Dugo sam razmišljala o rećima koje sam davno čula, šta znače i koliko su mudre i istinite. Od malih nogu; moji pretci su nas (moju sesstru, moje rodjake i mene) učili da ne želimo da imamo tudje - da otmemo od drugih ono sto nismo sami zaslužili svojim radom i trudom.
Verovatno ste i vi čuli dosta puta izreku ,,Oteto, prokleto'', kao i pročitali ili čuli osmu i desetu Božiju zapovest (8. Ne kradi. 10. Ne poželi ništa što je tudje.), to su reči životne istine.
Sećam se da nam (mojoj sestri i meni) je mama pričala da kako je djed Vaso bio pravdan i nije želeo tudje imanje što nije zaslužio sam svojim trudom i radom. Pre II Svetkog Rata, svi su pitali djeda za savet šta da rade povodom neke stvari (dogadjaja, odnosa ...) jer su ga smatrali za mudrog čoveka. Bio je poštovan, nije se predavao i trudio se da i njegova deca (dva sina i tri kćerke) postani veliki ljudi (obrazovani, mudri, poštovani ...) a na kraju je i uspeo zajedno sa nanom Marijom. Kada je došao II Svetski rat, Crnokošuljaši i Italijani su upali u to mesto (selo) i napravili pustoš (rečima predaka i istoričara) a djeda Vasa su otrgli iz zagrljaja moje mame Kose (zbog čega je dugo mucala) i odveli ga u logor. U logoru, proveo je do kraja rata gde mu se rana iz Mojkovačke bitke inficirala da je dobio rak. Dok je djed Vaso bio u logoru, vojska Pavla Djurišića sa vojskom Musolinija je došla da pokrade šta se može i da spali ostali i ubije nanu sa sinom i tri kćerke a bila je trudna sa drugim sinom. Pokazalo se da se dobro dobrim vraća, jedan komandant iz italijanske vojske (tako sam shvaila po priči moje mame) udario vojnika iz vojske Pavla Djurišića u momentu kada je taj vodrjnik nanišao nanu Mariju oko koje su skupilo sin i 3 kćerke a ona je već nosila još jednog sina. Mama i ujaka i dve tetke su nanu opkolili i zagrlili, imanje gori a stoka odvedena a preko puta ljudi sa puškama od kojih jedan je nanišanio njihovu majku - grozan prizor. Ne znam šta se dogodilo posle sa tim komandantom, bićemo svi (prvo ja) što je učinio veliko delo - spasio nanu sa mamom i tetkama i ujacima (od kojih je jedan bio još u stomaku). Kada je spasao njih, spasao je i naredne generacije naše porodice (moje rodjake, moje sestriće i brataniće, mene ...).
Kada je rodjak preminuo u bitci, djedj je dao imanje što je nasledio od svog pretka u Mojkovcu udoviti tog rodjaka. Ni nana niti mama ni tetke ni ujaci se nisu bunili što je djed to uradio, shvatali su tadašnju situaciju porodice tog rodjaka, Dobra sreća je pratila i prati i sada našu porodicu, jaki smo i vidimo ,,svetlo na kraj tunela'' kada dodju takvi momenti.
Kada je prošao II Svetski Rat, djed je našao posao u jednoj gimnaziji u Nikšiču kao domar. Ni kao domar, nije prestajao da bude pravedan i da pomaže drugima koliko god je mogao kao i nana. Kada je čovek / koji je prokazao (rekao okupatorima) djeda i njegovu porodicu da su se borili protiv okupacije i za slobobdu / da mu djed Vaso pomogne oko posla, djed ga je ljudski primio i popričao sa njim, Nana se malo ljutila na djeda što je tom čoveku pomogao da nadje posao, pitala ga je ZAŠTO je to uradio kada je pomogao da četnici i italijanska vojska popale i oduzmu sve što su imali. Djed je nani odgovorio samo ,,Neka Mako, nije on kriv to mu je loša ideologija napravila.''. Drugim rečima, osobe iz dobre i pametne porodice može da nakaradi loša ideologija i društvo.
Jednog dana im je došao u posetu jedan drugi rodjak, pitao ga je šta da radi - daju mu tudju kuću po zasluzi da se preseli u Vojvodinu ili da mu daju i stan i posao. Djed ga je posavetovao da je bolje da prihvati stan i posao nego tu kuću sa imanjem jer sve što je oteto je i prokleto. Taj ga je rodjak poslušao, uzeo je stan i posao i svoje ,,bolje sutra'' je gradio na ,,zdravim'' osnovama (bez energije koja prati otete stvari) - bio mu je do kraja života zahvalan.
Stariji ujak Veso se zaspolio posle srednje škole, radom i trudom i profesionalnošću i čojstvom je pridobio poštovanje i cenjenje okoline. Nije odustajao od daljenjeg obrazovanja, jednog je dana postao šef radnicima u toj firmi (kako shvatam to je mesto ,,kapitena'' radnika to dela firme). Kada su se izdešavale neke stvari u Crnoj Gori tokom štrajka, on je stao na u zaštitu tih radnika da je posle imao problema i bio je u opasnosti. Ne znam šta bilo i njim i sa ostalima da nije jedan čovek upozorio i rekao neke stvari i starijem ujaka i nani, da su se izorganizovati da se sazna istina i da ujak Veso ode u Kanadu gde je diplomirao na Gradjevinskom Fakultetu pored posla i porodice.
Da li vredi otimati ili krasti stvari (nekretnine, odeću, obuću, umetničko delo, kola ...) koje ti sam nisi stvorio/la, gledajući dugoročno?
Ne vredi, svaka stvar koja se otme ili ukrade nosi jednu dozu nesreće (,,loše'' energije) jer je tu stvar (nekretninu, odeću, obuću, umetničko delo ...) neko stvorio ulagajući svoje vreme i novac i znanje i znoj i trud ... Jedan treći rodjak je posle jednog sukoba je nasao zlatnike koje je moj predak skupljao i čuvao za svoju decu, da imaju sigurnu budućnost. Nije ni rekao da je našao, čak je i negirao kada su ga pitali. Posle nekog vremena se saznala istina, nesreća je pratila njegovu porodicu.
Da li je nečije i bolje i sladje?
Da li je tudja svojina (nekretnine, umetnička dela, odeća, obuča, automobili, zemlje, gradovi ...) lepša?
Kolači, torte i sladoledi; mogu biti jako ukusni i slatki kada ih prave osobe koje tu materiju dobro znaju i vole da ih pravi.
Najobičnije jelo može biti najukusnije kada ga pravi osoba sa ljubavlju ulagajući svoj ,,maksimum'' da to jelo bude ukusno.
Kada vidis da neko ima (poseduje) neku lepu stvar (nekretninu, odeću, obuču, automobil, umetničko delo ..) ili osobe koje je/ga iskreno vole i poštuju i cene i razumeju, zapitaj se šta je potrebno da uradiš da i ti dobijes isto lepu stvar (nekretninu, odeću, obuču ...) ili osobe koje te iskreno vole i poštuju i cene i razumeju. Odgovor će ti doći, budi siguran jer češ spontano krenuti u potragu za odgovorima na ta pitanja. Veruj mi, moć nesvesnost svake osobe je veća nego što se pretpostavlja - sama sam se u to uverila i uveravam se svaki put kada bih posumljala u svoju snagu u danima ,,teških'' izazova.
Da li vredi otimati ili krasti decu koja imaju žive roditelje i porodicu, koja se nisu odrekle te dece?
Da li se tim čini dobro delo?
Šta se dobija sa tim otimanjem i sa tim kradjom?
Šta tera osobe da otimaju ili kradu: tudje stvari, sreću, decu ...
Osobe koje otimaju ili kradu tudju decu čine zlo, dobijaju novac a prave patnju i bol i zbrku u glavi i otetoj i ukradenoj deci i roditeljima i porodici te dece. Osećaj pripradnosti nekoj porodici se radja sa nama samima, ono je u nama - krije se u krvi (u DNK-a). Slušala sam pre bezbroj iskustava otete ili ukradene dece, prava zbrka se stvorila u njigovim glavima da su u jednom trenutku postavili pitanja jer osećali da nisu deo te nove porodice i da to ni je rodni kraj već tudj:
- ,,Ko sam ja?''
- ,,Da li ja ovde pripadam?''
- ,,Zašto se osećam kao stranac u ovoj porodici?''
- ...
Vojska Osmanlijskog Carstva je otimala decu naroda koje je pokoravao, birali su a ostali su imali Tandalove muke. To su radili po nalogu ljudi na čelu carstva, verovatno da se tako očvrsne vlast. Kao što svako učinjeno delo ili kazana reć dodje na naplatu tj. vrati se, tako je došlo vreme da ljudi na vlasti u Osmanlijskom Carstvom ,,plate svog dug'' svog nedela.
Nažalost, čovekovi organi kao i indentitetu nisu zaobidjeni sa otimanjem i kradjom.
Gde će tim osobama koji otimaju i kradu duša?
Da li shvataju koje posledice će snositi?
Da li razmišljaju o svojim potomcima?
Da li razmišljaju kako će ta njihova zlodela uticati na njih same (život, zdravlje, sreću ...)?
Dobro je što već par godina se trude da se uvede red i kontrola u darivanju organa, zdravlje je najvrednije. Šokirala sam se kada sam čula da u ,,prljave'' poslove imaju i udela i doktori koji su položili Hipokratevu Zakletva i otimanju organa od neke osobe i dece.
Gde će vam (svima vama koji otimate i kradete tudje) duša?
Jednog rodjaka su hteli oteti u bolnici 1974.godine medicinski radnici ali nisu mogli jer je njegova majka sama bila doktor i nije se dala, bio je lepa i zdrava beba.
Da li ste stvarno toliko slabi kao ličnosti da se ne mogu odupreti niskim nagonima i porivima?
Kada vas uhvate, neće imati ni hleba da jedete - sve će se otkriti pre ili kasnije. Novac se zaradjuje i dobija i troši ali ,,čist'' obraz i profesionalizam i čovečnost i junaštvo dugo traju, jedno ,,ukaljan'' obraz teško se opere.
Svaka majka, koja rodi dete, želi da svoje dete (koje je nosila mesecima) da zagrli i da mu bude najbolja i najlepša majka na svetu. Nekim majkama to nije ispunjeno jer su im decu oteli u bolnicama pod izgovorom da je preminulo a nemaju papira analiza sa njihovima DNK krvi.
Toliko je dece ostavljeno i vape za ljubavlju porodice, roditelja i članova porodice, i toplim i sigurnim domom.
Zašto se parovi koji ne mogu imati svoju decu odlučuju za otimanje i kradju tudje dece?
.....
Sigurna sam, naći ću odgovore na svako pitanje koje se pitam jer ću ih potražiti.
Zašto i ko nam (u Srbiji) ,,usadio'' u da sve što imamo mi ovde i što stvaramo je loše?
Zarad čega se usadilo u glavama da sve mnogo bolje negde druge?
Srbija je prelepa zemlja koja je bogata istorijom i kulturom, godine koje se su prošle su nam dosta toga donele i odnele i oblikovali su nas. Srbija je podarena stvarima što je čine jedinstvenom: kultura, istorija, prirodna bogastva, ljudi ... Nema potreba da se trudimo da Srbija bude ,,kopija'' Iitalije, Francuske, Amerike, Španije, ... već je potrebno da popričamo sa njima i drugima kao su rešili neke probleme življenja i da damo sve od sebe da nadjemo najbokhe rešenje za nas u skladu sa prirodom i položajem. Nema potrebe da se pravi na Kalemegdanu žičara, bolje je most, jer se narušava još jedan deo grada; Kalemegdan je podsetnik kroz šta su ljudi prolazili vekovima i da su se ponovo podigli i krenuli dalje, znak jačine i hrabrosti i lepote postajanja tokom vekova,
Čula sam od nekih osoba od okoline kako smo mi nevažni za svetske sile, mislim da greše. Dogadjaji iz prošlosti i prošlih godina, Balkan (a naročito Srbija zbog mesta postojanje) pokazuju da će taj deo Evrope biti uvek važan deo Sveta, Srbija je na mestu gde se račvaju putevi od severne Evrope ka jugu i Aziji, bogata i rudama i vodama, Svaki narod, od onog koji boravio na ovom podneblju (ovoj teritoriji) od naseljavanja (pre nekoliko vekova) do naroda što su osvajali i širili svoja carstva, su ostvaljali tragove svog postajanja (spomeniti, jela, običaji, muzika ...).
Činis zlo, desi će ti se zlo. Činiš dobro, dobrim će ti se vratiti.
Vidiš da je kolega/icu dobio dobru ocenu, pitaj ga/je za savet kako možeš i ti da dobiješ dobru ocenu. Komšija dobio dobar posao, popričaj sa njim koje veštine su potrebne za dobijanje posla da i ti dobiješ dobar posao.
Otimanje, kradja, varanje ... su loša dela, otkriće se a obraz će biti ,,prljav'' kao da je od jako masnog katrana.
Verovatno ste i vi čuli dosta puta izreku ,,Oteto, prokleto'', kao i pročitali ili čuli osmu i desetu Božiju zapovest (8. Ne kradi. 10. Ne poželi ništa što je tudje.), to su reči životne istine.
Sećam se da nam (mojoj sestri i meni) je mama pričala da kako je djed Vaso bio pravdan i nije želeo tudje imanje što nije zaslužio sam svojim trudom i radom. Pre II Svetkog Rata, svi su pitali djeda za savet šta da rade povodom neke stvari (dogadjaja, odnosa ...) jer su ga smatrali za mudrog čoveka. Bio je poštovan, nije se predavao i trudio se da i njegova deca (dva sina i tri kćerke) postani veliki ljudi (obrazovani, mudri, poštovani ...) a na kraju je i uspeo zajedno sa nanom Marijom. Kada je došao II Svetski rat, Crnokošuljaši i Italijani su upali u to mesto (selo) i napravili pustoš (rečima predaka i istoričara) a djeda Vasa su otrgli iz zagrljaja moje mame Kose (zbog čega je dugo mucala) i odveli ga u logor. U logoru, proveo je do kraja rata gde mu se rana iz Mojkovačke bitke inficirala da je dobio rak. Dok je djed Vaso bio u logoru, vojska Pavla Djurišića sa vojskom Musolinija je došla da pokrade šta se može i da spali ostali i ubije nanu sa sinom i tri kćerke a bila je trudna sa drugim sinom. Pokazalo se da se dobro dobrim vraća, jedan komandant iz italijanske vojske (tako sam shvaila po priči moje mame) udario vojnika iz vojske Pavla Djurišića u momentu kada je taj vodrjnik nanišao nanu Mariju oko koje su skupilo sin i 3 kćerke a ona je već nosila još jednog sina. Mama i ujaka i dve tetke su nanu opkolili i zagrlili, imanje gori a stoka odvedena a preko puta ljudi sa puškama od kojih jedan je nanišanio njihovu majku - grozan prizor. Ne znam šta se dogodilo posle sa tim komandantom, bićemo svi (prvo ja) što je učinio veliko delo - spasio nanu sa mamom i tetkama i ujacima (od kojih je jedan bio još u stomaku). Kada je spasao njih, spasao je i naredne generacije naše porodice (moje rodjake, moje sestriće i brataniće, mene ...).
Kada je rodjak preminuo u bitci, djedj je dao imanje što je nasledio od svog pretka u Mojkovcu udoviti tog rodjaka. Ni nana niti mama ni tetke ni ujaci se nisu bunili što je djed to uradio, shvatali su tadašnju situaciju porodice tog rodjaka, Dobra sreća je pratila i prati i sada našu porodicu, jaki smo i vidimo ,,svetlo na kraj tunela'' kada dodju takvi momenti.
Kada je prošao II Svetski Rat, djed je našao posao u jednoj gimnaziji u Nikšiču kao domar. Ni kao domar, nije prestajao da bude pravedan i da pomaže drugima koliko god je mogao kao i nana. Kada je čovek / koji je prokazao (rekao okupatorima) djeda i njegovu porodicu da su se borili protiv okupacije i za slobobdu / da mu djed Vaso pomogne oko posla, djed ga je ljudski primio i popričao sa njim, Nana se malo ljutila na djeda što je tom čoveku pomogao da nadje posao, pitala ga je ZAŠTO je to uradio kada je pomogao da četnici i italijanska vojska popale i oduzmu sve što su imali. Djed je nani odgovorio samo ,,Neka Mako, nije on kriv to mu je loša ideologija napravila.''. Drugim rečima, osobe iz dobre i pametne porodice može da nakaradi loša ideologija i društvo.
Jednog dana im je došao u posetu jedan drugi rodjak, pitao ga je šta da radi - daju mu tudju kuću po zasluzi da se preseli u Vojvodinu ili da mu daju i stan i posao. Djed ga je posavetovao da je bolje da prihvati stan i posao nego tu kuću sa imanjem jer sve što je oteto je i prokleto. Taj ga je rodjak poslušao, uzeo je stan i posao i svoje ,,bolje sutra'' je gradio na ,,zdravim'' osnovama (bez energije koja prati otete stvari) - bio mu je do kraja života zahvalan.
Stariji ujak Veso se zaspolio posle srednje škole, radom i trudom i profesionalnošću i čojstvom je pridobio poštovanje i cenjenje okoline. Nije odustajao od daljenjeg obrazovanja, jednog je dana postao šef radnicima u toj firmi (kako shvatam to je mesto ,,kapitena'' radnika to dela firme). Kada su se izdešavale neke stvari u Crnoj Gori tokom štrajka, on je stao na u zaštitu tih radnika da je posle imao problema i bio je u opasnosti. Ne znam šta bilo i njim i sa ostalima da nije jedan čovek upozorio i rekao neke stvari i starijem ujaka i nani, da su se izorganizovati da se sazna istina i da ujak Veso ode u Kanadu gde je diplomirao na Gradjevinskom Fakultetu pored posla i porodice.
Da li vredi otimati ili krasti stvari (nekretnine, odeću, obuću, umetničko delo, kola ...) koje ti sam nisi stvorio/la, gledajući dugoročno?
Ne vredi, svaka stvar koja se otme ili ukrade nosi jednu dozu nesreće (,,loše'' energije) jer je tu stvar (nekretninu, odeću, obuću, umetničko delo ...) neko stvorio ulagajući svoje vreme i novac i znanje i znoj i trud ... Jedan treći rodjak je posle jednog sukoba je nasao zlatnike koje je moj predak skupljao i čuvao za svoju decu, da imaju sigurnu budućnost. Nije ni rekao da je našao, čak je i negirao kada su ga pitali. Posle nekog vremena se saznala istina, nesreća je pratila njegovu porodicu.
Da li je nečije i bolje i sladje?
Da li je tudja svojina (nekretnine, umetnička dela, odeća, obuča, automobili, zemlje, gradovi ...) lepša?
Kolači, torte i sladoledi; mogu biti jako ukusni i slatki kada ih prave osobe koje tu materiju dobro znaju i vole da ih pravi.
Najobičnije jelo može biti najukusnije kada ga pravi osoba sa ljubavlju ulagajući svoj ,,maksimum'' da to jelo bude ukusno.
Kada vidis da neko ima (poseduje) neku lepu stvar (nekretninu, odeću, obuču, automobil, umetničko delo ..) ili osobe koje je/ga iskreno vole i poštuju i cene i razumeju, zapitaj se šta je potrebno da uradiš da i ti dobijes isto lepu stvar (nekretninu, odeću, obuču ...) ili osobe koje te iskreno vole i poštuju i cene i razumeju. Odgovor će ti doći, budi siguran jer češ spontano krenuti u potragu za odgovorima na ta pitanja. Veruj mi, moć nesvesnost svake osobe je veća nego što se pretpostavlja - sama sam se u to uverila i uveravam se svaki put kada bih posumljala u svoju snagu u danima ,,teških'' izazova.
Da li vredi otimati ili krasti decu koja imaju žive roditelje i porodicu, koja se nisu odrekle te dece?
Da li se tim čini dobro delo?
Šta se dobija sa tim otimanjem i sa tim kradjom?
Šta tera osobe da otimaju ili kradu: tudje stvari, sreću, decu ...
Osobe koje otimaju ili kradu tudju decu čine zlo, dobijaju novac a prave patnju i bol i zbrku u glavi i otetoj i ukradenoj deci i roditeljima i porodici te dece. Osećaj pripradnosti nekoj porodici se radja sa nama samima, ono je u nama - krije se u krvi (u DNK-a). Slušala sam pre bezbroj iskustava otete ili ukradene dece, prava zbrka se stvorila u njigovim glavima da su u jednom trenutku postavili pitanja jer osećali da nisu deo te nove porodice i da to ni je rodni kraj već tudj:
- ,,Ko sam ja?''
- ,,Da li ja ovde pripadam?''
- ,,Zašto se osećam kao stranac u ovoj porodici?''
- ...
Vojska Osmanlijskog Carstva je otimala decu naroda koje je pokoravao, birali su a ostali su imali Tandalove muke. To su radili po nalogu ljudi na čelu carstva, verovatno da se tako očvrsne vlast. Kao što svako učinjeno delo ili kazana reć dodje na naplatu tj. vrati se, tako je došlo vreme da ljudi na vlasti u Osmanlijskom Carstvom ,,plate svog dug'' svog nedela.
Nažalost, čovekovi organi kao i indentitetu nisu zaobidjeni sa otimanjem i kradjom.
Gde će tim osobama koji otimaju i kradu duša?
Da li shvataju koje posledice će snositi?
Da li razmišljaju o svojim potomcima?
Da li razmišljaju kako će ta njihova zlodela uticati na njih same (život, zdravlje, sreću ...)?
Dobro je što već par godina se trude da se uvede red i kontrola u darivanju organa, zdravlje je najvrednije. Šokirala sam se kada sam čula da u ,,prljave'' poslove imaju i udela i doktori koji su položili Hipokratevu Zakletva i otimanju organa od neke osobe i dece.
Gde će vam (svima vama koji otimate i kradete tudje) duša?
Jednog rodjaka su hteli oteti u bolnici 1974.godine medicinski radnici ali nisu mogli jer je njegova majka sama bila doktor i nije se dala, bio je lepa i zdrava beba.
Da li ste stvarno toliko slabi kao ličnosti da se ne mogu odupreti niskim nagonima i porivima?
Kada vas uhvate, neće imati ni hleba da jedete - sve će se otkriti pre ili kasnije. Novac se zaradjuje i dobija i troši ali ,,čist'' obraz i profesionalizam i čovečnost i junaštvo dugo traju, jedno ,,ukaljan'' obraz teško se opere.
Svaka majka, koja rodi dete, želi da svoje dete (koje je nosila mesecima) da zagrli i da mu bude najbolja i najlepša majka na svetu. Nekim majkama to nije ispunjeno jer su im decu oteli u bolnicama pod izgovorom da je preminulo a nemaju papira analiza sa njihovima DNK krvi.
Toliko je dece ostavljeno i vape za ljubavlju porodice, roditelja i članova porodice, i toplim i sigurnim domom.
Zašto se parovi koji ne mogu imati svoju decu odlučuju za otimanje i kradju tudje dece?
.....
Sigurna sam, naći ću odgovore na svako pitanje koje se pitam jer ću ih potražiti.
Zašto i ko nam (u Srbiji) ,,usadio'' u da sve što imamo mi ovde i što stvaramo je loše?
Zarad čega se usadilo u glavama da sve mnogo bolje negde druge?
Srbija je prelepa zemlja koja je bogata istorijom i kulturom, godine koje se su prošle su nam dosta toga donele i odnele i oblikovali su nas. Srbija je podarena stvarima što je čine jedinstvenom: kultura, istorija, prirodna bogastva, ljudi ... Nema potreba da se trudimo da Srbija bude ,,kopija'' Iitalije, Francuske, Amerike, Španije, ... već je potrebno da popričamo sa njima i drugima kao su rešili neke probleme življenja i da damo sve od sebe da nadjemo najbokhe rešenje za nas u skladu sa prirodom i položajem. Nema potrebe da se pravi na Kalemegdanu žičara, bolje je most, jer se narušava još jedan deo grada; Kalemegdan je podsetnik kroz šta su ljudi prolazili vekovima i da su se ponovo podigli i krenuli dalje, znak jačine i hrabrosti i lepote postajanja tokom vekova,
Čula sam od nekih osoba od okoline kako smo mi nevažni za svetske sile, mislim da greše. Dogadjaji iz prošlosti i prošlih godina, Balkan (a naročito Srbija zbog mesta postojanje) pokazuju da će taj deo Evrope biti uvek važan deo Sveta, Srbija je na mestu gde se račvaju putevi od severne Evrope ka jugu i Aziji, bogata i rudama i vodama, Svaki narod, od onog koji boravio na ovom podneblju (ovoj teritoriji) od naseljavanja (pre nekoliko vekova) do naroda što su osvajali i širili svoja carstva, su ostvaljali tragove svog postajanja (spomeniti, jela, običaji, muzika ...).
Činis zlo, desi će ti se zlo. Činiš dobro, dobrim će ti se vratiti.
Vidiš da je kolega/icu dobio dobru ocenu, pitaj ga/je za savet kako možeš i ti da dobiješ dobru ocenu. Komšija dobio dobar posao, popričaj sa njim koje veštine su potrebne za dobijanje posla da i ti dobiješ dobar posao.
Otimanje, kradja, varanje ... su loša dela, otkriće se a obraz će biti ,,prljav'' kao da je od jako masnog katrana.
Нема коментара:
Постави коментар