SI.
              ENO ODGOVORA AKO DOTAKNES DUSU,
                                        SAZALJENJE KOJE POZNAJES CE OTICI.
              DOLAZI HEROJ SAM NOSECI SNAGU,
                                         I U SLUCAJU DA IMAS STRAH I DA ZNAS DA MOZES PREZIVETI.
              KADA OSECAS DA JE NADA OTISLA, POGLEDAJ UNUTAR I BUDI JAK
                                         I POGLEDAJ NAPOKON ISTINU DA HEROJ LEZI U TEBI.
              DUG JE PUT KADA SE SAM SUOCAVAS SA SVETOM,
                                                                    NEMA RUKE DA TE DRZI.
              MOZES PRONACI LJUBAVI AKO JE POTRAZIS U SEBI,
                                           I PRAZNINA KOJU OSECAS CE NESTATI.
              GOSPOD ZNA KOLIKO JE TESKO PRATITI SNOVE,
                                                              NE DAJ NIKOME DA IH OTERA.
              IZDRZI, TAMO CE BITI SUTRA.
              U VREMENU, NACICES NACINA. ''
                Kako vreme prolazi i sve vise razumem neke stvari iz istorije moje porodice, shvatam reci ove pesme i sve sam sigurnija su zivotne istine. Heroj lezi u svakome, cak i u meni kako su mi neke kolege rekle kada su saznali kroz sta sam prosla i prolazi i jos ne odustajem od svog cilj DIPLOME INZENJERA POLJOPRIVREDE ZA VOCARSTVO I VINOGRADARSTVO koji me vodi do mog veceg sna gde cu biti ispunjena i kao osoba i kao profesionalac.
             

    

PROFESIONALAC?

              Verovatno ste prepostavili da cu pricati o filmu profesionalac, iako sam gledala  i predstvavu i film. Ne, necu pricati o tome vec o PROFESIONALIZMU u nekom poslu jer vec duze vreme razmisljam o tom pojmu.
                Pocela sam razmisljati o PROFESIONALIZMU mnogo pre nego sto sam pocela sve cesce slusati kako je neki covek bio prevaren od zaposlenog u nekoj firmi (instituciji). Nazalost, imam u svojoj okolini takve slucajeve (mami su izvadili zdravu matericu a osceceno slepo crvevo ostavili uz zestoku dozu anestetika pa sada je na svaku hranu osetljiva i stalno nosi steznik u vidu uloska zbog izlaska to crve izvan dela, ujki su pri ugradnji 4 bajs pasa pri usivanju namestili da se sekret skuplja u jednom delu pluca, mene je jedna zubarka upropastila jedan zub pa sada zaobilazim zubare u velikom luku ....). Zelala sam otkriti pravo znacenje reci PROFESIONALIZMA i PROFESIONAC, prvo zbog sebe same pa onda zbog drugih. Vidjala sam u zivotu dosta primela u zivotu, bilo je i dobrih i losih primera. Posle svega sta sam prosla, shvatila sam da su PROFESIONALCI oni koji poseduju:
  * znanje iz neke oblasti (stalno usavrsavanje, stalno pracenje desavanja u toj oblasti);
  * ponasanje iz bontona (kulturni, dobro vaspitani, pristupacni su drugima, imaju dobru komunikaciju sa drugima;
   * poslovnu mudrosti (odgovornost prema svakom segmetnu zivota i posla, maksimalna paznja i maksimalni trud da se zadatak sto kvalitetnije zavrsi, umece da se sve brige i probleme ostave iza ulaznih vrata stana,  briga o drugima i sebi, klijent nije strano bice ili broj vec osoba sa osecanjima i pravima, kolega nije neprijatelj vec clan tima za bolji rezultat i uspeh, sef nije gonic robova vec lider i ucitelj i prijatelj, zaposlen nije rob ili stvar vec osoba od krvi i mesa sa osecanjima i pravima, firma nije mesto za mucenje vec mesto za stvaranje novih stvari i gde vlada harmonije i zadovljstvo, niko nije krv za neciji neuspeh vec licno ta osoba, svaki cilj se moze uspesno ostvariti, srecni su zbog tudjeg uspeha i srece ...);
    * sve dobre osobine (nisu bolesno sujetni, nisu bolesno inatni, nisu ljuborni i besni na druge kada postignu uspeh, nisu aljakvi u svom poslu, ne uzimaju tudje zasluge za svoje za neki uspeh, pomazu drugima ...).
                Ima dosta primera za ovaj moj stav, prisustvo svih ovih stvari dovodi do uspeha. ‚Jako me brine sto se broj NEPROFESIONALAC (osoba kojima fali druga i treca stavka) povecava, juce sam cula da su nekoliko stona skola u Zajecaru zatvorene zbog nemanja para. Gledajuci sva ova desavanja, ne mogu a da se ne setim reci jedne cistacima koja je davno cistila nasu zgradu ''Nije mi stalo do cistoce ako vama nije stalo.'' na pitanje komsije ''Da li su mogle bolje da ociste zgradu a dobijale su vode skoro na svakom spratu?''.
                 Razmisljacu o drugoj i trecoj stavki, nije ih tesko ugraditi u svoje navike ukoliko se iskreno zeli. Svaka osoba ih moze posedovati ukoliko pocne temeljnu izgradnju i temeljni razvoj svoje licnosti, da se postane jaka i ispunjena osoba sa ravnotezom u svom bicu. Pretrazivanjem na internetu se mogu naci pravi primeri za ove moje reci: Opra, Bon Djovi, Bionse, Svajceneger, Tina Tarner ...
                Uspeh je dostupan osobama koje su razbile granicu u svojoj glavi (ne mogu, necu stici i druge negacije), kao sto je jedno rekao Novak Djokovic koji je stalno svojim radom i delima pokazuje da je zasluzeno PRVOJ JEDAN u tenisu. 

BATINA IMA DVA KRAJA, ISTINA ILI ZABLUDA?

               Nekoliko meseci razmisljisala sam o istinitosti izraza ''Batina ima dva kraja.'' i ''Mac ima dve ostrice.'', kao i zasto stari rekli izraz ''Batina je iz raja izasla.''. Gilicala su me par pitanja o ovim izrazima, koji su me ponekad zbunjivalo, nisam mogla da ne saznam odgovora na razna pitanja. Pocela sam i strazivanja  i primenjivanja zakonisti AKCIJE - REAKCIJE, tokom cele istorije i sadasnjosti. Svako istazivanje i logicno razmisljama od postupcima i posledicama, tokom vremena postanja ljudskog roda, su mi dokazivali da svaki postupak ima svoju posludicu (hteli to mi ili ne).
               Od samog pocetka zivota na Zemlji, postoje razne borbe u svakoj vrsti i izmedju vrsti koje su sa ciljem testa prezivljavanja (medju samim vrstama za dokazivanjem a izmedju za odbranu i opstanak vrste). Dosta primera borbi u zivotinjskom svetu sam videla na teleziviji, na televizijskim kanalima koje zanima teme u vezi zivotu izvan grada. Retko i jako malo su spomenjivali svet biljaka, osim sa spektra ishrane, a ne zakonitosti opstanka biljka. Tek sada sam oslusala pojedine predmete vezane za same biljke (sta se desava u njima, sta im treba za zivot, sta ih napada, kako razvijaju odredjene vazne osobine kao sto je otpornost ...), polako sam pocela shvatati desavanja u biljnoj svetu i zasto neke vrste biljaka zauvek nestaju.
             Mi, ljudska bica, smo jos sami sebi velika zagonetka a narocitno NAS UM I MOZAK. Razvitak ljudskog roda i tok vremena doneli su i promene u samoj borbi (uzroke, motive, nacine ...):      * U kamenom dobu, ljudi su se borili sa zivotinja za hranu i zastitku i opstanak na nekom podrucju a potom medjusobno da zadrze svoju teritoriju sto je nosilo i svoje posledice. Polako i sigruno su sirili aeral naseobina, sto se dovodilo i do premene nacina zivota.
   * U srednjem veku, macevanje i jahanje su bile vazne osobine na evropskim dvorovima. Pravili su se takmicenja na tim dvorovima i razna osvajanja za stvaranje veceg kraljevstva, dok su na Bliskom Istoku se ljudi borili za opstanak sa sabljom u pustinjama i kraljevi osvajanja novih teritorija sa pasnjacima i vodom ne bi li stvorili ''bolje sutra'' za svoj narod. Ovde, na Balkanu. ljudi su bili primorani da bore i za svoju slobodu pored borbe za stvaranje drzave i ''boljeg sutra''. U Kini i Japanu, ljudi su imali jos jednu borbu - svaki pojedinac je imao borbu sa samim sobog ne bi li postao sto bolji covek za sebe. Svaka porodica u Crnoj Gori je imala istu borbu, da im deca bude sto bolji ljudi, jer su znala da postovanje drugih imaju samo veliki ljudi (primer je Marko Miljanov Popovic).
  * U vekovima industrijalizacije i tehnickog razvitka, borbe se nisu ni brojcano i u jacini smanjivale. Kao i mnogo vekova unazad, tezilo se i ravnotezi i u ekonomskom smislu i drugim stvarima za svakog coveka. Doneli su i svoje lidere mraka i pohlepe koji su zeleli da imaju velika kraljestva sirom sveta , veca od Rimljanskog Carstva (poznat primer je Hitler).
            Svaka borba je imala svoju posledicu, svoju reakciju, razlicitih vrsti (gubitke: ljudskih zivota, u materijalnim stvarima ...) i jacina. Pronaliziranjem svakog dogadjaja i sta se desilo posle sa ucesnicima tih dogadjaja, shvatila sam da nisu uzalud stari rekli da batina ima dva kraja i da mac ima dve ostrice. Svako ko udari nekoga ili povredi, slucajno ili namerno, ce biti udaren ili povredjen. Moji pretci su davno rekl ''Sve se placa, sve se vraca'' i ''Uradi dobro, nadaj se. Uradi lose, ne nadaj se.'', tj. svaki postupak koji ucinis (dobar ili los) ce ti doci na naplatu (vratiti). Ukoliko je dobro uradis nekome, dvostruko ce ti se vratiti. Ukoliko lose uradis nekome, trostruko ce ti se vratiti da ti padnes na teme. Primer za potvrdu ispravnosti ovih reci se moze naci i kroz dogadjaje i u sadasnjosti (svi smo svedoci tih dogadjaja).
           Sto se tice izreke ''Bitina je iz raja izasla.'', mislim da je odavno prestala biti istinita. Pre nekoliko vekova, roditelji su tukli ne mirnu decu da bi postala mirna. Vremenom su roditelji i okolina uvedila da batine dobro ne donosi u kasnim godinama jer to dete izgradi STIT i ODSTRANI SE OD NJIH pa ne mogu mu kasnije prici kao neko blizak da bi razgovarali kao rod o svemu. Takodje, i za ovo ima dosta primera tokom istorije i sadasnjosti (cak i u svakoj porodici).  U svakoj sferi zivota, nauka se razvija i daje nove odgovore na stara pitanja i stvara nova pitanja. 

KO NAS TRUJE I STAVLJA KLIPOVE DA SRBIJA NE ZASIJA I NE RAZVIJE DO ZASIJANJA U PUNOM SJAJU I NA DRUGIM PODRUCJIMA OSIM SPORTA?

                  Jutros sam cula da se broj zarazenih trihonilozom u Uzicu (od juce) povecao na 500 i nesto, svi su koristili proizvode od svinje. Ima informacija je jedan deo konzumirao proizvode od divlje svinje a drugi od domace svinje, radi se ispitivanja i istraga. Jutros je jedan strucnjak rekao, sto i veterinarka iz Uzica rekla, da svi u lancu proizvodnje proizvoda od mesa nisu svoj posao profesionalno uradili tj. nisu svi odneli mesa ustreljenih divljih zivotinja i domacih na kontrolu kod veterinara.
                 Pre neki dan, cujem da laboratije za proveru ispravnosti hrane (koje je Zoran Djindjic sa timom sredio i nabavio) zuje prazne jer nema strucnjaka osposobljenih da rade u njoj. Vec nekoliko meseci, cujem price u svojoj okolini o GENETESKO MODIFIKOVANIM ORGANIZMIMA. Kada ih pitam sta znaju vise o tome, oni zacute ili se prebace na vredjanje moje licnosti bez razloga. Cesto se GMO od ljudi sto ne znaju nista o tim organizmima koristi kao CINJENJICA PROTIV NEKE NOVINE sto dolazi iz drugih zemalja, bez osonova i dokaza.
                  Trebalo bi povesti ciklus predavanja i rasprave o GMO, sa time bi se mnoge nedoumice razjasnile. Kolega iz prakse mi je rekao jos neke cinjenice u vezi GMO, trebalo bi se sva strucna javnost (naucna i iz prakse) suceljiti misljenje i objasniti procese stvaranja GMO kao sto se donekle zna o proizvodnji sokova i susenju mesa.
                  Mnogo se pocelo pricati o GMO zbog uvoza psenice i kukuriza, kao i mesa sa tim organizmima. Uvoz takvih i produkt i prodaja bi bila sprecena na granici kada bi ta laboratorija radila i jos vise modernizovala metode i aparate za uocavanje GMO u namernicama.
                  Sokirala me je i vest da strucnjaci za sve sfere nauke (koji profesionalno obavljaju svoj posao i od kojih svima nama zavisi zivot) nisu zbrinuti ni materijalno i fizicki (i da su bezbedni na poslu i van njega).
                  Kolega sa stocarstva mi prica da Srbija ima stoku sa kvalitetnim mesom, kao i mesta gde se uzgaja kvalitetna i zdrava stoka. Stalno proveravam te informacije, svaka je isitina. Stalno mi se postavlja pitanje:
           Zasto Srbija uvozi meso i plodove zemlje iz Argetine i drugih krajeva Sveta a ne neguje sta ima (vocare, ratare, vinogradare, stocare ....)?
                 Sve najbolje ljude koji su iskonski voleli i postovali Srbiju, koji su zeleli da Srbiju unaprede i razviju, su bahati pojedinici  unistili ili ubili. Dobro je rekao Arcibad Rajs, zacetnik forenzike u Srbiji, mi smo dobar i vredan narod sa bogatom istorijom ali nemamo hrabrosti i pameti da izaberemo prave lidere koje ce svima nama dobro doneti i Srbiju odvesti u ligu najrazvijenih zemalja Sveta. Srbija sa svim bogastvima i iskustvo i znanjem sto ima, moze uci i biti medju najrazvijenije zemlje Sveta.
                Tokom cele istorije i sada, stalno se dokazuje da sami sebe trujemo i samo sebi stavljamo klipove i okove o celika da ne mozemo krenuti ka bolje. Ovo povlaci da ne damo Srbiji da zasja u punom sjaju, da je iskreno volimo i postujemo i radimo za nju i sebe, sto ona zasluzuje.
           
                  

BITI PAMETNJAKOVIC (PRAVITI SE DA ZNAS SVE NA SVETU) - DOBRO ILI LOSE?

              Od kada sam se rodila i pocela da budem svesna sebe i svoje okoline, cesto srecem osobe koje se ponasanju kao da sve o svemu znaju a ne znaju. Kao dete, pocela sam pratim svoju okolinu. Pocela sam i ja da se ponasam kao da sve znam o svemu (da budem PAMETNJAKOVIC), ponasanje moje okoline mi je govorilo da je DOBRO biti PAMETNJAKOVIC jer su oni pametni i sve znajuci. U ovom tekstu, ispricacu vam kako me je ZIVOT osvestio i naucio DA JE LOSE BITI PATNJAKOVIC jer je sam ZIVOT sam po sebi pun iznenadjenja i promena. Takodje, naucio me je da ja sama bas ne znam sve o svu i da NIJE SRAMOTA RECI ''NE ZNAM'' za stvari koje nisi ucio niti cuo. Od mog rodjenja (1978.) do danasnjeg dana, dosta toga se promenilo i otkrilo (medju kojima su i stvari koje i danas koristi u svakodnevnom zivotu).
               Kao sto rekoh, pravila sam se i ja PAMETNJAKOVIC. Bilo me je stramota reci da ne znam nesto o nekoj stvari o kojoj pre nisam cula. Pocela sam placati ceh takvom ponasanju /(ponasanju PAMETNJAKOVIC) a da nisam primecivala. Drugi su napredovali kao osobe i kao ucenici a ja se mucila da ih stignem, osecala sam da me nesto koci a nisam znala sta to.
               Sve to tako trajalo do trenutka (negde u srednjoj skoli) kada nisam videla rezultate takvog ponasanja na moj uspeh i na odnos sa drugim osobama, osecala sam se jako usamljeno i odbaceno i u okovima neuspeha. Zelela sam da nesto menjam, da vise ne osecam okove gvodja na sebi a na srcu tezak kamen usamljenosti, osmehom se krila tugu i bol i mislila na bolje dane. Tokom analize ZASTO mi se to sve desava, suocila sam se sa istinom (da je UZROK sve moje patnje i neuspeha MOJE PONASANJE PAMETNJAKOVICA). To suocavanje je bilo veoma bolno, nije mi bilo svejedno. Osecala sam da TREBAM POTHITNO da menjam taj deo svoje licnost, to me koci u mojoj promeni ka bolje i razvoju. Nisam ni slutila kakav put promene me ocekuje, naslucivala sam po pricama da ce biti dug i tezak i pun trnja.. Bili su upravu, bilo je zestoko tesko izbaciti iz svog bica BITI PAMETNJAKOVIC a ugraditi u svoje bice BITI SVESTAN SVOG ZNANJE I NE ZNANJA I STALNO UCITI I JE PUT DO RAZVOJA.
              Kroz razna desavanja koja su mi se desavala, ZIVOT me je nacuio DA JE LOSE BITI (PRAVITI SE) PAMETNJAKOVIC. Pre ili kasnje, sustigne te kazna za PONASANJE PAMENJAKOVICA i dokaz da takvo ponasanje ne valja.

NAPOKON, POCELI SU DA UZIMAJU I PSIHICKO NASILJE ZA OZBILJNO

                 Malo pre sam cula dobru vest za sve nas sto smo trpele i trpimo psihicko nasilje od partnera i porodice, rade zakon da se i psihicko nasilje smatra za krivicno delo nasilja u porodici i vezi. Napokon se i tu se radi sprecavanje, ko nije nikada bio ZRTVA PSIHICKOG NASILJA bilo u svojoj okolini ili skoli ili porodici ne zna kakve rane i muke zadaje REC PONIZAVANJA (''Ti nista ne vredis.'', '''Mnogo lepsa i zgodnija od tebe mi se udvara.'', ''Sa kim si otisla u setnju?'', ''Sta ces u kupovini?'' ...). Ni najgorom neprijatelju takve muke i rane ne bi pozelela, a najgore je kada ne mozes dopreti do svojih roditelja i drugih dragih osoba koje ti puno znace.
                 Cujem da su uveli u zakon da NASILNIK ode iz stane a ne ZRTVA SA DECOM, sto je dobro. Nadam se da ce se i ova promena postovati do poslednjeg detalja, nece moci ni jedan NASILNIK dobije stan ciji je vlasnik NJEGOV PARTNER ILI PARTNERKA za mufte (djabe). Znam dosta slucajeva kada je NASILNIK od ZRTVE (partnerke, partnera) OTEO STAN ciji je vlasnika ZRTVA, sto se za malo bilo desilo i meni,
                  U mom slucaju; NASILNIK je u svoja ponizenja uveo i uvrede ''Kako nisam ista kao moja mama?'' svaki put kada je pricao kako bi voleo da imam mudrost zene od sedamdesetih godina a telo nije ni spominjao recima. Pocelo mi je sumljivo posle drugog puta ponavljanja uvreda na moju inteligenciju i mudrost, poceo je da prica mojoj mami sve sto ga muci a meni, osobom sa kojom je bio u vezi. Kada sam ga pitala mi objasni zasto mojoj mami prica svoje muke a ne meni, on bi vrisnuo i uvrede bi bile sve jace i bolnije. Bilo mi je jako tesko, popricala sam sa svojim dobrim prijateljima koji su imali uspesne veze - svi su mi rekli do jednog DA TO STO ON RADI JE BOLESNO i da sam sasvim ok i razumna osoba. To su bilo dani PAKLI ZA MENE; trudila sam saznam kakvu osobinu mama poseduje a ja ne, da me stalno tadasnji partner (NASILNIK) kudi sto nisam kao ona. Dugo sam ispitivala i sebe i nju, proanalizirala sam svaku reci i svaki postupak svakoga od nas. Posle par dana, primetim da se ponasanje NASLNIKA prema mami promenilo od ponasanje prema majci njegove devojke u ponasanje prema devojci koja mu sve svidja i zeli je da bude njegova (da se udvara). .
                  Kao grom iz vedra neba, svi se razjasnilo i shvatila sam sta ON radi meni i mojoj porodici a sto je samo moj sestric video i pokretima pokazao. Svideo mu se stan, zeleo ga je za sebe posto svaki sto on sam kupi to mu bivsa zena i sin uzmu (sam je to pricao). Tog trenutka, kao da sam cila glas moje nane Marije kako mi govori da otvorim ocim i da preduzmem nesto kako bi sprecila TOG ZLIKOVCA da naskodi mojoj porodici i meni. To me je PROBUDILO, osetila sam da su mi se sa tim recima povratila SNAGA i ODLUCNOST da ZASTITIM SVE STO IMAM (RODITELJE, DOM, PORODICU ...). Jos se secam tog trenutka, osetila sam neku jezu a u isto vreme i hrabrost a u dusi uvrenje da cu pobediti. Znala sam, bice tesko jer je NASLNIK SKORO CELU MOJU OKOLINU dobio na svoju stranu zbog dobrih dela prema njima a mene napravio u njihovim ocima LUDOM I GLUPOM.  Tokom ''borbe'' izmedju NASILNIKA i mene, on je na sve ne fer nacine pokusavao da me oslabi do odustajanja. Nisam se dala, svaki svoj atom snage i inteligencije sam upotrebljavala. Pokazivala sam svu svoju jacinu uma i snagu volje, pobedjivala sam ga u svakoj borbi a sto mi se nije svidelo. Pokusao je i da me vrati, ja se nisam dala. NASILNIK  je izgubio a ja sam POBEDILA, shvatio je da je dosao trenutak da plati sve grehove prema mojoj porodici i meni.
                 Posle par meseci, cula sam sta se desavalo sa tim covekom. Cula sam da je otisao u drugu zemlju da radi, i da ga bas sreca nije pratila. Nije mi zao, znam da je svaku tu nesrecu ON SAM ZASLUZIO SVOJIM PONASANJEM PREMA MENI I DRUGIMA.
                  Trebalo mi je dosta vremena da mu oprostim za sva NE DELA PREMA MENI zbog mene same, da bih mogla nastaviti dalje sa svojim zivotom. OPROSTILA SAM MU A NISAM MU ZABORAVILA, ZABORAVOM SE BRISU SVA NE DELA DA SU IKADA BILA. Vazno je oprostiti, zlodela ostaju vidljiva i zabelezena. Ne valja zaboraviti, zaboravom se zlodela brisu kao da nikada nisu bila ni pocinjena.