BLOKADA RADA MOZGA U VAZNOM TRENUTKU, dugogodisnja moja muka tokom skolovanja. a verujem i nekim od vas. Nema vezbe koje nisam pocela da radim ne bi li pobedila u tom izazovu, antidepresivi su me samo uspavljivali i vec los osecaj (osecaje gubitnika i nemoci) u meni pogorsavali. Pozitivne afirmacije sa pracenjem koraka uspesnih su mi donekle pomogli ali jos uvek sam osecala postojanje kocnice u mom bicu, nisam mogla naci mesto te kocnice i sta je pokrece. Osecala sam tu nesto nedostaje, zelela sam menjati neke stvari ali nisam znala kako. Svaka blokada mozga u vaznom trenutku je imala u pratnji grozan osecaj tuge pomesanjom sa grdnjom i ne moci, svaki put je osecaj bio sve jaci da sam otupela vise za kritke okoline i prema samoj sebi. Blokada se pocela desavati i pre tog trenutka dok sam kuci, tada je bilo jos gore i jace sa siptomima glavobolje. Desavala se da blokada nastane pred sam vazan trenutak a nestane tek sledeceg dana, nocna mora.
Nisam odustala od traganja za resenjem blokade mozga, nesto unutar sebe me je vuklo da ne odustajem od potrage tako lako. Negde krajem februara vidim na fejsbuku da ce se odrzati tribina u MIKSER HOUSE-u tribija MENTALNA HIGIJENA, videla sam i ko ce pricati i odlucim se da odem. Obavestim par prijatelja i pitam ih da li hoce da idu sa mnom, dogovorimo se i druge nedelje marta na par odemo na tu tribunu. Tokom spremanja, stomak me je poceo malo boleti i razmisljala sam da otkazem a sa druge strane me je nesto vuklo da odem na zakazani sastanak sa drustvom. Drustvo i ja smo se sastali na Brankovom Mostu, potom zajedno otisli od MIKSER HOUSE-a. Nismo verovali da ima toliko ljudi interesovanih za tu temu, prostor MIKSER HOUSE-a je bio mali da primi sve zaintersovane. Bilo je i kamera i fotografa, prijatelj ugleda Rusku Jakic i kantautora Zeljka Vasica. Kada je pocela tribina, mogla se samo muva cuti. Pomno sam slusala svakog od govornika, osecala sam kao da mi se otvaraju u meni zapecate ne sredjene kutije sa ne sredjenim knjima koje sam davno zapecatila i zacementirala da mi bol ne nanose i ne prate me kao zla kob. Kako su se govornici smenjivali a sa njima teme, te kutije i knjige su bile sve vise blize svetlu dana. U jednom trenutku, shvatila sam da su me njihov sadrzaj pratio svakog dana kao zla kob. Suze su mi same pocele ici, stare ne zacele rane su se pocele otvari. U drugom trenutku, shvatila sam da moja BLOKADA MOZGA U VAZNOM TRENTUKU nije SAMO zbog JAKE TREME I JAKE ZELJE DA ZNAM SVE U TOM VAZNOM TRENUTKU VEC I zbog: SLABOG SAMOPOUZDANJA, TUDJEG TERETA STO SAM NOSILA GODINAMA (nisam jacala FILTERE ZASTITE I PODRSKE), NE SIGURNOST U SVOJE ZNANJE I PAMET, NE PRIHVATANJE BRZINE SVOG BICA, SAMOPOSTOVANJE, NESVESNO NE PRIHVATANJE SEBE, STALAN UTISAK NIZE VREDNOSTI OD OKOLINE, NE OPRASTANJE SEBI ZA NEKE STVARI ZA KOJE NISAM ZNALA DA URADIM BOLJE ... Jako me je ganulo kada sam videla da postoje osobe kojima je stalo da i ja postavim svoje pitanje, iako ne poznaju. Suze su mi tekle do 2-3 sata narednog dana. Kada se setim te veceri, suze mi krenu sane od sebe.
Sto se tice ishrane, nisam odustajala od paznje kakvu hranu unosim u telo (da imam uravnotezenu ishranu).
Uravnotezena ishrana ima pratioca, uravnotezenu fizicku aktivnost. Kada ne izadjem, odradim par vezbi za bolji rad mozga i srca i drugih delova tela.
Posle te tribine, ciklus dogadjaja i traganja su me odveli do Lidije i Tomasa (do prvih govornika). Strepila sam kako ce me oni prihvatiti zbog prethodnih iskustava sa drugim ljudima, bila sam otvorena u razgovoru jer sam znala da nista ne mogu izgubiti. Svaki nas razgovor je prosao sjajno, posla sam i na treninge kod Lidije i Tomasa. Tu sam osecala mali strah, prilazeci toj zgradi strah je bio sve manji i manji a dobra energija je rasla. Tokom treninga, pocela sam da shvatam da je MOJE NESVESNO ustvari mene odvelo kod njih dvoje i njihovog tima kada je dobilo sve potrebne informacije. Cela ekipa polaznika je bila sjajna, pocela sam se osecati iskreno prihvaceno sto dugo nisam osecala. Raduci vezbe (igre) za promenu gore navedenih stanja, uocavam sve vecu promenu na bolje a i kako sama BLOKADA iz pojave postaje samo rec na papiru.
BLOKADA U VAZNOM TRENUTKU je IZAZOV u kome se MOZE POBEDITI kada se pronadje koren te blokade i krene se temeljno od njega, blokada je samo posledica necega veceg.
Nisam odustala od traganja za resenjem blokade mozga, nesto unutar sebe me je vuklo da ne odustajem od potrage tako lako. Negde krajem februara vidim na fejsbuku da ce se odrzati tribina u MIKSER HOUSE-u tribija MENTALNA HIGIJENA, videla sam i ko ce pricati i odlucim se da odem. Obavestim par prijatelja i pitam ih da li hoce da idu sa mnom, dogovorimo se i druge nedelje marta na par odemo na tu tribunu. Tokom spremanja, stomak me je poceo malo boleti i razmisljala sam da otkazem a sa druge strane me je nesto vuklo da odem na zakazani sastanak sa drustvom. Drustvo i ja smo se sastali na Brankovom Mostu, potom zajedno otisli od MIKSER HOUSE-a. Nismo verovali da ima toliko ljudi interesovanih za tu temu, prostor MIKSER HOUSE-a je bio mali da primi sve zaintersovane. Bilo je i kamera i fotografa, prijatelj ugleda Rusku Jakic i kantautora Zeljka Vasica. Kada je pocela tribina, mogla se samo muva cuti. Pomno sam slusala svakog od govornika, osecala sam kao da mi se otvaraju u meni zapecate ne sredjene kutije sa ne sredjenim knjima koje sam davno zapecatila i zacementirala da mi bol ne nanose i ne prate me kao zla kob. Kako su se govornici smenjivali a sa njima teme, te kutije i knjige su bile sve vise blize svetlu dana. U jednom trenutku, shvatila sam da su me njihov sadrzaj pratio svakog dana kao zla kob. Suze su mi same pocele ici, stare ne zacele rane su se pocele otvari. U drugom trenutku, shvatila sam da moja BLOKADA MOZGA U VAZNOM TRENTUKU nije SAMO zbog JAKE TREME I JAKE ZELJE DA ZNAM SVE U TOM VAZNOM TRENUTKU VEC I zbog: SLABOG SAMOPOUZDANJA, TUDJEG TERETA STO SAM NOSILA GODINAMA (nisam jacala FILTERE ZASTITE I PODRSKE), NE SIGURNOST U SVOJE ZNANJE I PAMET, NE PRIHVATANJE BRZINE SVOG BICA, SAMOPOSTOVANJE, NESVESNO NE PRIHVATANJE SEBE, STALAN UTISAK NIZE VREDNOSTI OD OKOLINE, NE OPRASTANJE SEBI ZA NEKE STVARI ZA KOJE NISAM ZNALA DA URADIM BOLJE ... Jako me je ganulo kada sam videla da postoje osobe kojima je stalo da i ja postavim svoje pitanje, iako ne poznaju. Suze su mi tekle do 2-3 sata narednog dana. Kada se setim te veceri, suze mi krenu sane od sebe.
Sto se tice ishrane, nisam odustajala od paznje kakvu hranu unosim u telo (da imam uravnotezenu ishranu).
Uravnotezena ishrana ima pratioca, uravnotezenu fizicku aktivnost. Kada ne izadjem, odradim par vezbi za bolji rad mozga i srca i drugih delova tela.
Posle te tribine, ciklus dogadjaja i traganja su me odveli do Lidije i Tomasa (do prvih govornika). Strepila sam kako ce me oni prihvatiti zbog prethodnih iskustava sa drugim ljudima, bila sam otvorena u razgovoru jer sam znala da nista ne mogu izgubiti. Svaki nas razgovor je prosao sjajno, posla sam i na treninge kod Lidije i Tomasa. Tu sam osecala mali strah, prilazeci toj zgradi strah je bio sve manji i manji a dobra energija je rasla. Tokom treninga, pocela sam da shvatam da je MOJE NESVESNO ustvari mene odvelo kod njih dvoje i njihovog tima kada je dobilo sve potrebne informacije. Cela ekipa polaznika je bila sjajna, pocela sam se osecati iskreno prihvaceno sto dugo nisam osecala. Raduci vezbe (igre) za promenu gore navedenih stanja, uocavam sve vecu promenu na bolje a i kako sama BLOKADA iz pojave postaje samo rec na papiru.
BLOKADA U VAZNOM TRENUTKU je IZAZOV u kome se MOZE POBEDITI kada se pronadje koren te blokade i krene se temeljno od njega, blokada je samo posledica necega veceg.
Нема коментара:
Постави коментар