Danas je SVETSKI DAN BORBE PROTIV RAKA, zloćudnog tumora koji "pobedi" svake godine nekoliko hiljada osoba. Bitku sa ovom zloćudnim tumorom su "izgubile" mnoge drage osobe iz moje familije i okoline, jako je bolno kada izgubiš nekoga zbog nekog raka.
Dugi je proces "izlečenja" duše od rane zbog gubitka drage osobe od nekog raka, a i bolan. Težinu ovog procesa dodaje jačina boli da se prihvati saznanje da više nećeš: tu osobu zagrliti, sa njom se pozdraviti na vaš svojstven način, porazgovarati kao nekad, nasmejati i zaplakati sa njom ...
Poznato nam je da postoje razlicite rak: koze, grla, pluca, jetre, debelog creva, grlica materice, dojke ...
Da li nam je poznato kako i zasto nastaje neki od ovih rakovi?
Da li nam je poznato koji su faktori da se stvori neki ovih rakova?
Kako ih pobediti?
Zasto je jako vazno da se "na vreme" otkrije ukoliko postoji neki od ovih rakova?
Koji su simtopmi raka i drugih zlocudnih tumora?
Da li nam je poznato da li postoji jos neki zlocudan tumor?
Nazalost, neki od mojih dragih osoba iz familije su kasno saznali da boluju od nekog vrste raka - imale su male sanse da "pobede" u bitci sa rakom. Dug niz godina, peklo me je i izjedalo što nisam imala više vremena i radoznalosti da otkrijem o bolesti od čega je bolovao teča Vuko. On je medju prvima koji su videli moje kvalitete i mane, i verovali su da mogu uspeti u životu i daleko dogurati (podrazumevajući da radi sa sobom i na svom obrazovanju).
Dešavaju se čuda, to ne osporavam - sama sam ih osetila na svojoj koži. Postoje slučajevi, kada se "zakasni" sa otkrićem postojanja nekog na/u nekom organu, se taj tumor i "pobedi". Postoji neka sila u nama samima i oko nas da pobedimo i kada izgleda nemoguće da se ta pobeda ostvari, potrebna je snaga koja je u nama da izdržimo i kada je najteže.
Da li se stvarno može rak sa jednog organa, posle izlečenja, javiti na drugom organu iste osobe?
Zašto se to dešava?
Poznato nam je da postoje i dobroćudni tumori, za koje sam čula da su manje opasni po život od zloćudnih tumora. Nama damama, poznati su miomi i ciste.
Da li nam je poznato kako i zašto nastaju miomi?
Da li nam je poznato gde se pojavljuju miomi?
Koji faktori utiču na: broj i veličinu mioma, brzinu rasta i razvoja mioma ...?
Kako "pobediti" miome?
Da li je i kod mioma vrlo važno otkriti ih "na vreme" i zašto?
Život mi je "dao" odgovore na neka od ovih pitanja, početkom prošle (2017-te) godine doktori su mi otkrili da imam 4 mioma (2 veća i 2 manja) na materici sa spoljne strane. Bila sam u šoku jer su mi otkrili da imam i trombozu u dubinskim venama, pitala sam se i ljude u okolini:
* Šta su miomi?
* Kako i zašto nastaju?
* Ima li leka pored operacije?
* Ukoliko se operišem, da li ću moći imati svoju decu?
* Kako sam dobila miome i trombozu?
* ...
Kada su me odveli u bolnicu u maju jer sam bila u stanju blizu smrti, otkrili su da se broj mioma povećao (sa 4 na veći broj) i pojavili su se i na unutrašnjoj strani materici. Otkrili su mi da imam miome i na jajnicima, nisam mogla verovati. Ljutila sam se na mamu što me je ostavila u bolnici, osećala sam se ostavljeno. Sve mi se skupilo i trudila sam se da prihvatim novo stanje stvari i činjenice koje su mi preokrenuli život za 360 stepeni, nije mi bilo lako. U jednom trenutku, suze su mi počele teći niz lice. Kada mi je mama objasnila zašto su me smestili u bolnici, da je bilo pitanje časa kada ću otići na "onaj svet". U početku, nisam verovala. Setila sam se reći doktora u klinici gde sam uradila analize a posle doktora u bolnici, shvatila sam zašto sam te noći završila u bolnici a ne kući. Počela sam razumevati neke stvari i postupke osoba u mojoj okolini a naročito moje mame. U trenutku kada sam počela da shvatam i razumem, zaplakala sam - bila sam zahvalna njoj i osobama iz familije koje su bili pored mene u tim jako teškim danima za mene. Još jednom, moja mama je dokazala da je HEROINA.
Da li nam je poznato kako i zašto nastaju ciste?
Da li nam je poznato gde se pojavljuju ciste?
Koji faktori utiču na: pojavu i broj cista, veličinu i dinamiku rasta ...?
Kako "pobediti" ciste?
Nisam se predavala, ni kada mi je bilo najteže - ponekad je neka suza "pokrala" niz lice. Dobila sam miome i trombozu usled bezbroj jakih stresova i još nekih faktora, dešavale su se i neke promene na bolje u meni samoj. Pobedila sam i miome i trombozu uz pomoć doktora, zahvalna sam im. Ostvarila sam dve najveće i najsnažnije želje, da diplomiram i da radim svoje svakodnevne obaveze u stanu (ličnu higijenu, samostalno ustajanje i sedanje, postavim sto, raspremim sto, napravim sebi obrok, sipam sebi čašu vode, skuvam kafu ...). Počela sam ponovo da hodam uz i niz stepenice, tako sam srećna. Sada su na redu da ostvarim ostale svoje planove i želje, dokazala sam sebi da mogu ponovo imati svoj život u svojim rukama i krenuti dalje u ostvarenju svog sna (cilja).
Bilo bi lepo i dobro kada bi bile edukativne tribine o tumorima, kao i javne stručne tribine, jer svaka informacija osobi koja nisu u medicinskoj struci da čuju i možda sa tim informacijama spasi sebi život (ode kod doktora na kontrolu, urade analize krvi i/ili stolice, snimiti neki deo tela ...), Analize i snimci, kao i simptomi, pokazuju doktorima šta se dešavala u našem telu i znaće šta dalje (koji je sledeći korak).
Život i zdravlje je najvrednije, čuvajte ih. Bilo je i biće i stresova i drugih štetnih faktora, veujem da svako u sebi ima heroja u sebi (snažan, jak, mudar, strpljiv, uporan, snalažljiv, hrabar, ne odustaje ni kada je najteže ...). Verujte u sebe, poštujte i iskreno volite sebe. Svaki cilj (a da nije sa "druge strane" zakona) je ostvarljiv uz uporan i strpljiv rad sa sobom i kao ličnosti i kao profesionalca. Kada bude najteže, nastavite dalje i pronaći ćete načine da rešite neke "izazove" na tom delu puta ostvarenja sopstvenog cilja (sna).
Dugi je proces "izlečenja" duše od rane zbog gubitka drage osobe od nekog raka, a i bolan. Težinu ovog procesa dodaje jačina boli da se prihvati saznanje da više nećeš: tu osobu zagrliti, sa njom se pozdraviti na vaš svojstven način, porazgovarati kao nekad, nasmejati i zaplakati sa njom ...
Poznato nam je da postoje razlicite rak: koze, grla, pluca, jetre, debelog creva, grlica materice, dojke ...
Da li nam je poznato kako i zasto nastaje neki od ovih rakovi?
Da li nam je poznato koji su faktori da se stvori neki ovih rakova?
Kako ih pobediti?
Zasto je jako vazno da se "na vreme" otkrije ukoliko postoji neki od ovih rakova?
Koji su simtopmi raka i drugih zlocudnih tumora?
Da li nam je poznato da li postoji jos neki zlocudan tumor?
Nazalost, neki od mojih dragih osoba iz familije su kasno saznali da boluju od nekog vrste raka - imale su male sanse da "pobede" u bitci sa rakom. Dug niz godina, peklo me je i izjedalo što nisam imala više vremena i radoznalosti da otkrijem o bolesti od čega je bolovao teča Vuko. On je medju prvima koji su videli moje kvalitete i mane, i verovali su da mogu uspeti u životu i daleko dogurati (podrazumevajući da radi sa sobom i na svom obrazovanju).
Dešavaju se čuda, to ne osporavam - sama sam ih osetila na svojoj koži. Postoje slučajevi, kada se "zakasni" sa otkrićem postojanja nekog na/u nekom organu, se taj tumor i "pobedi". Postoji neka sila u nama samima i oko nas da pobedimo i kada izgleda nemoguće da se ta pobeda ostvari, potrebna je snaga koja je u nama da izdržimo i kada je najteže.
Da li se stvarno može rak sa jednog organa, posle izlečenja, javiti na drugom organu iste osobe?
Zašto se to dešava?
Poznato nam je da postoje i dobroćudni tumori, za koje sam čula da su manje opasni po život od zloćudnih tumora. Nama damama, poznati su miomi i ciste.
Da li nam je poznato kako i zašto nastaju miomi?
Da li nam je poznato gde se pojavljuju miomi?
Koji faktori utiču na: broj i veličinu mioma, brzinu rasta i razvoja mioma ...?
Kako "pobediti" miome?
Da li je i kod mioma vrlo važno otkriti ih "na vreme" i zašto?
Život mi je "dao" odgovore na neka od ovih pitanja, početkom prošle (2017-te) godine doktori su mi otkrili da imam 4 mioma (2 veća i 2 manja) na materici sa spoljne strane. Bila sam u šoku jer su mi otkrili da imam i trombozu u dubinskim venama, pitala sam se i ljude u okolini:
* Šta su miomi?
* Kako i zašto nastaju?
* Ima li leka pored operacije?
* Ukoliko se operišem, da li ću moći imati svoju decu?
* Kako sam dobila miome i trombozu?
* ...
Kada su me odveli u bolnicu u maju jer sam bila u stanju blizu smrti, otkrili su da se broj mioma povećao (sa 4 na veći broj) i pojavili su se i na unutrašnjoj strani materici. Otkrili su mi da imam miome i na jajnicima, nisam mogla verovati. Ljutila sam se na mamu što me je ostavila u bolnici, osećala sam se ostavljeno. Sve mi se skupilo i trudila sam se da prihvatim novo stanje stvari i činjenice koje su mi preokrenuli život za 360 stepeni, nije mi bilo lako. U jednom trenutku, suze su mi počele teći niz lice. Kada mi je mama objasnila zašto su me smestili u bolnici, da je bilo pitanje časa kada ću otići na "onaj svet". U početku, nisam verovala. Setila sam se reći doktora u klinici gde sam uradila analize a posle doktora u bolnici, shvatila sam zašto sam te noći završila u bolnici a ne kući. Počela sam razumevati neke stvari i postupke osoba u mojoj okolini a naročito moje mame. U trenutku kada sam počela da shvatam i razumem, zaplakala sam - bila sam zahvalna njoj i osobama iz familije koje su bili pored mene u tim jako teškim danima za mene. Još jednom, moja mama je dokazala da je HEROINA.
Da li nam je poznato kako i zašto nastaju ciste?
Da li nam je poznato gde se pojavljuju ciste?
Koji faktori utiču na: pojavu i broj cista, veličinu i dinamiku rasta ...?
Kako "pobediti" ciste?
Nisam se predavala, ni kada mi je bilo najteže - ponekad je neka suza "pokrala" niz lice. Dobila sam miome i trombozu usled bezbroj jakih stresova i još nekih faktora, dešavale su se i neke promene na bolje u meni samoj. Pobedila sam i miome i trombozu uz pomoć doktora, zahvalna sam im. Ostvarila sam dve najveće i najsnažnije želje, da diplomiram i da radim svoje svakodnevne obaveze u stanu (ličnu higijenu, samostalno ustajanje i sedanje, postavim sto, raspremim sto, napravim sebi obrok, sipam sebi čašu vode, skuvam kafu ...). Počela sam ponovo da hodam uz i niz stepenice, tako sam srećna. Sada su na redu da ostvarim ostale svoje planove i želje, dokazala sam sebi da mogu ponovo imati svoj život u svojim rukama i krenuti dalje u ostvarenju svog sna (cilja).
Bilo bi lepo i dobro kada bi bile edukativne tribine o tumorima, kao i javne stručne tribine, jer svaka informacija osobi koja nisu u medicinskoj struci da čuju i možda sa tim informacijama spasi sebi život (ode kod doktora na kontrolu, urade analize krvi i/ili stolice, snimiti neki deo tela ...), Analize i snimci, kao i simptomi, pokazuju doktorima šta se dešavala u našem telu i znaće šta dalje (koji je sledeći korak).
Život i zdravlje je najvrednije, čuvajte ih. Bilo je i biće i stresova i drugih štetnih faktora, veujem da svako u sebi ima heroja u sebi (snažan, jak, mudar, strpljiv, uporan, snalažljiv, hrabar, ne odustaje ni kada je najteže ...). Verujte u sebe, poštujte i iskreno volite sebe. Svaki cilj (a da nije sa "druge strane" zakona) je ostvarljiv uz uporan i strpljiv rad sa sobom i kao ličnosti i kao profesionalca. Kada bude najteže, nastavite dalje i pronaći ćete načine da rešite neke "izazove" na tom delu puta ostvarenja sopstvenog cilja (sna).
Нема коментара:
Постави коментар